Црпећи своју воду из горостасних и моћних Проклетија, Бели Дрим, река зачуђујуће лепоте, путује кроз две земље, Албанију и Србију. Представља најдужу реку на Косову и Метохији и пролази кроз најживописноји крајолик јужне српске покрајине, те се с правом може назвати божуром међу рекама Космета.
Извире подно планинског венца Проклетија, тачније испод јужне падине планине Жљеб и тече према југу, ка Албанији, где се код места Кукеш улива у Црни Дрим. Својим укупним током од 175км, само 19км тече кроз Албанију, а 156км кроз Србију. Ту, испод овог огромног планинског ланца, који одаје слику моћи, налази се још моћније врело ове реке у близини Пећи, као првог већег града у њеном сливу.
Врело Белог Дрима се налази на надморској висини од 580м и моћно куља из подножја планине уз снажну хуку коју прави вода и стропоштава се низ огољене стене у белим слаповима. Због белине слапова, река је и добила име Бели Дрим. Делом свога тока река понире, а у близини села Радавац поново извире на површину. Баш на том месту почиње стропоштавање воде и креће стрмоглављење водопада висине 25м. Ово је заштићено подручје недирнуте природе које је стављено под заштиту још давне 1983. године. У близини водопада налази се и дрвени мостић којим се може прећи на другу страну водопада. Недалеко одатле се налази још једна атракција, а то је Радавачка пећина.
Ова лепотица је укопана дубоко у стенама. Пећина није довољно истражена, али се сматра да се кроз њу може проћи на другу страну овог планинског масива. Легенда каже да је давно један пас прошао кроз пећину ушавши на српској, источној страни, а био пронађен на западној страни у Албанији. У пећини влада константна температура од 9°Ц током читаве године. Пећинског накита нема много, што не умањује њену лепоту, али се виде сталактити и сталагмити. Оно што је у пећини најимпресивније су тзв. каде или каскаде које се некад напуне водом. Унутрашњост је ограђена металном оградом, а провалије и мрачни тунели којих има свуда по пећини доприноси њеној изузетности и тајанствености заробљене у чистом камену. Пећина је за посетиоце доступна у дужини од 200м што је сасвим довољно да се виде лепоте које је природа извајала и окаменила.
Бели Дрим је најлепше упознати идући од севера према југу. Полазна тачка нека вам буде град Пећ, веома важан за идентитет српског народа. Град старих турских кућа и мириса оријента, Бајракли џамије и старе чаршије. Овај град, некада назван Ждрелник, је био центар српске државе и престоница цара Душана у XIVвеку. Тада је био град богатства, свиле, шафрана, филиграна, често отиман и ослобођан. Област око Пећи је културно~историјски много значајна нашем народу, те се, између осталог, може отићи и до Пећке патријаршије која је била центар Српске православне цркве. Исто тако, вредело би посетити и манастир Високи Дечани, једну од највећих и најимпозантнијих црквених грађевина наше земље, а задужбину Стефана Дечанског.
Пратећи даље ток реке и идући јужније, наилазите на потез где Бели Дрим гради леп, али кратак кањон, дубине 45м. То је део између Ђаковице и Призрена. Главна атракција овог дела је једнолучни османски мост, висине 20м, чувен као Швањски мост. Област око моста је чувено одмаралиште, излетиште и камп место мештана где се традиционално одржају скокови са моста, где локални момци показују свој таленат и роњење на дах.
Јужно од Ђаковице је град Призрен. Још један веома важан историјски и културни центар српског народа. Био је град Стефана Немање, краља Милутина, затим град цара Душана и цара Уроша, што само по себи сведочи о његовом стратешком значају тога доба. Посетите локалитет Вишеград са манастиром Светих Архангела, који је задужбина цара Душана. О његовој лепоти најбоље сведоче стихови песника Сузи Челебије који за Призрен каже: “Лепота твоја, зеница ока је мог”. Због свега тога често су га путописци описивали као “Царски град”, “Царска престоница” и “Српски Цариград”.
Даље од Призрена, Бели Дрим незаустављиво тече кроз планине и врлети, упорно и снажно, исто онако као што и живот сваког дана за себе ствара пут, као природа која никада не посустаје у својој снази и величанственој лепоти.
Савети за путовање:
Посетите Швањски мост крајем јула, када се одржавају скокови у воду
Улаз у Радавачку пећину кошта око 200 динара
Обуците прикладну одећу, поготово при посети пећини, јер је температура 9°Ц током целе године
Како стићи до Белог Дрима:
Нека главно место доласка буде град Пећ, а исто и главна полазна тачка даљег обиласка реке и околине. Ако путујете аутом из Новог Сада, путања би требало да изгледа овако, док из Београда можете ићи истим путем. Код Пећи постоји село Витомирице, и на првом километру лево после села скреће на пут за велики извор Белог Дрима и Радавачкој пећини. Извор и пећина су на неких 15км од Пећи.
Када кренете према југу, од Пећи до Ђаковице имате нешто више од 45 мин вожње, а од Ђаковице до Призрена исто тако, јер је Ђаковица тачно на пола пута између ова два града.
Ипак, најбоље је путовати организованим бусом, због тренутне политичке ситуације и у пратњи КФОР~а.
Извор Авантуриста