Фото: REUTERS/Gonzalo Fuentes

Пир у време куге глобализма

АУТОР: Агнија КРЕНГЕЛ

Годинама се понавља чињеница да је глобализам осуђен на пропаст. Светска заједница расправља о својим предностима и недостацима. Међу предностима глобализма су путовања у многе земље без виза; могућност да било где добијете интернационални сет јела: пицу, хамбургере и суши; утврђивање животног стандарда кроз да ли локално становништво има „Нетфлик“; могућност снимања селфија на ајфон-у и слања широм света. И у исто време одржавати састанке са пословним партнерима широм света, од Аустралије до Аљаске.

Недостаци укључују само ширење информација широм света – било која информација, укључујући и такве информације, захваљујући којима акције компаније могу моментално да поскупе за четвртину, за трећину, а капитал једнак БДП-у целе земље ће испарити у нигде. Плус, неконтролисана инфлација, растућа незапосленост, уништавање средње класе, губитак економске слободе у размерама читавих држава, чија се улога и потенцијал у глобалној економији одређују споља, без икаквог уважавања интереса земље.

Слободан приступ свим културним појавама у ери глобализма такође се показао као фикција: они више не функционишу, јер су изгубили сопствени културни контекст и заглављени су у безличном сајбер простору. А ко ће се инспирисати културним феноменима у свету сурфовања интернетом, у потрази за највишим информационим таласима? На питање какви се таласи котрљају умовима корисника и до чега воде, постоји језив одговор: до насиља. Напади масовне хистерије и случајеви индивидуалне психозе. Пошто насиље има огроман утицај на психу, а психа виртуелног корисника је из године у годину све мање стабилна, све је лакше пољуљају примери „светске славе“ још једног манијачког стрелца, масовног убице. Мало је вероватно да ремек дела светске културе могу изазвати толики број имитатора …

Половином, тачније 14. маја, у Бафалу у Њујорку, 18-годишњи неонациста је пуцао и убио 10 људи док је истовремено преносио убиства на „Твичу“. Пре пуцњаве, он је објавио онлајн манифест на 106 страница у којем је открио да је он заговорник супремације беле расе и антисемита, подржавалац новозеландског убице који је убио 50 људи. Американац је свој манифест илустровао симболом Црног сунца, популарним међу неонацистима, укључујући војну јединицу Азов * (забрањену у Русији) и друге украјинске нацистичке формације. Овај симбол је имао и новозеландски убица. Колико ће још имитатора произвести такав злочин?

Као пример који треба следити у извршењу кривичног дела могу деловати не само поједине психопате, већ и читави слојеви становништва. Посебно они који практикују однос према другом народу са позиција нацизма, и није битно да ли је то „бели” нацизам, „црни” или муслимански. Свет је преплављен нацистичким идејама.

Пре мање од годину дана, новинар Игор Малцев је у чланку под називом „Биће“ је написао: „Када лево-зелени погледају у небо и кажу: „Па, разумете, ово је ново време, земље постају мултикултуралније и то је сјајно“, заборављају да додају, да само неколико земаља у свету постају „мултикултурније“ и да су то из неког разлога само „беле“ хришћанске земље. И више ни једна. Апологети старе Европе напуњене младим избеглицама покушавају да то игноришу, а оне који постављају питања називају ултрадесничарима, расистима и нацистима. Због тога шире лажи против Виктора Орбана и прете му лишавањем свих новчаних прилога Европске уније.

У међувремену, исламизацију Европе прати нагло повећање криминала, јер свака дијаспора укључује локално становништво у своје националне сукобе. На пример, курдске демонстрације у Берлину: око 700 демонстраната марширало је од Потсдамер Плаца до Бранденбуршке капије, протестујући против напада турских власти у Курдистану. Учесници су узвикивали забрањене слогане везане за Курдистанску радничку партију (ПКК), полиција је писала о два хапшења. Агресија је била усмерена на полицију, полицајце су шутирали и ударали, укључујући и палицама.

У страху од нових инцидената, немачка полиција је забранила палестинске демонстрације против израелске политике на дан Накбе. До 1.100 полицајаца је дежурало на првобитно планираним местима окупљања у Нојкелну и Кројцбергу. Група „Палестина говори“ критиковала је забрану њихових демонстрација као „напад на наша основна права на слободу окупљања и слободу изражавања“. Побогу, Немачка једва излази на крај са слободом изражавања Немаца! Грађани Немачке не знају којим терминима да разговарају са властима да би били саслушани! А онда још ви погоршавате нешто што је изгледало да неможе више да се погорша…

До сада су упорни покушаји исламизације Европе обуздани. Међутим, доћи ће дан и у ову ватру ће се сипати бензин. А тешки злочини имиграната неће нужно подстицати етничку мржњу; то могу бити иста масовна окупљања, демонстрације, опште погоршање квалитета живота, протест против суперпрофита и суперподмићивања највиших званичника, како европских, тако и „оних којима треба азил“: „Мислите ли да одбегле власти имају камионе са новцем на аеродрому?“

Осим тога, Европа је нагло преплављена украјинским избеглицама, а Европљани постепено, али сигурно, почињу да кипе: када украјинска дијаспора организује још један митинг, демонстрацију, перформанс, једном речју, провокацију, странци почињу да се бацају поквареним поврћем, вичући им да иду у рат или се врате у домовину. Пре или касније, људи било које земље почињу да сумњају да оно што су украјинске избеглице изговориле, написале, уништиле и насликале могу да буду кажњене од своје сопствене земље. Да не говоримо о чињеници да појава стотина хиљада одраслих, незапослених, социјално неприлагођених „скоро грађана” изазива кризу и пад животног стандарда у било којој области. А можда и широм земље. Украјински имигранти су весници осиромашења Европе.

Европа би могла да издржи две од три несреће које је донео глобализам: санкције Русији, тражења гомиле избеглица и кризу власти која пљачка своје грађане зарад привидне помоћи Украјини (и, искрено, пуњења џепова украјинских политичара). Мало је вероватно да ће Европа преживети три такве невоље истовремено.

С руског превео Цветин Глоговчанин

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/05/17/srazu-tri-bedy-evropa-ne-potjanet-56206.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *