Ко провоцира улазак Бакуа у оружани сукоб против Техерана
- Русија би такође могла бар да покуша да посредује између Бакуа и Техерана. Наравно, у условима када ни противречности између Бакуа и Москве нису до краја решене, то је теже изводљиво.
- Ипак, вреди напоменути да је председник Ирана Масуд Пезешкијан увече 6. марта 2026. године водио телефонски разговор са Владимиром Путином управо у позадини погоршања односа са Бакуом.
- То значи да бар део иранског руководства можда види Москву као потенцијалног посредника у дијалогу са Азербејџаном.
АУТОР: Дмитриј Родионов
Државна служба безбедности Азербејџана спречила је терористичке нападе које је наводно планирао Корпус чувара исламске револуције (КСИР).
Наводи се да су мете планираних напада били стратешки нафтовод Баку — Тбилиси — Џејхан, амбасада Израела у Азербејџану, као и један од лидера верске заједнице планинских Јевреја и ашкенаска синагога.
Поред тога, на територији Азербејџана наводно су откривене три постављене експлозивне направе које су благовремено неутралисане.
Све ово подсећа на провокацију са циљем подизања тензија у односима између две земље. Тим пре што се све дешава у позадини инцидента са ударним беспилотним летелицом на аеродрому у Нахичевану, која је наводно лансирана са иранске територије. Подсетимо, Техеран негира било какву умешаност.
У међувремену, France24 тврди да би Азербејџан могао да уђе у рат на Блиском истоку „у наредна три дана“. То понавља и 11. канал израелске телевизије, који је саопштио да ће „Азербејџан већ у најскорије време ући у рат против Ирана“.
Званични Баку то за сада не коментарише, али постоје знаци припрема за рат (пребацивање трупа ка граници, евакуација дипломатског корпуса). Да ли ће Баку заиста насести на очигледну провокацију? И како би Русија требало да реагује, имајући у виду да би се рат приближио њеним границама?
— Ако говоримо о извештајима о пребацивању азербејџанске војне технике ка граници са Ираном, Агенција за развој медија у Азербејџану је управо у позадини растућих тензија Баку — Техеран такве материјале назвала „информационом провокацијом“, каже политички аналитичар Михаил Нејжмаков.
— Према тврдњама те агенције, снимци који су се ширили у медијима и пратили такве публикације снимљени су још у јануару. Тешко је проценити која је верзија ближа истини. Али како год било, укупна напетост између Бакуа и Техерана заиста је значајно порасла.
Ипак, узимајући у обзир ризике које би за Баку носио директан војни сукоб са Техераном, као и очигледну жељу дела иранских званичника да смање тензије, за сада је прилично велика вероватноћа да ситуација неће довести до великог војног сукоба.
Између осталог, треба поменути интервју који је за канал Baku TV дао ирански амбасадор у Азербејџану Мојтаба Демирчилу, где је јасан нагласак стављен на потребу да се избегне конфликт. Ипак, појачавање напетости на граници између ових држава, са оштријим манифестацијама супротстављања (на пример међусобним гранатирањем), сасвим је могуће.
„СП“: Израелски 11. канал тврди да ће Азербејџан ускоро ући у рат против Ирана. При томе Баку такве изјаве није дао. Да ли је то позив на акцију? Провокација? Да ли Израел жели да сукоби Иран и Азербејџан?
— Када се појави низ сличних извештаја који указују на међусобне тензије између држава, у медијима ће се пре или касније појавити верзије да се те земље налазе на ивици рата.
С обзиром на то да Израел учествује у војној операцији против Ирана, очекивано је да се у израелским медијима такве верзије прилично активно разматрају.
Колико би Израелу био користан директан војни сукоб између Бакуа и Техерана — сложеније је питање. С једне стране, Израелу би одговарало да се на границама Ирана појави још један фактор напетости, на који би Иран морао да троши додатне војне ресурсе.
Поред тога, такав сукоб између Бакуа и Техерана створио би додатне проблеме у иранско-турским односима. Иако би се, највероватније, чак и у том случају Анкара трудила да избегне директан сукоб са Техераном.
С друге стране, директан војни сукоб Баку — Техеран вероватно не би озбиљно ослабио снаге Ирана. Самостално спроводити копнену операцију и покушати дубоко продрети на иранску територију било би превише ризично за азербејџанску војску.
А ограниченија ескалација између Бакуа и Техерана, са нагласком на међусобним ударима беспилотним летелицама, ракетама и артиљеријом, не би превише везала иранске снаге. Другим речима, могуће је да ни дистанцирање Бакуа од овог конфликта не би било у супротности са интересима Израела.
„СП“: Да ли је Азербејџан пријатељ или непријатељ Ирану? Зашто су суседне шиитске земље, повезане заједничком историјом, одједном постале непријатељи?
— Баку и Техеран су периодично пролазили кроз периоде „захлађења“. Интересима Ирана противречи јачање војног потенцијала Бакуа последњих година, као и ситуације у којима је Азербејџан вршио притисак на Јерменију. С друге стране, Бакуу више одговара ослабљени Иран, који не би могао да посвети превише пажње ширењу својих интереса на Јужном Кавказу и у Каспијском региону.
Ипак, превелико „захлађење“ између ових држава, чак и без војног сукоба, носило би за обе стране значајне трошкове.
„СП“: Да ли је Азербејџан спреман да уђе у рат? Које циљеве би могао да има?
— Јасно је да азербејџанска војска има искуство учешћа у стварним борбеним дејствима. Међутим, директан војни сукоб са Ираном и даље би носио значајне ризике за Баку. Чак и ако се разматра сценарио у којем азербејџанска војска не прелази иранску границу, већ се стране ограниче на међусобно гранатирање, то би најмање значило повећан ризик за нафтно-гасну и лучку инфраструктуру Азербејџана.
Осим тога, у таквој ситуацији преговарачке позиције Бакуа у дијалогу са Јереваном постале би рањивије. Зато је за сада прилично вероватно да ће Баку настојати да врши притисак на Иран, али без уласка у директан војни сукоб.
„СП“: Како би Русија требало да реагује у случају најгорег сценарија? То би већ био рат близу њених граница…
— Није тајна да су односи Москве и Бакуа сада сложени, иако постоје периодични покушаји активирања дијалога. У принципу, појачане тензије између Бакуа и Техерана могле би додатно мотивисати Азербејџан да активније преговара како би смањио „степен захлађења“ са Москвом.
Русија би такође могла бар да покуша да посредује између Бакуа и Техерана. Наравно, у условима када ни противречности између Бакуа и Москве нису до краја решене, то је теже изводљиво.
Ипак, вреди напоменути да је председник Ирана Масуд Пезешкијан увече 6. марта 2026. године водио телефонски разговор са Владимиром Путином управо у позадини погоршања односа са Бакуом. То значи да бар део иранског руководства можда види Москву као потенцијалног посредника у дијалогу са Азербејџаном.
ИЗВОР: https://svpressa.ru/politic/article/505717/?hta=1