УШУШКАНИ у зеленило листопадне и четинарске шуме, српски православни манастири красе Национални парк Фрушка гора
ПОСЛЕ пада Смедерева у 15. веку, српски деспоти долазе у Срем, граде манастире и цркве, обнављају и чувају стару књижевност и утиру пут једној новој, која траје и данас. Фрушкогорски манастири постају места духовности и писмености у којима се чувају и преписују књиге.
– Посебан значај овог пројекта огледа се у каталошком опису рукописних и старих штампаних књига, које су према Закону о културним добрима покретно културно добро од изузетног значаја.
Прву манастирску библиотеку урадили смо уз благослов игумана Стефана, старешине манастира Велика Ремета 2010. године када је књижни фонд бројао мање од 1.500 неинвентарисаних књига.
Најстарија књига у овој библиотеци је Српско народно црквено појање I, Осмогласник Стевана Мокрањца из 1920. године – говори Весна Петровић, додајући да је неколико година касније стручно уређена и библиотека у манастиру Мала Ремета.
ТАДА невелика бројчано, са 524 књиге и 12 наслова часописа, значајна по осам рукописних минеја и 45 старих штампаних књига била је смештена у једну келију. Данас се библиотека налази у манастирском салону, а 2.123 књиге и 21 наслов часописа чувају се у затвореним, наменски прављеним полицама.
– Међу старим штампаним књигама најстарије је руско јеванђеље штампано 1636. године. Корице су дрвене, обложене плишом, на предњој корици су пет сребрних медаљона. У средини је Исус Христос, а около јеванђелисти Матеј, Јован, Лука и Марко. Највреднији део фонда чини осам рукописних књига које су писали монаси из манастира Рача на Дрини – каже наша саговорница, која не може ни да изостави Свето јеванђеље које је штампано у Москви 1759. године на 323 листа и високо 72 центиметара, које је откривено у манастиру Крушедол.
НАЈСТАРИЈЕ ИЗ 16. ВЕКА
ОД 420 старих књига штампаних до 1867. године, које представљају покретно културно добро од изузетног значаја, најстарије су из 16. века и има их шест. Највише књига је из 18. века и штампане су најчешће у Русији, а из 19. века су углавном настале у штампаријама у Сремским Карловцима, Новом Саду, Београду, Бечу и Венецији.
Након објављивања каталога “Стара штампана књига у библиотекама фрушкогорских манастира”, стручној јавности биће представљен најзначајнији део библиотечких фондова библиотека фрушкогорских.
БИБЛИОТЕКЕ су отворене и у манастиру Ново Хопово, Старом Хопову, Јаску, Привиној глави, Бешенову, Врднику, Петковици, Кувеждину, Ђипши, Раковцу.
– Библиотека манастира Гргeтег доживела је свој врхунац у време Илариона Руварца 1874. године, који је чувао стару библиотеку, насталу у време архимандрита Јосифа Путника и Павла Хаџића, и стварао нову. Овај манастир од осталих фрушкогорских бројчано има највећу библиотеку од 6.472 књиге. Посебну вредност има 45 томова енциклопедије православља на руском језику, која је објављена у Москви – прича Весна Петровић пишу Новости.
ИЗВОР: https://vidovdan.org/tradicija/biblioteke-riznice-kulturnog-dobra-fruskogorski-manastiri-ponovo-otkriveni-kao-mesta-velike-duhovnosti-i-pismenosti/