- Црквенословенски језик који се и дан данас користи у црквеној молитвеној и богослужбеној пракси је првествено језик словенског Срца
Гласови који се приликом читања изговарају су другачији од словенских језика који се данас користе. Само изговарање тих гласова је на много дубљем тоналитету. Често кад сретнете монахе или људе који га свакодневно користе и моле се на том језику, можете приметити дубљи, помуклији глас у разговору. Те вибрације чине да људи који се моле, сами звече као звоно, преносећи на себе и околину делић суштине нашег бића.
По мом личном мишљењу црквенословенски језик је само Светосавље. Сам Свети Сава, српски светитељи и други православни Свети су управо говорили на овом језику.
Ако желимо да сачувамо Светосавље, требамо да чувамо управо црквенословенски језик.
Црквенословенски је наше наслеђе, наш завет, начин спајања са суштином, језик на коме говоре и који су говорили Свети, језик на коме су говорили наши преци, језик који је владао вековима на овим просторима, језик који кад се изговара, разумеју у суштини сви словенски народи.
Данас под утицајем брзог технолошког напретка и саме кулуре Западне цивилизације појављује се проблем повезаности нас самих са нашом суштином, циљем и потребама. Решење је сама православна вера и црква. Део Цркве је и црквенословенски језик који се управо ту практиује и свако од нас се може сусрести на литургији макар у деловима, негде и у целини.
Сва срећа па технолоски напредак није тако лош, јер и сами читате овај текст преко интерента. Налазимо се у дигиталном добу, добу комуникације. Технолошки напредак нам је донео једну лепу ствар, да можемо наћи текстове и саме књиге у дигиталном формату.
Народна библиотека Србије је објавила онлајн библиотеку ћириличних текстова, и свако од нас може прелистати, прочитати наше духовно и културно наслеђе, буквално из свог дома.
Оно што некад није било доступно, јер је строго чувано, данас свако може наћи и прочитати. Наравно, и ко зна да чита на црквенословенском језику, није корисно ако је мирјанин да чита службу коју држе свештеници и монаси. То није душевно корисно.
Оно што је јако добро је да наша традиција и култура је сачувана у дигиталном формату за нове генерације. То је што је најбитније, за нас као народ.
Захвалио би се Народној библиотеци Србије и свима коју су омогућили да ове књиге буду свима доступне.
Срдачан поздрав за све љубитеље црквенословенског језика,
Дејан Живановић
Линк ка НБС текстима на Црквенословенском: