Где су узроци проблема! Можда би више помогао текст под насловом „чисте патике и прљави хероин“!?

(Узроке проблема и посрнућа народа у савременим друштвима могуће је сагледавати и сагледати из разних углова, на разним материјалним и нематеријалним чиниоцима, догађаjима, искуствима и сл., али и захваљујући патикама и хероину. Као универзални одговор на многа отворена питања урушавања људских вредности, овом приликом, послужит ћемо се чистим хероином и старим патикама, али и породицом! Драги читаоче обрати пажњу на датуме, имена и догађаје.)

У Београду, једне ноћи, у истој згради, под истим кровом, на истом спрату, али на два различита улаза, одвијају се две породичне драме.

Премда су се и раније дешавале сличне ситуације у породици Лезиљебовић, ово седмојануарско јутро почело је језивим дешавањима. Језивом драмом. Мајку Ану пробудила је до сада нечувена хистерија њихове осамнаестогодишње кћерке Олимпије.

Отац Милан високи страначки функционер и један од првих људи у Министарству унутрашњих послова Србије, ни ока није склопио цијелу ноћ.

Убрзано лупање срца и обилато знојење, а посебно брига за даљу политичку каријеру, приморали су га да попије дуплу дозу лијекова. Звао би он и хитну помоћ, али нема још Уроша из дискотеке. Поноћ је далеко одмакла! Пријети зори! Ударила на зору! Већ је четири сата!

Тачно у један сат, Урош је на једној већој раскрсници срушио семафор и оборио пјешака.

Одкуд пјешак у ово доба ноћи, питао се Урош, и не заустављајући ауто наставио даље ка дискотеци МЛМ?

Зауставио се тек када су му три патроле Саобраћајне полиције, координисаном акцијом преперчиле пут, блокирале су му улицу.

Док су искусни саобраћајци опрезно прилазили новом џипу марке мерцедес, црне боје, у лијевим рукама држећи укључене батеријске лампе, десном овлаш, као случајно, проверавајући дуге деветке о појасу, јер су на брзину кренули, Урош је већ позвао тату. „Тата, ови твоји к….., праве ми проблеме, мајку им ….“.

Полицајци прилазећи, видевши да возач галами, да прави некакве сумњиве покрете рукама, реаговали су: „руке на волан, и сл“.

За то време отац Милан је у паници. Мора да зове. Истовремено размишља да ли кренути тамо. Кога од колега звати, ко од њих неће злоупотребити позив сутра! Ујутро одмах!? И док тата Милан позива подчињене колеге, дежурне начелнике у служби, на улици син Урош одбија алкотест, а шеф патроле саобраћајне полиције нарђује привођење, анализу крви и трежњење у бајбоку, у исто време и њему и колегама зазврјаше мотороле.

Јављају предпостављени, дијете се преплашило?, закачило неки знак?, нема потребе за „процедурама“!? Не помињу обореног пешака?

Одкуд начелник зна о коме се ради, оте се питање најмлађем од полицајаца?

Дугогодишње искуство са оваквим и сличним случајевима, усмери пажњу шефа патроле у правцу обореног пешака. Пита, гласно, „да ли је позвана хитна помоћ, у каквом је стању пјешак“?

Не пита он пјешака ради, јер не зна ни ко је, ни о коме се ради, већ због сопственог страха и пријетњи због непрофесионалног поступања код саобраћајног прекршаја са смртним исходом.

Док је битка на фронту – син, тата и саобраћајна полиција у зениту борбе, битка на фронту у стану Лезиљебовића такоће кулминира.

Ћерка Нина хистерично виче у телефонску слушалицу, преврћући се по поду, „џукело једна продао си ми фалш хероин, ово није чист хероин. Знам ја какв је прави, није ми први пут да шмрчем. Страшно ми је лоше! Рећи ћу тати, а ти знаш шта ће ти се после десити“!

Шта ти гледаш, вјештице једна, иди у кревет, прекидајући телефонску везу, Нина хистерично виче на мајку, лагано обарајући главу на под.

У другом стану само зидом одвојеним али по квадратури много мањем, одвија се такође драма.

Зид између два стана, на истом спрату, исте зграде под истим кровом, само на различитим улазима, ширине/дебљине је између 20 и 30 сантиметара. Овамо друга мајка, мајка Јевросима, бије страховиту битку са многима, са прошлошћу, са садашњошћу али у суштини сама са собом се бије.

Тринаестогодишњи син Марко је на неки начин узрок и учесник мајчине страховите битке.

Наиме, мајка бијући битку ни сама не зна тачно са ким би је била осим сама са собом, зато што не може сину обезбедити патике за данашњи маратон. Маратон се одвија данас у граду и почиње тачно у 12 сати.

Мајко, неморам ни да идем на маратон, као да ми је то толико важно, говори Марко, видевши колико је њој тешко због тих патика. Размишља истовремено да ли би ове старе издржале, без обзира што им је ђон скоро цео излизан-нестао, а и пукле су поприлично са стране.

Колико је свих ових година мајку веселило то што њен син никада до сада, до седмог разреда основне школе, у школи није добио оцену мању од 5, сада је толико растужује. Једноставно, живу је меље.

Нешто размишљам сине, сигурно би ти Иван Војов позајмио патике за данас, него не знам да ли би ти величина одговарала, он је старији доста. Знам мајко, али он има велику ногу, игра кошарку, много су ми велике, бојим се да се не бих саплитао.

Него сине, сјетила сам се Сање, теткине, шта мислиш да њу питамо? Одмах је уследио телефонски позив на теткин фиксни, а тетка Петра као свака добра тетка, вели ко истопа, има Сања дивне еспадриле, кад ти требају!?. Слушалицу јој узима ћерка Сања, додајући, имам и најке скоро нове, купила их пре два мејсеца, Марка опхрва, не попрви пут, мисао – теткина љубав је равна мајкиној!. Као нове су додаје Сања у слушалицу! Ти знаш да сам ја мушкарача татина била и остала. Ја носим 39 број, ако ти одговараjу узми и једне и друге. Кад Марко додаде да маратон почиње у 12 сати, Сања додаје, тата није кући, онда крећи ти овамо или ја или мајка да крећемо ка вама бусом, да не закасниш на маратон.

Док мајка Јевросима јури до сестре да донесе патике Марку да би стигао на маратон, у другом стану мајка Ана у очају зове хитну помоћ.

Нина се предозирала лошим хероином. Анин муж Милан већ је поодавно одјурио из стана да спашава сина, јер је наствио да вређа полицајце са најгрђим псовкама.

Изгледа да је Урош поред алкохола био и под дејством дроге.

Док је отац спашавао сина, хитна помоћ је ћерку Ану збринула на ВМА на клиници за токсикологију.

Јевросима је градским превозом стигла да на време од сестричне Соње донесе Марку патике. Марко је убедљиво био први на маратону ученика основних школа из 18 земаља Европе и света, узраста седмог и осмог разреда.

Но, догађаји не би били догађаји да није медија и јавности.

Сутра је већина дневних новина, неке чак на насловној страни, објавила вијест „да је пијани возач, за сада НН лице, на раскрсници Бул. Михајла Пупина и Бул. Уметности у 01 сати, у пијаном стању срушило семафор и оборило пјешака, побјегавши са лица мјеста. Полиција интензивно ради на расветњавању овог догађаја“.

Исте дневне новине су у дијелу спортске рубрике објавиле вијест да је у Београду успејшно одржан маратон ученика основних школа из 18 земаља Европе и света.

Ни једне ријечи није било о побједнику маратона!

 Славољуб М. Вујовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.