Од Киргистана до Марока и од Либије до Пољске
- Према доступним подацима, Анкара је већ испоручила „Бајрактар ТБ2“ Азербејџану, Либији, Тунису, Катару, Саудијској Арабији, по цени од око 70 милиона долара по комплету…
- Поменута куповина велике серије турских беспилотне летелице, чак и владе у Багдаду, додатно илуструју повећану активност пантуркиста на Блиском истоку, где се њихови интереси, опет, сукобљавају са интересима Русије.
- Истовремено, руски безбедносни званичници већ имају и искуство супротстављања и достојан одговор на „геополитику Бајрактара“, чији је успех у великој мери заснован на информационој компоненти меке моћи пантуркизма
АУТОР: Артјом ИГНАТЈЕВ
Турска убрзано шири географију испорука својих јуришних беспилотних летелица „Бајрактар ТБ2“ у оне регионе планете у којима Русија има своје интересе. Захваљујући њима, Анкара већ отворено намерава да истисне Русију и Кину на тржишту наоружања у регионима Централне Азије и Блиског истока. У децембру се појавила још једна информација о куповини од стране Ирака велике пошиљке турских дронова у вредности од 100 милиона долара. Како показује импресивна географија продаје и дешавања последњих месеци, у близини западних и јужних граница Русије, борбене беспилотне летелице „Бајрактар ТБ2“ се од проводника меке моћи Анкаре претварају у прави инструмент геополитике и утицаја силе.
Географија набавке турских дронова се шири
На пример, не тако давно је Генералштаб Оружаних снага Украјине известио да је украјинска војска употребила јуришни дрон „Бајрактар ТБ2“ у Донбасу, уништивши бомбом хаубицу тамошњих устаника. Оружане снаге Украјине су 26. и 27. октобра, користећи беспилотне летелице, извршиле низ покушаја да поткопају складиште нафте у Кировској области. Жеља да се уз турску помоћ понови прича о Карабаху у Донбасу, не крије се посебно. Истовремено, према Минским споразумима, у Донбасу је забрањена употреба дронова (једини изузетак су беспилотне летелице мисије ОЕБС-а).
Bayraktar TB2 у Украини. Фото: Газета.Ру
Употреба „Бајрактара“ може значајно утицати на ситуацију на фронтовима Донбаса. У том смислу и због испоруке најновијег турског наоружања попут беспилотних летелица Украјини и Пољској, која подржава њен садашњи режим, те склапања дугорочних војних уговора, за које интересовање показују и балтичке земље. Важно је напоменути да је Варшава потписала споразум о набавци борбених дронова од Турске шест месеци пре него што су почели да се користе у Донбасу – 24. маја, током посете Анкари пољског председника Анджеја Дуде.
Пантурска „геополитика дронова“ активно се користи не само на западу, већ и на југу постсовјетског простора. По мишљењу стручњака, то ће бити један од важних аргумената Анкаре у јачању њоме створеног „Турског савета” који обједињује већину муслиманских постсовјетских земаља под окриљем Турске. Неколико примера. Таџикистан је на јесен добио званичну понуду за куповину турских борбених беспилотних летелица и „продубљивање сарадње“ у војној сфери са Анкаром. Суседни Киргистан, који је део сфере интереса Турске као компонента идеологије турског јединства, од октобра је наоружан војним дроновима из Турске. Крајем новембра се сазнало да је после Киргизије и Украјине Казахстан почео да купује турске дронове за своју војску. Како преноси турска агенција „Анадолу“, „Казспецекпорт“ је у име Министарства индустрије и развоја инфраструктуре Казахстана потписао уговор о набавци беспилотних летелица „АНКА“ са авио-компанијом Türk Havacılık ve Uzay Sanayi AŞ. Истовремено, шеф турске ваздухопловне компаније Темел Котил је нагласио: „Снабдевање дроновима „АНКА“ Казахстана, а после Туниса је веома важно достигнуће за нас. Радује ме што извозно тржиште дронова расте“.
Турски дронови сада у Киргистану
Према доступним подацима, Анкара је већ испоручила „Бајрактар ТБ2“ Азербејџану, Либији, Тунису, Катару, Саудијској Арабији, по цени од око 70 милиона долара по комплету… Поменута куповина велике серије турских беспилотне летелице, чак и владе у Багдаду, додатно илуструју повећану активност пантуркиста на Блиском истоку, где се њихови интереси, опет, сукобљавају са интересима Русије. Истовремено, руски безбедносни званичници већ имају и искуство супротстављања и достојан одговор на „геополитику Бајрактара“, чији је успех у великој мери заснован на информационој компоненти меке моћи пантуркизма.
Искуство Сирије у борби против оваквих претњи јасно показује и сугерише како квалитетно одговорити на „Бајрактаре“, имајући у наоружању комплексе као што су „Панцир“, „Бук“ и „Тор“. Да би се смањила продаја турских беспилотних летелица, довољно је само компетентно приступити информационом покривању борбеног супротстављања истима. На пример, још у пролеће 2020. године у Идлибу је вредело снимити и фиксиратии из више углова све оборене беспилотне летелице у том региону. Да је снимак „Панцира“, који без много „напрезања“ масовно обара хваљене турске дронове, више пута је приказан на сиријским, руским и другим телевизијским каналима, већ би било ефекта.
Као што је познато, тада је оборено више десетина „Бајрактара“, али нико није искористио медије (укључујући спољнополитичке) и комерцијалне (за домаћи војно-индустријски комплекс) да оствари ефекат. Истовремено, према мишљењу стручњака, чак би и видео снимак снимљен једноставним телефоном са контролне табле „Панцира” могао да се прошири интернетом. И тада би се купци постројили не за турске дронове, већ за рускее ПВО системе. Једино што је потребно је озбиљан рад медија, на првој линији фронта. Сви, па и потенцијални купци, чекају кадрове са ратишта, а не снимке „Војног прихватања” са вежби. Није узалуд што истраживачи који расправљају о успесима турске војне индустрије у делу беспилотних летелица сматрају да су они у великој мери засновани на ефикасном ПР-у. Код Турка је то „очигледно”, снимљено у реалном времену, у току војних сукоба у Карабаху.
Нажалост, у домаћој медијској сфери још увек постоји латентно занемаривање меке моћи војног ПР-а, који се често доживљава као својеврсна реклама која разводњава ТВ програме. Рецимо, реклама је једно, а право дејство оружја сасвим друго! У најбољем случају пишу о примитивној справи „Бајрактар“, састављеној такорећи од резервних делова са „AliExpress-а“, те да су домаћи дронови попут „Охотника“ много моћнији. Ово није баш прикладан аргумент и ваљан начина изношења информација. За потенцијалног купца то може да личи на хвалисање – у духу чињенице да су „руски дронови много већи од турских“. Предност лаких беспилотних летелица је у томе што су јефтине, између осталог, због своје величине, неупадљиве су и слабо „видљиве“ од стране противваздушне одбране. Истовремено, ако га и видите, онда није велика жалост када се изгуби такав „уређај“. Ако, наравно, такви губици нису масовни.
ВИШЕ О ТЕМИ У КЊИЗИ „ТУРСКА И ПАНТУРКИЗАМ – Шта треба знати о турској спољној политици?“
НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 063/250331
Стога, дајући свој одговор на изазов пантурске геополитике дронова, треба запамтити да је и реклама оружје. Турци у Карабаху и другим местима већ активно користе медијске приказе Исламске државе (ИСИС-а), са којом су веома повезани, иако је ова организација забрањена у Русији), која је освојила лавовски део својих операција обавила са буквално обичним видео снимцима (иако понекад веома крвавим). Захваљујући њима, многи противници исламиста, а да немају времена ни да провере „војну вештину“ терориста у пракси, већ су се разбежали, за сваки случај. Са становишта стварне меке моћи, савремени рат изгледа овако: пуца један пиштољ, а пет новинара га снима са десетинама камера. А са становишта максималног ефекта, уопште није неопходно да главна улога у томе припада оружју …
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/12/19/bajraktary-kak-geopoliticheskij-vyzov-pantjurkizma-55147.html