Historia magistra vitae. („Историја је учитељица живота“)

  • Иако су још Латини прогласили историју учитељицом живота (Historia magistra vitae), ниједан узурпатор и окупатор Русије није могао или није хтео да схвати да ову Свету Земљу од бахатог насилничког олоша штите две најмоћније невидљиве силеБОГ И РУСКА ЗИМА.

АУТОР: Драган Р. Млађеновић – Шекспир

Позната је ствар да паметна особа учи на искуству других, а будала на своме. Зато ће сваком паметном (ко има очи да види и уши да чује) бити довољно да у уџбенику светске историје прочита лекције о (не)славним ратним освајачким походима савршено обучених и опремљених Наполеонових легионара почетком 19. столећа и Хитлерових еуропско–усташких драговољаца средином 20. века, упућених на Источни фронт са задатком да скрше и освоје Руску земљу.

Подсећања ради, поменимо овде да је Наполеон са до тада највећом и најбоље опремљеном војском од 691.500 војника кренуо 24. јуна 1812. у инвазију Русије преласком трупа преко реке Њемен. Руска војска цара Александра Првог (рус. Александр I Павлович, Санкт Петербург, 1777 — 1825, руски император од 1801—1825) под командом Барклеја де Толија са 159.800 војника, Пјотра Багратиона са 62.000 војника и Александра Томасова са 58.200 војника, се супротставила  стратегијом спаљене земље и избегавањем великих битака.

НАПОЛЕОН ПОРЕД ВАТРЕ

Руси су на почетку рата предложили преговоре. Када их је Наполеон одбио, више их нису нудили. Наполеонова армија је у сваком погледу била супериорнија од руске, па је због тога Наполеон желео да му Руси дају одлучну битку. Барклеј му је измицао остављајући иза себе спаљену земљу. Руси су упорно одмицали, а Французи су их упорно гонили. Обе армије трпе губитке због врућина, несташица хране, санитетског материјала … Гину и људи и коњи. После готово двомесечне потере, прва већа битка вођена је у августу 1812. код Смоленска. Овај велики руски град је био потпуно уништен и спаљен, а Руси се повлаче. Французи имају велике губитке. Долази до сукоба унутар руске команде. Багратион је заступао сукоб са Французима, док је Барклеј желео да се настави са тактиком повлачења. Барклеј је смењен, а на његово место дошао је генерал–фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов (1745–1813), ученик Александра Суворова. Он је наставио тактику повлачења знајући да против Наполеона нема озбиљне изгледе у отвореном сукобу. Међутим, Французи су се почетком септембра нашли пред Москвом. Кутузов није могао да преда град, мада је знао да у бици нема шансе. Тако је 7. септембра 1812. године вођена  битка код Бородина, најкрвавија битка Наполеоновог похода и Руског отаџбинског рата. Вођена је од 5 сати ујутро до 6 сати поподне. Обе стране губе више од 50.000 војника и око 50 генерала, заједно са Багратионом. Руска војска је поражена. Наполеон је касније, на Светој Јелени, назвао битку код Бородина својом најтежом битком бележећи: „Најстрашнија од свих мојих битака је она коју сам дао под Москвом. Французи су се у њој показали достојни да извојују победу, а Руси су се показали достојни да не буду побеђени“.

Кутузов наређује повлачење те Французи 14. септембра улазе у Москву. Град је био пуст, а током вечери подметнути су пожари на неколико места. Изгорело је три четвртине града, а сам Наполеон је морао да бежи из Кремља. Стрељано је 400 паликућа. Наполеон је 34 дана провео у Москви чекајући понуду за мир која није долазила. Тако је у октобру издао наређење за покрет ка југу. Кутузов му се супротставио код места Малојарославец. Французи нису успели да пробију руску одбрану, а сам Наполеон умало је био заробљен. Након битке, француски цар је наредио повлачење. Армија генерала Кутузова кренула је у потеру и наносила је непријатељу велике губитке. Битком на Березини француска војска дефинитивно је поражена. Томе су допринели глад, умор и оштра руска зима на коју Французи нису били навикнути. Наполеон је напустио главнину војске и сам кренуо ка Паризу у који стиже у децембру 1812. Рат је био изгубљен. Од огромне и славне Наполеонове армије са близу 700.000 војника, крваве битке, глад и руску зиму  преживело је свега око 30.000 јадних живих лешева.[1]

Ту где је стао самоуверени и неуспешни Наполеон, наставио је после 130 година самоуверени и неуспешни Хитлер. Еуропско–усташка коалиција окупљена око нацистичког немачког трећег Рајха, која се данас назива Европском унијом, започела је велике ратне операције против Совјетског Савеза већ 1941. године.

Заједно са Немачком Мађарска је 27. јуна 1941. објавила рат СССР-у.  Потом су то учиниле и Финска, Словачка, тзв. НДХ и Мусолинијева Италија. До почетка 1942. на Источном фронту је ратовало шест мађарских бригада и више мањих јединица са укупно 40.000 војника и официра.

Средином 1942. године у помоћ Вермахту је стигла Мађарска армија са 206.000 војника. Чак су их и Немци сматрали садистима. У јануару 1943. су у познатој Острогожско-Росошанској операцији Црвене армије биле разбијене и Мађарска и Осма италијанска армија са своје четири дивизије. Мађари и Италијани су у тој операцији имали 52.000 погинулих и 71.000 заробљених, а Црвена армија само 4.500 мртвих.

Хитлер је од Француске 1940. добио 5000 тенкова, 3000 авиона, 5.000 парних возова, 4000 авиона, 52.000 камиона, 10.000 авионских мотора…

У јулу 1941. је више од 13.000 француских добровољаца тражило да иде на Источни фронт. Кроз неколико недеља већ их је било неколико десетина хиљада.

Нимало случајно, Французи су своју прву борбу имали на Бородинском пољу у октобру 1941. Французи су, заправо, ратовали и као Француска легија и у саставу десетина чисто немачких и француских јединица под командом Хитлерових маршала и генерала. Француска дивизија „Шарлемањ“ починила је страшне злочине на територији данашње Белорусије и то – 1944. године! Французи су последњу борбу имали у мају 1945, у непосредној близини Хитлерове берлинске Рајхсканцеларије. Француски средњи тенк „Сомуа“ стигао је и до Москве, и до Севастопоља, и до Бреста. Црвена армија је у Другом светском рату заробила 23.000 Француза који су ратовали у саставу Вермахта.

У опсади Стаљинграда Финци су држали половину обруча. Већ ујесен 1941. у Финску је, да би ратовали против СССР, стигло 12.000 Швеђана. Стигли су чак и до Кавказа. А да нису били никакви добровољци, сведочи и чињеница да их је 7. октобра 1941. посетио шведски принц престолонаследник Густав-Адолф. Шведска је железну руду и опрему испоручивала Немачкој у таквим количинама да постоје процене да се Хитлер без њих, и француских испорука, не би одржао ни до средине 1942.

Ништа боља није била ни Пољска која се све до данас продаје за једну од највећих жртава Другог светског рата. До 600.000 Пољака ратовало је на страни Хитлера! Многи од њих у саставу СС! Међу њима и Јозеф Туск, деда актуелног председника Европског савета Доналда Фрањћишека Туска (рођен у Гдањску 1957). У Варшави се тврди да су Немци Пољаке присиљавали да ратују за њих, али је историјска истина да су у СС јединице примани искључиво добровољци. Против Црвене армије борила се и Армија Крајова (између 300 – 350.000 војника!).

Древни руски град Новгород су под окупацијом држали Шпанци и Немци. Град је до августа 1942. углавном контролисала шпанска Плава дивизија. Од 2.400 грађевина у Новгороду је остало читаво само 40. Плава дивизија је у јулу 1941. имала 18.693 војника. А на Источном фронту је ратовало више од 50.000 Шпанаца.

„Хрватски драговољачки корпус“ је ратовао око Азовског мора и под Стаљинградом.

Од августа 1942. до августа 1943. на Криму је било више румунских него немачких војника.[2]

Грци траже од Немачке ратну одштету од 300 милијарди евра. Следећи њихов пример, Русија би имала пуно право да тражи репарације од Француске, Пољске, Хрватске, Италије, Шведске, Словачке, Румуније… Јер, Грци нису имали ни свој Стаљинград, ни Новгород, ни Севастопољ…

Иако су још Латини прогласили историју учитељицом живота (Historia magistra vitae), ниједан узурпатор и окупатор Русије није могао или није хтео да схвати да ову Свету Земљу од бахатог насилничког олоша штите две најмоћније невидљиве силе – БОГ И РУСКА ЗИМА.

[1] Димитрије Николајевић, Преписка ђенерала Будислава Будисављевића (1790—1862), Сремски Карловци, 1911.

[2] Све ове податке је открио и прикупио руски историчар Александар Широкорад.

3.  https://sadamalo.blogspot.com

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.