Преподобни Пајсије Светогорац испред његове келије Панагуда
Преподобни Пајсије Светогорац (село Фараса у Кападокији, 1924 – ман. Св. Јована Богослова код Солуна, 12. јули 1994) је један од најзначајнијих и најуваженијих светогорских стараца 20. века и православни духовник који је протеклих деценија постао једна од најсветијих личности у православном свету. Велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао је оца Пајсија светим и пре него што је био званично канонизован. Старац се прочуо по строгом подвижничком животу и благодатном дару духовне прозорљивости.
Канонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године. Датум његовог спомена је 29. јун у православном календару.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Духовне поуке богомудрог Старца Пајсија Светогорца објављене су у Солуну у четири књиге под насловом „Λόγοι του Αγίου Παισίου του Αγιορείτου“ („Беседе св. Пајсија Светогорца“, I књига 1998, II 1999, III 2001 и IV 2003). Српски издавач „Образ светачки“ (уредник Јован Србуљ) објединио је ове четири књиге беседа св. Старца Пајсија у једну књигу под насловом „ЧУВАЈТЕ ДУШУ“ (са грчког превела Лада Акад, Београд, 2011).
Питали су гуштера да ли Бог постоји
Нека за ову прилику послужи разговор једне групе посетилаца Свете Горе Атонске који су посетили премудрог Св. Старца Пајсија у његовој келији Панагуда (стр. 23–24 српског издања). Један од њих упита Старца:
„Да ли постоји Бог?“
„Зашто сумњате да Бог постоји?“
„Постоји“ – одговори му овај с нешто оклевања.
„Сачекајте“ – рече му Старац.
Позове једног гуштера који је случајно туда пролазио и рече му:
„Гуштеру, дођи овамо!“
Гуштер дође.
„Хајде да га питамо. Гуштеру, гуштеру, да ли постоји Бог?“
Гуштер подиже главу и пошто махну репом и климну главом, одједном се зачу глас: „РАЗУМЕ СЕ ДА ПОСТОЈИ БОГ! ЗАИСТА ПОСТОЈИ БОГ!“
Господин се запрепасти, а ја, који сам га само слушао, сав се најежих. Неки од оних, међутим, који су били заједно са њим код старца и који су дошли сасвим случајно, рекоше:
„Ниси нас убедио. Има ли још доказа?“
„Видећете“ – рече старац.
После кратког времена рекоше:
„Старче, можемо ли да вас фотографишемо?“
„Не, чедо моје. Уосталом, зашто да не, сликајте.“
Појави се фотографија из „полароид“ камере. А на њој само она петорица, шесторица који су сумњали у постојање Божје. Старца Пајсија на фотографији није било.
„Умало да сиђем с ума“, рече ми онај господин, „међутим, отада верујем у Бога и сада сваке године 2–3 пута долазим на Свету Гору“.
Признао ми је још да је током посете о којој ми је причао имао укључен касетофон и да је све снимао. А када је касније пустио ту касету, није се ништа чуло. То је невероватно! Да! Зашто? По речима пророка Давида „Милосрдан је и милостив Господ, дуготрпељив и многомилостив“ (пс 102, 8), и заступништвом светитеља он је уз нас, те је милост Божја по свој земљи. (Пс 56, 12)