ФОТО: Спутњик

  • Ако хоћемо да престанемо да се извињавамо за то што смо Срби, онима који се залажу за мултикултурализам, онда би морали учинити пар непопуларних корака

АУТОР: Маша Даниловић

Да би олакшали бивање Србином свим Србима на Балкану, морамо кренути од мјеста у ком би морало бити најлакше да се Србином буде – у Србији. И у том мјесту у ком би такво што морало бити најлакше, управо то је изнимно тешко, непопуларно и извјесно нећете бити прихваћени као дио градске екипе уколико о својој нацији будете знали много више од онога што се налази у пасошу.

Људи су научени да их не занима, да не желе да знају, те им неријетко није ни јасно како то национално питање може да надилази границе матице Србије, ако се они тиме не баве ни унутар државе. И ваша идеја која се на трен родила, да се наша браћа освијесте и сјете да нам треба помоћ да би опстали, сад се већ гаси. Постоје битније ствари од нације, језика и културе! Напримјер гориво. Или ипак није тако? Можда и није баш тако, али оно што јесте баш тако је да од овог плана нема ништа. А нама је тако требало да одговорност сопственог опстанка пребацимо на њих.

Ако желимо да Србима буде лакше, онда морамо прећи на план Б. План Б се састоји из тога да се или прерушимо у какву националну мањину, што свакако не би било политички коректно, нити изводљиво на дуже стазе ИЛИ да покушамо да постанемо некако егзотични. Вјера и није бог зна како у моди, уколико си православац, али постаје предмет дивљења и интересовања ако је преточена у неки други вид вјерског исповједања. Паганство би било далеко интересантније и не би нас проглашавали назаднима уколико би љубили дуб и молили се ријекама. Штавише у тренутној еколошкој клими (клими хаха), такво нешто би било врло значајно и поштовано. Дакле, морали би размислити о какавом прерушавању или прекрајању сопственог идентитета.

Ако и то не би упалило, те нас у лажи ухвате наши противници, који у нашем националном опредељењу виде проблем за мултинационалност какву су замислили, онда се ствар мора уозбиљити и прећи на план Ц!

План Ц би требао да буде план В, али је свима јасно да азбука не може да прође ако нису већ прошла претходна два плана.

За план Ц неопходно је да Срби дају више! Како више? Па морали би да направе који корак уназад или два…три заправо. Три корака уназад! Дакле, мало да се стиснемо. Мало мање приче о Косову, мало мање србовања, свадбарења, чојкања, бусања, храбрења. Мало мање српског језика, српске историје, српске земље и пјевања. Ако тога буде мање онда нећемо имати за шта да се извињавамо! Мора тога мало мање. Још мало. Још, још мало. Довољно.

Ако ни то не упали, а неће. Онда прелазимо на план Д, који је заправо план Г. Скапирали сте до сад.

План Г, пардон, план Д (можда и Ч) у нашем постизању циља да не морамо да се извињавамо за то што смо Срби је најтежи и најреволуционарнији од свих. Он подразумијева велику снагу ума, истрајност духа, божију помоћ, храброст предака и вјеру у бољу будућност. Он се састоји из тога да просто само престанете да се извињавате. Само се не извињавај. И пошаљи их успут дођавола или коју год другу адресу. Предлажем да их пошаљеш на другу адресу. Само немој да се извињаваш. Немаш за шта.

ИЗВОР: https://www.in4s.net/biti-srbin-bez-izvinjavanja/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.