ОШТАР, бескомпромисан и суров, Троцки је одмах после Октобарске револуције затражио увођење латинице као писма руског језика.
Сматрао је да треба покидати све везе са Царством, руском културом и традицијом и да само латиница даје светски карактер совјетској револуцији. Ова идеја није заживела, а реч „револуција“ се у 20. веку најчешће писала ћирилицом.
Овај заборављени пример добро показује значај писма за идентификацију и афирмацију једне идеологије. То је и мотив украјинског председника Владимира Зеленског, који је покренуо петицију да Украјина напусти ћирилично писмо и у званичну употребу уведе латиницу.
Није ту реч о практичној страни латиничног алфабета, тастатурама и писању вајбер-порука.
Реч је о радикалном раскиду са Русијом и руском културом. Преузимајући „урођено“ писмо малог броја Украјинаца са крајњег Запада и посредно га намећући дубоко ћириличној већини, Зеленски покушава да Украјину преко реда, преко везе и преко ноћи прикључи Европи, Европској унији, НАТО и свему осталом западном и антируском.
Мило Ђукановић у усиљеном „латиничењу“ Црне Горе видео је пут за неприродан раскид са српском историјом, културом и традицијом. У чему, јасно је, није успео.
Ова три примера показују и колики је страх од моћи слова ако се пишу на одређени начин.
Чекићи потезани на табле у Вуковару разбијају и илузију да су писмо само знаци који се могу, према ћудима политике, сувим актима успостављати и укидати.
Апсурдно је да је идеја инстант националног и идеолошког инжењеринга још жива и актуелна, иако ју је 20. век безброј пута разбио. Упркос томе, латиницу и данас многи виде као путоказ ка Бриселу и Вашингтону, иако је колико пре 100 година умало показивала ка – Москви.
ИЗВОР: https://www.novosti.rs/c/vesti/kolumne/1167344/cirilica-apsurdno-ideja-instant-nacionalnog-ideoloskog-inzenjeringa-jos-ziva-aktuelna