- О томе каква су очекивања шведског друштва од уласка у НАТО и колико су она оправдана, говорио је шведски политиколог Грег Симонс, некадашњи истраживач Института за руске и евроазијске студије Универзитета у Упсали, а сада независни истраживач.
– Грег, колико је популарна идеја уласка у НАТО у Шведској?
– Шведски политички естаблишмент у великој мери подржава НАТО, верују да је то последњи чин пуне интеграције у евроатлантске институције и структуре које САД контролишу, доминирајући њима. Таква склоност се у великој мери може објаснити чињеницом да је цела генерација шведске економске и политичке елите васпитана не само на примеру Сједињених Држава, већ и уз активну помоћ и финансирање Сједињених Држава.
Грађани су, међутим, подељенији по овом питању, већина је за НАТО, међутим, има људи који су не само пасивно против уласка у Алијансу, већ износе јаке и логичне аргументе. На пример, 2023. било је неколико анти-НАТО протеста широм Шведске. Постоје различити разлози да будемо против тога – очување неутралне/неблоковске традиције Шведске, неспремност да постане предмет геополитичких игара САД, очување активне и независне улоге Шведске у међународним односима.
– Али, ипак, њихов аргумент није постао популарнији од мишљења присталица НАТО-а. Зашто?
– Сваки разумни аргумент против уласка у Алијансу, као и они који их износе, максимално се изолују из јавног информативног простора. Јавни наратив о чланству у НАТО пажљиво се и енергично прати и контролише – они који се усуде да кажу да су против називају се „грлиоци Путина“ или „издајницима“. Ово је веома отрован јавни дискурс о овој теми. Провладини, мејнстрим медији покушавају да задрже капију промовишући НАТО, осуђујући Русију и плашећи било кога да не доводи у питање или оповргава званичну причу.
– Каква је улога медија у обликовању про-НАТО јавног мњења?
Шведски медији су кључно оруђе у стварању климе страха која се експлоатише и користи као основа за „консензус“ и стога је и фасада легитимитета чланства у НАТО-у. Они нису ништа друго до стенографи политичког режима који се води из Вашингтона. Главна порука јавности је стварање моралне панике око Русије, којом покушавају да прогурају НАТО као „лек“ за овај страх и неизвесност. Уплашени и несигурни људи показују менталитет стада и њима се врло лако манипулише кроз сугестију у порукама.
– Говорите о застрашивању, о стварању панике. Да ли је ово нова реч у пропаганди?
– Не, јавност је дуго била подвргнута кампањама застрашивања – „руска паника“ има историјске и савремене корене у Шведској. Интензивна кампања застрашивања коришћена је око деценију да се промени јавно мњење. Сваки пут када дође до сукоба са Русијом, он се користи да појача страх у шведској јавности и брзо га трансформишу у подршку уласку у НАТО, било да се ради о рату 2008, Криму 2014, или лажној руској подморници у Стокхолмском архипелагу, а свакако и рату 2022.
– Колико је смислен избор присталица НАТО-а међу обичним грађанима? Да ли људи разумеју практичне импликације својих избора? Да ли схватају како ће им овај избор променити животе?
– Чланство у НАТО није било једно од главних политичких питања током последњих избора у Шведској. Уместо тога, главни проблеми су повезани са постепеном ерозијом шведске државе и њеном способношћу да људима обезбеди очекиван разуман животни стандард уз високе пореске стопе. Дакле, важнија питања су имиграција, пад стандарда шведског здравственог и образовног система, раст трошкова живота, пад животног стандарда, незапосленост и сл. Ове ствари погађају обичне грађане и НАТО је изгледа веома далеко од њихове свакодневице.
– Ипак, биће неких промена, а Швеђани ће морати да их осете из прве руке?
„Шведска има веома исцрпљену и неефикасну војску која ће захтевати огромна улагања у свим областима да би испунила свеукупни НАТО стандард. Мислим да шведска јавност нема воље за ову потрошњу, с обзиром на оно што сам рекао горе. Шведска наивно верује да је то нека врста слободне демонстрације идеолошке врлине. Међутим, биће трошкова, укључујући могућу штету за шведску војну индустрију, јер није усклађена са НАТО-ом, и питање опортунитетних трошкова за друге секторе у Шведској (нпр. здравство и образовање).
Што је још важније, Шведска ће постати објекат геостратегије САД, људски и материјални ресурси Шведске мало значе, али ће њен географски положај у Балтичком мору повећати могућност затварања путева Русији. САД ће рећи Шведској шта да ради, без обзира да ли је то против шведског закона или не. Шведска ће такође постати званични непријатељ Русије због свог хладног статуса пријатељства и тако постати мета у будућим војним плановима за ванредне ситуације. За Шведску, ово доноси више штете него користи, али када су људи уплашени или имају ропски менталитет према САД, цена ће бити много већа.
– Улазак у НАТО је карта у једном правцу. Чланице НАТО-а су принуђене да радикално промене систем одбране и спољну политику, губећи део свог суверенитета. Чак и ако желите, нећете моћи да се вратите на почетну тачку. Да ли Швеђани, навикли да живе у независној држави, схватају да ће држава престати да буде самостална „целина” или да ће постати „део” нечег већег?
– Већина људи не схвата да ће морати да напусти шведску изузетност и шведски образац и постане једно са глобалним (нео)либерализмом, као једним од стубова који подржавају глобалну хегемонију САД.
Швеђани не воле напоран рад и нису навикли на њега, па су у шоку. Када формално уђу у НАТО, имаће много трошкова и обавеза. Међутим, они ће учинити како им се каже, уосталом, отпор ће се појавити само ако чланство у НАТО-у изазове штете довољном броју људи, што ће се вероватно догодити касније, када буде прекасно. Речено им је да ће постати део нечег већег, чиме се хранити њихов его, међутим они ће бити обични NPC (статисти) који неће моћи да обликују или утичу ни на шта, већ ће бити маса коју обликују други. Статисти су потпуно бескорисни у геополитици и геостратегији.
– Ширење НАТО је сваки пут изазвало јасну и недвосмислену, сасвим предвидљиву реакцију Русије. Да подсетим да су догађаји у Грузији 2008. и на Криму 2014. године уследили након изјава НАТО-а о даљим корацима за увођење Грузије и Украјине у Алијансу. До фебруара 2022. Русија је, и дипломатским каналима и јавно, тражила гаранције безбедности, али је одбијена и дијаметрално супротне акције, од којих је једна била још једна експанзија НАТО-а. Да ли је вредно наставити да „растеже опругу“ у нади да ће се сломити?
– Основна логика трајног ширења НАТО-а у Европи, покушаја његовог увођења и на Блиском истоку, као и у индо-пацифичком региону, јесте обуздавање главних геополитичких ривала и проблема Сједињених Држава у одржавању глобалне геополитичке хегемоније – Русије у Европи, Ирана на Блиском истоку и Кине у индо-пацифичком региону. САД и Запад су предуго на врху међународног ланца исхране и заборавили су да акције имају последице. Час обрачуна ће доћи — сваког тренутка. САД само играју игру са нултом сумом и намећу асиметричне нереципрочне паразитске односе другим силама. Најбољи лек је понудити супротан приступ.
– Ако циљ НАТО-а није потпуно сламање, уништење Русије, онда ћемо у будућности, на овај или онај начин, морати да тражимо начине да смањимо тензије, облике мирне коегзистенције, па чак и да повратимо поверење. Тим путем су ишли многи непомирљиви противници – Француска и Немачка, Велика Британија и САД, земље Осовине и антихитлеровска коалиција. Шта Шведска може учинити као прве кораке ка деескалацији, миру, сарадњи и напретку?
– САД и Запад у целини су потпуно несвесни историје и тога како су заузели своје место у свету. Имају велико поверење у сопствену пропаганду и започињу процес самообмане. Можда споља изгледају снажно, јер су толико уништени годинама пропадања и удобног живота. Запад ће сам себе уништити изнутра са самодеструктивном пробуђеном идеологијом која уништава све нематеријалне елементе западне моћи и хегемоније, а то ће бити учињено кроз укидања културе.
Когнитивна дистанца између пробуђене конструисане стварности и стварне стварности се шири и постаје неодржива. Шведска (барем званична Шведска) верује да се придружује победничкој страни да би сведочила „крају историје“, али то је борба за лежаљке, а не чамце за спасавање када Титаник потоне. Надменост и слепило ових месијанских идеолошких ревнитеља, а да не говоримо о њиховој самопоуздању у моралну и етичку супериорност, значи да је мало вероватно да ће тежити деескалацији и нормализацији односа.
С руског превео Зоран Милошевић
Разговарала: Џафар Салимов