ИСТОРИЈСКА ПОСЕБНА СЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКЕ О ВРАЋАЊУ ОТЕТИХ УСТАВНИХ НАДЛЕЖНОСТИ

*  Чињеница је да нам раскорак између Устава и праксе није донео ни бољи живот, ни функционалнији, ефикаснији, рационалнији или мање скуп систем, нити је успоставио унутрашњу кохезију или поверење. Десило су, заправо, све супротно томе

* Деловање високих представника погубно за БиХ. Много пута смо о томе упозоравали и у овој Народној скупштини и наводили бројне примере њиховог манипулативног деловања којим су, излазећи из свог мандата, кршили међународно право и упорно контаминирали политички простор у БиХ, сврставајући се на страну једних, а радили против интереса других. То нису биле добре услуге неког међународног представника, већ оруђе којим се вршила нелегална централизација земље

* О нереду који је за собом оставио Валентин Инцко свједочи сама БиХ тесна, скучена, свађалачка мала, неуспешна формација, тешка и својим грађанима и свом окружењу. Верујем да је могла бити много боља, али уз инволвираност толиких мешетара, једноставно речено, није јој се дало

* Новим уставним актом, Република Српска биће потврђена у свом пуном, дејтонском уставноправном капацитету, али и као модерна европска политичка заједница њених народа и грађана, која уважава све своје дејтонске и међународне обавезе

* ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ, осим што су апсолутно неспојиви са процесом европских интеграција, представљају непроцењиво средство бошњачке политике у обрачуну са Републиком Српском

_______________________________________________

ПРЕДСЕДНИЦА Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је, у обраћању на посебној седници НСРС о враћању надлежности, да је Српска од потписивања Дејтонског споразума и успостављања постојеће БиХ, у континуитету била изложена различитим изазовима и притисцима.

– Посебно треба поменути оне који су политичке природе и усмерени на умањење њене уставноправне позиције и Уставом гарантованих надлежности, с циљем потпуне реконфигурације уставне природе БиХ, као сложене државне заједнице коју сачињавају два ентитета и три конститутивна народа – рекла је председница Српске.

Она је истакла да се због разних интервенција, наметања и притисака, институционални живот у оквиру БиХ одвија супротно оном што је прописао Устав и да је то вјероватно јединствен пример у цивилизованом свету да институционални живот неке земље регулишу закони који нису у складу са уставним решењима, односно уставом те земље, јер из њега нису ни проистекли.

– Чињеница је да нам тај раскорак између Устава и праксе није донео ни бољи живот, ни функционалнији, ефикаснији, рационалнији или мање скуп систем, нити је успоставио унутрашњу кохезију или повјерење. Десило су, заправо, све супротно томе – рекла је председница Републике Српске.

Она је истакла да је деловање високих представника погубно за БиХ.

– Много пута смо о томе упозоравали и у овој Народној скупштини и наводили бројне примере њиховог манипулативног деловања којим су, излазећи из свог мандата, кршили међународно право и упорно контаминирали политички простор у БиХ, сврставајући се на страну једних, а радили против интереса других. То нису биле добре услуге неког међународног представника, већ оруђе којим се вршила нелегална централизација земље, што је и произвело систем супротан Уставу, а у међуетничком смислу потпуно отуђење – нагласила је председница Цвијановић.

Она је рекла да „смо последњих месеци сведоци смо још једног таквог нелегалног деловања, којим је Валентин Инцко, на самом крају свог ионако бесмисленог битисања у БиХ, наметнуо измене и допуне Кривичног закона БиХ, узурпирајући овлаштења демократски изабраних институција, на начин сасвим супротан европским принципима, али и пракси демократског света“.

– О нереду који је за собом оставио сведочи сама БиХ, тијесна, скучена, свађалачка мала, неуспешна формација, тешка и својим грађанима и свом окружењу. Верујем да је могла бити много боља, али уз инволвираност толиких мешетара, једноставно речено, није јој се дало – истакла је председница.

Међутим, додала је, „узимајући у обзир дешавања која су претходила овом недемократском и нелегалном деловању Валентина Инцка, а међу њима посебно покушаји отимања имовине Републици Српској од стране Уставног суда БиХ и њено неуставно додељивање нивоу БиХ на регулисање, у којем и даље седе троје страних судија, јасно је ко су и шта су прави окидачи за садашњу кризу у БиХ“.

Председница Републике Српске је рекла да је из тог разлога и сазвана данашња седница Народне скупштине Републике Српске, те да је међу тачкама дневног реда је и Декларација о уставним принципима, кроз коју се још једном указује на базичне уставне принципе на којима почива дејтонска БиХ, а који су претходних година у континуитету релативизовани и грубо кршени, како од стране политичких актера са седиштем у Сарајеву, тако и од стране одређених међународних актера, међу којима централно место заузимају високи представници, који свих ових година делују као политички субјект са седиштем у Сарајеву.

– У суочавању са грубим кршењем домаћег и међународног права, које за циљ има умањивање уставног капацитета Републике Српске, пред њеним институцијама, носиоцима најдоговорнијих функција, али и свим политичким актерима, поставља се основно питање: на који начин се ефикасно супротставити овом, усудићу се рећи, бесправном дивљању – истакла је председница.

Она је нагласила да се у „малициозним интерпретацијама актуелне кризе у БиХ, посебно од оних који су ту кризу и продуковали, готово свакодневно чују измишљотине о некаквом рату или узурпирању нечег што наводно припада нивоу БиХ“.

– Република Српска нема намеру узурпирати било шта што по Уставу припада неком другом нивоу власти. Ниједна активност институција Републике Српске не излази и неће излазити из уставног оквира, нити ће угрозити Уставом предвиђену расподјелу надлежности – поручила је председница Цвијановић.

Она је нагласила да је Народна скупштина Републике Српске, као највише представничко тело, право место да се још једном истакне да на политичкој агенди у Српској не постоји никакав рат или сецесија.

– Наша једина платформа деловања јесте заштита уставноправног положаја Републике Српске, онако како је он предвиђен Дејтонским споразумом и његовим Анексом 4 и отварање могућности за коначно искрене и партнерске односе са политичким представницима других народа. Ценимо да би ово служило очувању и оздрављењу БиХ – рекла је председница Српске.

Председница Цвијановић сматра да је то „пријеко потребно јер је већ годинама на сцени једнострано, лобистичко и адвокатско деловање појединих међународних фактора искључиво у корист једног конститутивног народа чији политички представници, све док имају такве адвокате на својој страни, одбијају могућност било каквог дијалога са политичким представницима друга два народа о свим питањима кључним за судбину БиХ“.

Подсетила је да је позив за разговоре упућен, између осталог, и на основу закључака Народне скупштине, али и на друге начине, те да су такви позиви редовно игнорисани.

– Али, ми и даље позивамо на разговоре и наставићемо то да радимо, јер мултиетничка земља, која није у стању да одговори потребама свих, није у стању да постане успешна – сматра Цвијановић.

Председница Српске је истакла да је, када се погледају ефекти свих нелегално наметнутих одлука и стање у којем се упорно налази БиХ, јасно да је Република Српска доведена у ситуацију у којој, уколико жели да задржи своје основне прерогативе, мора да реагује.

– Ми сматрамо да је једина права и једина могућа реакција она која се реализује правно-политичким инструментима који су нам на располагању управо на основу Дејтонског споразума, Устава БиХ, Устава Републике Српске и међународног права. Дакле, ово није револуција и ми нисмо никакви ни револуционари, ни побуњеници, већ људи који желе уставни ред, а не неред, и који желе очување оних вриједности и принципа који су дали шансу БиХ да након тешког рата отпочне свој нови живот и сама управља својим процесима – рекла је председница Цвијановић.

У тим процесима, додала је она, у којима би учествовали домаћи актери, била би појачана и улога и одговорност свих за очување заједничке земље.

– Чувати ОХР, стране судије, водити међународну и домаћу кампању против оних са којима наводно желите заједно живети, правити нелегалним интервенцијама истог тог ОХР-а и тих страних судија простор за доминацију, не води БиХ у будућност, већ у упорно самооспоравање – поручила је председница Републике Српске.

Она је рекла да се једино враћањем у легалне токове и процесе ова криза може превазићи и тиме уједно помоћи и БиХ да нормално профункционише.

– Истини за вољу, тој дејтонској БиХ никада и није пружена права шанса, јер се од самог почетка настојала вршити ревизија њене уставноправне структуре. Гледајући целокупан конгломерат различитих тела, агенција, институција који је током година успостављен на БиХ нивоу, јасно је да су ретке оне надлежности које су пренесене са ентитетског на ниво БиХ у складу са уставноправним решењима, односно на основу споразума између ентитета, а да је највећи број њих креиран непосредном интервенцијом високих представника или представљају резултат различитих међународних или европских пројеката – рекла је председница Цвијановић.

Она је додала и да је „чињеница да су многа од наметнутих законских решења верификована у Представничком дому Парламентарне скупштине, али да су и даље неуставна“.

– Наиме, не сме се изгубити из вида да потврђивањем оваквих законских решења у ПС БиХ није отклоњен веома битан процесни недостатак који се огледа у чињеници да високи представник, у складу са важећим позитивноправним решењима, не може бити овлашћени предлагач пред ПС, што таква законска решења, без обзира на њихово потврђивање, чини нелегалним – истакла је Цвијановић.

Она је нагласила да постојећа ситуација и потреба за рехабилитацијом изворних уставних решења пред Републику Српску поставља задатак израде новог уставног акта, што и представља једно од опредељења исказаних кроз Декларацију о уставним принципима.

– Таквим новим уставним актом, Република Српска биће потврђена у свом пуном, дејтонском уставноправном капацитету, али и као модерна европска политичка заједница њених народа и грађана, која уважава све своје дејтонске и међународне обавезе – рекла је Цвијановић.

Председница Српске је подсетила да су гашење ОХР-а и одлазак страних судија из Уставног суда БиХ садржани и у условима за приближавање Европској унији, те да је давно истекло време кад је требало да напусте домаћи систем.

Свако њихово даље задржавање, рекла је председница, чини БиХ још неспособнијом да развије унутрашњи дијалог потребан за њено оздрављење.

– Сматрам да би БиХ данас била далеко успешније друштво да је Европска унија имала стварну и ефективну видљивост и простор за деловање. Са ОХР-ом и страним судијама, и тај пут, је, нажалост, обесмишљен стварајући уверење да служи једино уставној трансформацији при чему се фингира европска перспектива. Нажалост, то тако изгледа – рекла је Цвијановић.

Она је нагласила да ОХР и стране судије у Уставном суду БиХ, осим што су апсолутно неспојиви са процесом европских интеграција, представљају непроцењиво средство бошњачке политике у обрачуну са Републиком Српском, што потврђују и јавно изнесени ставови политичких актера из Сарајева.

– Да ли је нормално или ненормално реаговати на то стање? Нормално је, ако земља хоће да буде нормална. Да ли је уопште могуће градити будућност у земљи у којој се неки од конститутивних народа, а сада су то два од три, па све и да је само један, боре за права која им по Уставу припадају? – пита предсједница Републике Српске.

Она је рекла и да је „настојање Републике Српске да се супротстави насиљу којем је изложена, по правилу суочено са претњама санкцијама“.

– Онима који их призивају и који њима прете, јер се позивамо на Устав и тражимо спровођење Устава и заговарамо истинску мултиетничност, морамо рећи да су у свести грађана Републике Српске таква времена давно прошла. Треба их питати и шта ви то хоћете од нас: да ћутимо, трпимо и чекамо да нас у потпуности затрпају мржња и деструкција политичког Сарајева? И онда ћете нас санкционисати јер нећемо да то чекамо? – упитала је председница.

Она је поручила да су Република Српска и њени представници отворени за дијалог са свима, али да неће пристати на даље угрожавање позиције Републике, под плаштом прављења неке имагинарне функционалности БиХ у којој ће се наставити приватизација и узурпација права других уз прављење простора за доминацију једних.

Председница Цвијановић је рекла и да не искључује могућност да неке функције буду обједињене ако ће значити бољу проходност за грађане и ефикасност институција, али да то морају бити домаћа решења, до којих се дошло разговором и вољом свих, а не, како је рекла, наметањем високих представника или неуставним одлукама Уставног суда на крајње манипулативан и некредибилан начин, који све држи у статусу експеримента без стварне визије о томе како градити заједничку будућност.

– При томе, морам рећи да се дебата о важним питањима не може одигравати само на нивоу БиХ јер сваки ниво власти, а то значи и БиХ и Република Српска и ФБиХ и дистрикт Брчко, имају своје институције и своје демократски, легално изабране представнике који једини могу да креирају решења по било којем питању, а покушаји наметања решења од стране високог представника не само да су неспојиви са европским путем БиХ, већ и основним цивилизацијским вредностима на европском континенту у трећој декади 21. вијека – истакла је Цвијановић.

Председница Српске је рекла и да се „чини да су се многи према БиХ од почетка односили само као према експерименту, као што данас видимо, прилично неуспешном“.

– Декларација о уставним принципима требало би да потврди нашу политичку опредељеност за очување и поштовање Устава, као саставног дијела Дејтонског споразума, који је дао шансу да се кроз успостављање мира и новог уставно-политичког система, одвија и нови живот БиХ. Он је отворио и могућност да се договором и консензусом мења све што сами проценимо да треба мењати, али није никоме споља дао право да то чини нелегалним методама, јер се међународни уговори могу мијењати анексима страна, а не одлукама ненадлежних органа – истакла је она.

Председница је додала да је јасна и одредба о уставном дисконтинуитету јер је Устав БиХ дио међународног уговора који није ни донесен ни ратификован од било којег органа у БиХ.

– Јасно је и да споразумима ентитета, као што су они о одбрани, порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ који прописује његов члан 3.3.а, нити је било накнадних уставних измена. Такође и да споразуми које у складу са Уставом закључе два ентитета сами по себи не представљају амандмане на Устав који би га мењали, што је, коначно, утврдио и сам Уставни суд БиХ још 2006. године – подсетила је председница Цвијановић.

Она је навела да се Декларацијом подсећа и на уставом утврђену одредбу да ниједан ентитет не сме претити или користити силу против другог ентитета, нити улазити на територију другог ентитета, што бесмисленим чини све приче о рату из Сарајева, ако се стране заиста придржавају Дејтонског споразума и Устава БиХ.

Такође, додала је, Декларација подсећа и на Уставом предвиђено асиметрично уређење, те чињеницу да БиХ није јединствена изборна јединица, већ да су то ентитети. Њиме је, навела је председница, предвиђена јасна заштита колективних права, како ентитета, тако и њених конститутивних народа у заједничким институцијама БиХ.

Ова декларација је, рекла је председница Републике Српске, и снажан подсетник на уставна решења у погледу финансирања трошкова заједничких институција БиХ путем буџета БиХ, о сфери правосуђа и, коначно, о уређењу комплетног институционалног живота.

Председница Српске је поручила да је Република Српска отворена за дијалог са свима и потпуно спремна да поштује своје обавезе проистекле из међународног уговора којим је успостављена БиХ.

– Институције Републике Српске желе и спремне су да учествују у свим процесима којима ће се БиХ унапређивати као заједничка држава њених равноправних конститутивних народа и свих грађана који у њој живе – истакла је председница Српске.

       https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=456255

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.