- Говорећи на Генералној скупштини УН у септембру 2021. године, Ердоган је рекао: „Сматрамо важним да се очува територијални интегритет и суверенитет Украјине, укључујући територију Крима, чију анексију не признајемо. Притом, Анкара не крије да полуострво сматрају својим!
- Многи аналитички сајтови, укључујући и западне, већ активно расправљају о могућој мапи онога што ће остати од данашње Украјине. У овом сценарију постоји велики разлог: само одсецањем Украјине од мора Турска се може у уразумити.
- За оне који ове речи сматрају превише ратоборним, желим да подсетим да су борци турске екстремистичке организације „Сиви вукови“ стигли у Украјину, у априлу ове године. Њихов творац и вођа био је пуковник Алпарслан Туркес, обожавалац Адолфа Хитлера.
АУТОР: Антон ВЕСЕЛОВ
Очигледна је и неспорна чињеница да турске власти на челу са Р. Ердоганом воде отворено антируску политику. Овај курс је повезан не само са савезничким обавезама које проистичу из чланства у НАТО-у, већ и са сопственим интересима у циљу оживљавања некадашње Османске империје. У контексту ових тежњи, Анкара види Руску Федерацију као препреку на свом путу коју треба уклонити. Поред политичких и економских акција, оружане снаге се све више користе – директно или индиректно – сетите само Сирије, Либије и сукоба у Нагорно-Карабаху.
Планови Турске посебно су јасно видљиви у догађањима у Украјини. Говорећи на Генералној скупштини УН у септембру 2021. године, Ердоган је рекао: „Сматрамо важним да се очува територијални интегритет и суверенитет Украјине, укључујући територију Крима, чију анексију не признајемо. Притом, Анкара не крије да полуострво сматрају својим!
Активна и обимна војно-техничка сарадња Анкаре и Кијева покренута је 2018. године након посете П. Порошенка престоници Турске. У почетку су званичне информације презентоване на веома дозирани начин: у штампи су пуштене само „мале“ информације о испорукама јуришних беспилотних летелица „Бајрактар ТБ2“ Оружаним снагама Украјине. Разлог је то што су се обе стране плашиле могуће реакције Русије.
Показало се да су страхови неосновани. Тек у априлу 2021. године, у вези са испоруком турских беспилотних летелица Украјини, заменик премијера И. Борисов је приметио: „Потражићемо посебно у конкретном случају. У то време, кијевски режим је већ две године снабдеван са летелицама „Бајрактар ТВ2“, већ мноштвом истих. Обезбеђена је и обука борбене употребе и набавка вођеног наоружања, укључујући и високопрецизна.
„Bayraktar ТВ2“ ВМС Украине на војној паради у Кикеву, 2021. г.
Данас је већ очигледно: Турска, као предстража НАТО-а на јужном крилу, била је упозната са плановима Алијансе у вези са операцијом „враћања контроле над Донбасом“, заказаном за почетак марта. Само се тиме може објаснити чињеница да је извоз турских војних производа кијевском режиму у првом кварталу 2022. порастао за 30 пута у односу на претходну годину! Чак и са почетком масовних испорука оружја Украјини од стране Запада, Турска је по овом показатељу друга после Сједињених Држава и Пољске.
Почетком фебруара В. Зеленски је саопштио да је Украјина постигла споразум са Турском о повећању залиха и програму производње „Бајрактара“ у локалним предузећима. У одговору на протест руског министарства спољних послова, заменик турског министра спољних послова Јавуз Селим Киран је подругљиво одговорио да Анкара „није пребацила беспилотне летелице „Бајрактар“ Украјини као помоћ, већ је реч о куповини од приватне компаније“. Остаје да се разјасни да компанија „Бајрактар Макина“ припада зету председника Ердогана.
Данас се о теми коришћења беспилотне летелице „Бајрактар ТВ2“ активно расправља у разним медијима, док се оцене стручњака дијаметрално разликују. Чињеница је да је ова беспилотна летелица првобитно била намењена за противгерилско ратовање, односно у одсуству редстава противмера. Током специјалне операције слика се показала сасвим другачијом: ПВО и системи за електронско ратовање Оружаних снага РФ су од 24. фебруара уништили више од 60 таквих дронова, а нове испоруке више не могу да надокнаде борбене губитке. Тако је за само три дана од 7. до 10. маја у околини острва Змија оборено 11 „Бајрактара ТВ2“, а један од њих је, судећи по ознакама, произведен 21. марта 2022. године.
Међутим, војно-техничка сарадња Украјине и Турске сеже много даље и укључује много озбиљније пројекте. У јануару 2020. године у Кијеву је одржан редовни састанак заједничке украјинско-турске комисије. Поред потписивања релевантних међувладиних протокола од стране представника украјинског војног ресора и Управе за одбрамбену индустрију Турске, зацртани су даљи конкретни кораци за развој сарадње у области наоружања и војне опреме, као и сарадње између предузећа војно-индустријског комплекса две земље. Одмах по завршетку преговора турска делегација је отишла у објекте као што су предузећа „Луч“ и „Артјом“, где се производе најважније компоненте различитих система.
Турци посебну пажњу поклањају лидеру украјинског војно-индустријског комплекса, погону „Мотор Сич“ Запорожског машиноизградитељског конструкторског бироа „Прогрес А. Г. Ивченка“. Управо његови производи заузимају посебно место у плановима за стварање много моћнијих беспилотних летелица – оперативно-стратешки „Akinci“, па чак и „перспективних беспилотних ловаца“.
Први лет „Бајрактар Акинција“ је обављен 6. децембра 2019. године. У ствари, ово је већ беспилотни ударни авион: његова дужина је 12,5 м, распон крила 20,6 м, а борбено оптерећење је до 900 кг. Претпоставља се да ће нови дрон моћи да носи крстареће ракете. Погон има два моћна турбоелисна мотора породице АИ-450 украјинске производње. Према потписаним споразумима, Украјина се обавезала да испоручи не само велику серију АИ-450, већ и надограђене турбомлазне авионе АИ-25 за напредне турбомлазне беспилотне летелице „Göksungur“ у периоду од 2021. до 2030. године. Укупно је планирано да се испоручи преко 500 мотора у укупном износу од више од 600 милиона долара. Штавише, 2020. године потписан је уговор о извозу мотора АИ-35 за нове крстареће ракете (КР) у Турску.
Турска већ има КР СОМ (Stand-off Mühimmat Seyir Füzesi), а његову модификацију могу да користе и ловци Ф-16 и ударне беспилотне летелице „Бајрактар Акинци“. У блиској будућности хтел су да усвоје сопствени аналог америчког КР „Томахавк“. За њега су намењени мотори АИ-35 произвођача „Мотор Сич“, што је званично потврдио генерални конструктор „Прогреса“ И. Кравченко, а пре њега, 13. децембра 2019. године, министар економског развоја, трговине и пољопривреде Т. Милованов.
Наставља се развој нових КР у Турској, како за употребу на мору тако и на копну. Обећавајућа КР на мору назван је „Gezgin“ („Путник“). Према неким информацијама, у његовом стварању користи се искуство које су украјински стручњаци стекли у стварању КР „Нептун“. Стручњаци се слажу да су оправдане изјаве Кијева да су кобни ударац крстарици Москва нанеле управо две крстареће ракете „Нептун“.
Иништење важног брода Црноморске флоте највише је руководство Турске дочекало је са (лоше прикривеним) ликовањем. Радовали су се и у неким онлајн заједницама: сада је боље да руски бродови уопште не напуштају Севастопољ! Турска ратна морнарица у Црном мору је раније имала значајну надмоћ над руском Црноморском флотом, али сада се равнотежа радикално променила – крстарица Москва је била једини брод 1. ранга, њено моћно ракетно наоружање представљало је велику опасност: салва од 16 лансера могло је у потпуности да лиши Турску флоту борбене готовости.
В. Зеленски је 20. октобра 2020. године у својој поруци Врховној Ради експлицитно рекао: „Европска унија, Сједињене Државе, Канада, Велика Британија, Турска и други наши партнери настављају своју непоколебљиву подршку Украјини. Заједно са Турском производићемо корвете, моторе и војне беспилотне летелице и развијаћемо системе противваздушне одбране.“
Као што видите, посебно се помињу корвете, и то није случајно. У хибридном рату Запада против Руске Федерације велика пажња се поклања украјинској морнарици. И ако су се САД до сада ограничавале на снабдевање патролних чамаца, који су одавно повучени из употребе, онда је Турска отишла даље. У турским бродоградилиштима је у пуном јеку изградња прилично модерног брода типа „Ada со“ за украјинску морнарицу са роком испоруке наручиоцу 2023. године. Према договору, ово је водећи брод, остала три је требало да се граде у бродоградилишту у Николајеву, као и низ малих ракетних чамаца. Истовремено, Велика Британија је почела да гради неколико база и у Црном и у Азовском мору. Овим плановима није било суђено да се остваре – СВО Руске Федерације у Украјини их је уништио.
Међутим, у стратешким односима НАТО-а и Турске, као једна од најважнијих компоненти, усвојили су само амандмане – генерална линија је сачувана и попримила је још израженији антируски карактер. У Анкари су 4. априла одржани редовни преговори у оквиру „Турско-америчког стратешког механизма“, који су Ердоган и Бајден потписали у октобру прошле године у Риму. Заменик турског министра спољних послова Седат Онал, током састанка са америчким подсекретаром за политичка питања Викторијом Нуланд у Анкари, рекао је: „Турска и Сједињене Државе су поново потврдиле своју заједничку посвећеност заштити суверенитета и територијалног интегритета Украјине“.
Заправо, циљ је другачији – сломити Русију.
Корвета класе „Ada“. Дужина 99 м, ширина – 14,4 м, газ – 3,6 м, укупна депласман до 2400 тона.
Године 2022, а 24. априла Р. Ердоган је још једном разговарао о ситуацији у Украјини са В. Зеленским. Истог дана, Турска је затворила свој ваздушни простор за руске војне и цивилне летелице за Сирију. Босфорски мореуз је затворен за руску морнарицу, што је свакако антируска акција – позивања на то да је мореуз затворен и за украјинску морнарицу су смешна због њеног непостојања.
Москви је очајнички потребан слободан излазак својих бродова и пловила за Сирију (и не само њу), а такође је апсолутно незаинтересована за јачање присуства флоте потенцијалног непријатеља код своје обале Црног мора. Овде је од посебног значаја Истанбулски канал, који би требало да буде отворен за 5 година.
Као што знате, статус Босфора и Дарданела од Црног до Средоземног мора регулисан је Конвенцијом из Монтреа из 1936. године. Према овој конвенцији, црноморске државе, унапред обавестивши Турску, могу у мирнодопским временима да шаљу своје ратне бродове било које класе кроз мореуз. За ратне бродове нецрноморских сила уведена су ограничења типа класе, тонаже и трајања боравка. Међутим, Турска, у случају учешћа у рату или ако сматра да је ситуација претећа за себе, има право да по сопственом нахођењу регулише режим коришћења мореуза, укључујући и допуштање ратним бродовима нецрноморских сила да остану у водама мора на неограничено време. Сада су америчка морнарица и друге земље НАТО-а које нису у Црном мору заузеле став чекања и гледања, али то неће дуго трајати.
У априлу је председник турског парламента Мустафа Сентоп рекао да би председник Р. Ердоган „још сутра“ могао да се повуче са конвенције. Пуштањем у рад новог канала све се драматично мења: Турска задржава Конвенцију из Монтреа, али добија паралелни канал много већег капацитета, који није регулисан међународним законима. Ово је оно на шта се поставља улог.
Томе се може одупрети само оно што је учињено током претходних сукоба између Турске и Русије – Анкари је дозвољено да заборави на то и зато верују да је дошао њихов час. Многи аналитички сајтови, укључујући и западне, већ активно расправљају о могућој мапи онога што ће остати од данашње Украјине. У овом сценарију постоји велики разлог: само одсецањем Украјине од мора Турска се може у уразумити. А постављање масовне обалске одбране комплексима „Бастиона“ и другим средствима за уништавање, можете опаметити све остале „играче“. Само тако они сагледавају стварност, а никако кроз забрану испоруке парадајза.
За оне који ове речи сматрају превише ратоборним, желим да подсетим да су борци турске екстремистичке организације „Сиви вукови“ стигли у Украјину, у априлу ове године. Њихов творац и вођа био је пуковник Алпарслан Туркес, обожавалац Адолфа Хитлера. Данас су „Сиви вукови“ под окриљем не само ЦИА, већ и турских обавештајних служби. Група је умешана у убиства руског амбасадора у Анкари и пилота Су-24 Ваздушно-космичких снага Русије у Сирији, где су њене јединице активно учествовале у непријатељствима против руских и сиријских владиних снага. Сада су већ у Украјини.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/05/17/turcia-i-sobytiya-na-ukraine-56208.html