„Племе ви се све одрекло себе/ Те црноме работа Мамону.“ (Његош)
АУТОР: Драган Р. Млађеновић – Шекспир
„Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону“. (Матеј 6: 24; Лука, 16: 13)
Мамон је код старих Јевреја идол који представља овоземаљско богатство. Израђен је обично у облику Златног телета, који је Аарон дао да се начини у Мојсејевом одсуству, а обожавали су га Израиљци који су слично идолопоклонство били видели у Египту (Мисиру). Када се вратио са Синајске Горе, Мојсеј је разбио овог идола. (2 Мој 32)
Јудејски цар Јеровоам (владао у другој половини 10. века пре Христа, његово име значи „Нека се народ множи“) је описан у Првој књизи о царевима, где је забележено да „цар смисли те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим, ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске“. (1 цар 12: 28).
Мамон је на својеврстан начин супротстављен Богу и Божјим заповестима. Кад год је јеврејском народу кренуло рђаво и низбрдо, то је била последица прихватања идолопоклоничке службе мамону и окретања леђа Богу и Божјим заповестима.
На сличан начин хришћанске заједнице и народи понављају трагично искуство Јевреја кад год су окретали леђа Богу Јединоме, ступајући у службу Златном телету.
Зато владика Његош (1813 – 51) највећи поета српског језика, пева овако:
„Бог се драги на Србе разљути
за њихова смртна сагрешења.
Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.“
Узрок пропасти српске велики песник кроз казивање осамдесетогодишњег игумана Стефана објашњава стихом:
„Племе ви се све одрекло себе
И црноме работа мамону.“
Заокрет од службе Богу ка поклонству и работању „црноме мамону“ није само издајство племена, то може бити и лична издаја недостојног појединца.
Добар (или тачније сасвим лош) пример издаје службе Богу и работање „црноме мамону“ – златном телету, пружа један високо иницирани члан тајног друштва (секте) ненаклоњеног Србима и њиховој Православној Цркви. Његово име је Владимир Вукашиновић.
Владимир Вукашиновић је рођен 22. септембра 1967. у Зрењанину, у атеистичко-безбожничкој породици. Зрењанинску гимназију није завршио, јер је, према сведочењу особа које су је завршиле, избачен због црномагијско-сатанистичке делатности. Прешао је у Нови Сад где је био непознат, па је тамо завршио гимназију. Затим је студирао књижевност, па је негде у тридесетој години одлучио да се крсти. После тога је његова каријера нагло кренула узлазном путањом.
За њега је на Богословском факултету уприличен најбржи могући курс где је за три-четири године исполагао градиво које вредни богослови уче десетак година. Круна његовог богословског школовања и студија је докторска дисертација из области литургике. Врло брзо је после тога постављен за предавача литургике, за кога је иначе неопходно темељно познавање старо-грчког језика. А наш мамонски срећковић зна грчки као крава латински.
Кад је пре неких десетак година произведен у архијерејског намесника (а то је заменик надлежног архијереја, у овом случају Патријарха, за надгледање и контролу рада и живота епархијских цркава), овај дрски безаконик је најпре опљачкао имовину калемегданских светиња Цркве Ружице и Свете Петке. У стилу „Држ`те лопове!“ безаконик је у мају 2016. у листу Новости, за нестанак црквеног злата и сребра оптужио тадашњег старешину калемегданских светиња, протојереја ставрофора др Радомира Поповића, и тадашњег благајника, протојереја ставрофора др Драгомира Санда. Обојица су иначе угледни професори Богословског факултета СПЦ од којих овај њихов студент није научио ништа. На захтев лопова, угледни и часни професори су удаљени са Калемегдана, а он је за награду, постављен за старешину Цркве Ружице и Свете Петке. Ово је све слично закону јачега који влада у природи, где разбојник рак најпре поједе мирољубивог пужа, па се затим насели у његову кућицу.
Опијен славом и богатством стеченим на сумњив начин, овај мамонов шегрт даје себи за право да сексуално узнемирава и напаствује сопствене студенткиње(!) Евидентирано је и доказано да је професор-силоватељ напаствовао чак десет студенткиња: четири жртве су се писмено пожалиле (сада блаженопочившем) српском Патријарху, ГГ. Иринеју лично, и упутиле жалбе на још неколико адреса црквених и државних власти и званичника, док су се преосталих шест усмено повериле својим храбријим колегиницама. Пошто је мамоновом слуги све дозвољено, никаквих реакција ни казнених мера за њега није било, јер је он одавно успео да се избори за титулу првог човека патријаршијске подгузне свите.
Још један частан, елитни свештеник је нешто касније добио „отпусну листу“ из Цркве Ружице. Реч је о оцу Милораду Средојевићу, доктору историјских наука, уреднику и издавачу црквеног часописа „Хришћанска мисао“ и многих капиталних студија и књига духовног садржаја. Једини „грех“ др Средојевића је што је у присуству Патријарха Иринеја критиковао млађег колегу кога с пуним правом сматра шегртом рогатог непоменика. Истог часа је премештен у једну цркву у предграђу Београда. Јер је наш мамонски веселник недодирив, и то сви морају да знају.
Остаје нам да се осврнемо око себе и да проценимо да ли у нашој средини преовлађују слуге Бога Јединога или поклоници његовог противника – „црног мамона“. Ако су у већини ови други, то већ никако неће ваљати.