- Широј јавности је недовољно познат податак да су се адепти Зеленог змаја у време Великог рата (1914–18) повезали са окултним круговима Немачке и непосредно утицали на духовно уобличење тајног друштва Туле (нем. Gesellschaft Thule).
- ЗЕЛЕНИ ЗМАЈ, АЖДАЈА ИЗ БЕЗДАНА, ГУШТЕР И СТАРА ЗМИЈА су дали свој максимални допринос тзв. ДЕПОПУЛАЦИЈИ (лепши назив за сатирање човечанства и смањење броја људи на планети), као и општем КРЕТАЊУ УНАЗАД. (Рак и сатански непоменик се тако крећу – два напред, три уназад.) Но, свети хришћански списи нас поучавају да увек будемо оптимисти.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић, Наука и култура
„И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини“. (Откр 12,9) „И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, гдје је и звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ у вијеке вијекова“. (Откр 20,10, превод Комисије Св. арх. Синода СПЦ)
Звијер из бездана помиње Јованово Откривење (гр. „Η Αποκάλυψη του Ιωάννη“), двадесетседма, последња и једина пророчка књига Новог Завета Светог Писма. Откривење описује одлучујућу битку – Армагедон, коју Божји противник–Антихрист („Звијер из бездана“) са својим пакленим фалангама води против небесног воинства Светог Архангела Михаила. Звијер из бездана је отелотворење зла и оно се у хришћанској иконографији јавља и као ЗЕЛЕНИ ЗМАЈ, АЖДАЈА, ГУШТЕР И ЗМИЈА – а све су то крволочни демони предхришћанског паганског света. Аждају пробада копљем Свети ратник Георгије–Ђорђе, а змаја и његове сатанске легије у одлучујућој Армагедонској бици на крају времена сатире Свети Архангел Михаило, војвода непобедивог небеског воинства. (Откр 21)
Декадентна европска „елита“ своје идоле управо открива међу зверима које убијају свети хришћански ратници, што сведочи о ватреној жељи „елите“ да се супротставе Хришћанској вери. Према истраживачу Герсону, у Немачкој је још 1397. године постојало некакво тајно „Друштво зеленог гуштера“.
Дух обезбоженог времена понајбоље је својим изванредним ликовним делима изразио Албрехт Дирер (нем. Albrecht Dürer, 1471 –1528), славни немачки сликар реформације. На прелепом Диреровом бакрорезу „Витез, смрт и ђаво“ из 1513. присутан је неизбежни ЗЕЛЕНИ ГУШТЕР, важан симбол кабалистичког окултизма.
Гуштер је смисао иницијација и магијске употребе симбола. Герсон описује да „…као гуштери, посвећеници се провлаче кроз пукотине здања, СЛУТЕЋИ ЊЕГОВО КОНАЧНО РУШЕЊЕ“.
Амерички масон највише иницијације Бенџамин Франклин (1706–90), који је 1773. припремио Америчку револуцију, припадао је некаквом „Друштву зелених“, а Револуцију су симболично започели изласком бостонских масона из крчме „Код зеленог змаја“.
Друштву зеленог змаја припадао је и злокобни тибетански калуђер Георгиј Ивановић Гурђијев (рус. Георгий Иванович Гурджиев, 1866–1949). Он је у време свог боравка у Берлину преко свога ученика Карла Хаусхофера (1869–1946), нацистима предложио усвајање кукастог крста као знака.
И Ерик Јан Ханусен (1889–1933), прашки Јудејац и лични астролог Адолфа Хитлера, један од људи који је духовно уобличио будућег фирера Трећег рајха, преносећи му све тајне кабале и гностичког учења. Ханусен, који је добио надимак „Распућин нацизма“, био је препознатљив као човек који је стално носио зелене рукавице.
Невидљива пешадија Светске револуције
Тајни план и циљ целокупне сатанистичке превратничке акције у Новом веку било је РУШЕЊЕ ПРЕСТОЛА И ОЛТАРА. Француски револуционар, безбожни опат Дишан (Duchesne) је 1770. године то изразио покличом: „УДАВИТИ ПОСЛЕДЊЕГ СВЕШТЕНИКА ЦРЕВИМА ПОСЛЕДЊЕГ КРАЉА! (Миро Главуртић, „Сатана“, Београд, 1978, стр. 218)
Да би тај општи преврат (светска револуција) био успешан, завереници против Бога и човечанства су најпре исплели мрежу тајних друштава широм Француске. Безбожнички Велики Оријент Француске се муњевито ширио умножавајући ложе широм земље, па је од 104 ложе колико је имао 1772. године, за само седамнаест година (до 1789), број ложа достигао – шест стотина! Масонерија Великог Оријента организована у тајне клубове св. Јакова (јакобинци) била је моћна невидљива пешадија Светске револуције и ударна песница великог преврата који је већ 1789. срушио француски краљевски престо и озбиљно уздрмао и разорио римокатоличку цркву у Француској. (Драган Р. Млађеновић, „Истина о тзв. Француској револуцији“, Србија данас, 04. септембар 2022)
Зелени змај на двору цара Николаја Другог
Када тражимо и откривамо злодуха који је почетком 20. столећа изнутра срушио Свету Русију, онда ту треба нагласити значајну улогу и заправо огроман невидљиви утицај и учинак тајног „Друштва Зеленог змаја“, чији су адепти имали улогу сличну оној коју су одиграли јакобински масони и илуминати у припреми Француске револуције. И злодуси Зеленог змаја су уочи Великог преврата у царској Русији својом лукавошћу, сплеткарењем и најпокваренијим преварама и манипулацијама на руском царском двору ослободили злодуга из боце, и тако пресудно утицали и допринели слому последњег Хришћанског Царства. Захваљујући понајвише Зеленом змају, победио је бољшевички сатанизам који је у Русији на дуже време успоставио `област таме`.
Прича о Зеленом змају на двору последњег руског цара, светог мученика Николаја Другог, почиње око 1903. године када је на двор стигао тибетански врач и адепт овог мрачног друштва по имену Петар Александрович Бадмајев (рус. Пётр Алекса́ндрович Бадма́ев, рођен као Жамсаран, 1851–1920), по народности Бурјат. Овај тибетански врач је цара Николаја Другог лечио од стомачне болести дајући му свакодневно некакве тибетанске траве које су на цара деловале као дрога која је слабила његову вољу.
Као православни хришћани, царски пар је придавао велики значај блаженим и јуродивим подвижницима, што су дворски окултни опсенари и покварени белосветски преваранти и хохштаплери максимално злоупотребљавали.
Један од људи са „ореолом“ јуродивог био је Григориј Распућин (рус. Григо́рий Ефи́мович Распу́тин, Покровско, 10. јануар 1869 – Петроград, 29. децембар 1916). Представљајући се као видовњак и чудотворац, успео је да се наметне као особа од поверења и тако је стекао велики утицај на последње дане владавине Романових, одигравши значајну улогу у животима владарског пара и њиховог сина Алексеја, који је патио од наследне хемофилије.
Оно што царски пар није знао о „јуродивом Распућину“, а што је овај успешно скривао, јесте његова припадност тајном тибетанском „Друштву Зеленог змаја“ као што је то био и маг Бадмајев који је на руски двор стигао (тачније ушуњао се) пре руског исцелитеља. Од тог тренутка двојац без кормилара Бадмајев–Распућин хара и духовно разара царски двор, а самим тим посредно и целину и чврстину велике Руске монархије.
После дивљачког и безаконог убиства Царске породице (17. јула 1918), а како проистиче из докумената истраге о овом тешком злочину, истражитељи су открили да су тајанствени „зелени“ руководили скривеним акцијама против Цара и његове државе. Телеграми са потписом „зелени“ долазили су из Стокхолма који је тих година био центар немачке шпијунаже против Русије. Зелени змај је, штавише, користио посебне шифроване знаке међу којима је био и касније преузет симбол нацизма – свастика.
У попису предмета пронађених после убиства Царске породице „под бројем 142 налази се икона Христа Спаса Нерукотворенога, малог обима. На полеђини је натпис на енглеском, у којем се, међутим, могу разазнати само неколике речи које не омогућују да се разабере смисао…“ Касније је та икона допала руку генерала Кутепова који је успео да дешифрује натпис. Царица је забележила неколико речи: „GREEN DRAGON. YOU WERE ABSOLUTELY WRITE“ („Зелени Змај. Били сте потпуно у праву“). Ускоро су генерала Кутепова ухапсили чекисти (совјетска политичка полиција), и он је потом погинуо под неразјашњеним околностима. (Јуриј Воробјовски, „Западни пут у апокалипсу“, Светигора–Цетиње, 2000, стр. 102–103)
И тако су из семена зла, које је посејао одлично организовани Зелени змај, никли горки плодови тзв. Октобарске (сатанистичке) револуције која је прогласила Бога мртвим, а Цар је као Његов представник на земљи заувек уклоњен. И бољшевици, носиоци овог големог и абмициозног кабалистичко–сатанистичког преврата, имају револуционарни програм који по сличним радикалним акцијама подсећа на француски изведен 130 година раније: „УДАВИТИ ПОСЛЕДЊЕГ СВЕШТЕНИКА ЦРЕВИМА ПОСЛЕДЊЕГ КРАЉА (ЦАРА)!“
Хитлер – изабраник Зеленог змаја
Други светски рат је у својој акционој агенди предвидео докрајчење и коначно сатирање руске православне Државе и Цркве. Уочи Другог светског рата поново је оживљен давнашњи, претерано амбициозни и нереалистични немачки план „Drang nach Osten“ („надирање и ширење на исток“), који је овог пута требало да остваре фирер Трећег рајха Хитлер и његова нацистичка фаланга, па је као пета колона поново активирано исто злокобно „Друштво Зеленог змаја“. А није немогуће да је све то заправо обрнуто: „Зелени змај“ је тај који – БИРА ПЛЕС. Истраживач Жан Робен, аутор књиге „Хитлер – изабраник Зеленог змаја“ пише да се тридесетих година 20. века у Берлину појавио загонетни Тибетанац у зеленим рукавицама. Он је, наводно, тих година пре 1933. и Хитлеровог освајања власти, у појединостима прецизно пророчки предсказао будућност Трећег немачког рајха. (Јуриј Воробјовски, Наведено дело, стр. 102)
Свастику су немачки нацисти као свој знак преузели од Друштва Зеленог змаја
Окултне везе Зеленог змаја са будућим немачким нацистима сежу до времена Првог светског рата. Широј јавности је недовољно познат податак да су се адепти Зеленог змаја у то време (1914–18) повезали са окултним круговима Немачке и непосредно утицали на духовно уобличење тајног друштва Туле (нем. Gesellschaft Thule), које је у Минхену 17. августа 1918. основао немачки племић и окултист Рудолф фон Зеботендорф (нем. Rudolf von Sebottendorf, 1875–1945) као минхенски огранак тајног друштва „Германенорден“, односно „Реда тевтонских витезова“ основаног 1912. године. Зелени змај и његови управитељи су на тај начин посредно утицали и на јавну политичку секцију овог тајног друштва – Национал–социјалистичку радничку партију (нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, познатија по свом акрониму NSDAP, основана 24. фебруара 1920).
Поред фон Зеботендорфа, оснивачи друштва Туле су била и двојица утицајних немачких окултиста која су пресудно утицала на Хитлерово духовно формирање. Карл Хаусхофер (1869–1946), геополитичар и професор политичке економије на Универзитету у Минхену, према тврдњи његовог студента Рудолфа Хеса (1894–1987), био је инициран у јапанско друштво Зеленог змаја. Карлов син Албрехт је записао да је „мој отац сломио печат. Није осетио на себи дах Злог, већ га је ослободио и пустио да вршља по свету“.
Други човек је био Дитрих Екарт (Dietrich Eckart, 1868–1923), масон и велики маг Зеленог змаја. Екарт је младог Адолфа Хитлера иницирао на један од највиших нивоа окултног. „Следите Хитлера! Он ће играти, али ја сам одабрао музику…“, изјавио је на самртној постељи:
Ево прве строфе „Јуришне песме“ мага Дитриха Екарта:
Јуриш, јуриш, јуриш!
Кренула је змија, тај паклени створ!
Лудост и лаж сломили јој ланац,
Пожуда за златом у ужасном леглу,
Ко крв црвено небо у пламену,
Грозно се ломе забати куће.
Удар на удар и црквица се руши!
Змај је уз страшан крик ломи!
Звоните на јуриш, сад или никад!
Немачка, пробуди се!
Змија, „тај паклени створ“, несумњиво се односи на сатански злодух који је пуштен из боце у свет. Змај, који „уз страшан крик ломи црквицу која се руши“, очигледно описује прижељкивану победу паганства над Хришћанством. Кабалиста Екарт (очигледно један од тајних господара Зеленог змаја) је тако преко сатанских симбола змије и змаја младог Хитлера ин(ф)ицирао и увео у најцрњи сатанизам, и истовремено преко њега започео подмуклу и грубу борбу против Хришћанства.
Према досадашњим озбиљним истраживањима паралелне историје може се закључити да је од 1933. када је приграбио власт, па све до 1939. када су немачке трупе напале и окупирале Пољску, Хитлер био добро и детаљно упознат са генералним планом невидљивих структура Зеленог змаја које су одавно и детаљно испланирале Други светски рат.
План је био једноставан: било је потребно да Хитлер као одабрани медијум Зеленог змаја започне општи европски рат, освоји западну Европу укључујући и Велику Британију, и да под плаштом рата омогући Стаљину да комунизира источну Европу са свим православним земљама, укључујући и Грчку. За то време Америка би под своју контролу ставила Јапан и Индокину. Слом нацистичке Немачке обезбедили би Американци и Совјети. Свет би добио два моћна и идеолошки међусобно супротстављена блока, што је пред крај рата у највећој мери и остварено.
Преломни тренутак у првој фази рата, који је крајње непријатно изненадио његове планере, био је 22. јуни 1941. када је Хитлер, на велико Стаљиново запрепашћење, напао Совјетски Савез, чедо кабалистичке над–владе. Тада су ствари кренуле током који скривени господари нису желели. Но, рат је текао тако како је текао, и није ипак било могуће предвидети исход сваког догађаја.
Учинак овог досад најамбициознијег кабалистичког акционог плана је углавном познат: у Другом светском рату погинуло је најмање педесет пет милиона људи свих узраста оба пола, а најмање тридесет пет милиона људи је рањено или су остали трајни инвалиди!
(Радован Рабреновић, „Док сте ви спавали – глобалистички пројекат тајне синархије“, Бернар–Стари Бановци–Београд, 2011. стр. 138–149)
Народи који су највише страдали и дали највише жртава – руски, јеврејски, пољски, чешки и српски, и дан–данас се опорављају. Руси су у Другом светском рату дали највише жртава (24 милиона и 600 хиљада војника и цивила), а у `области таме` кабалистичко–сатанистичког безбожја и богоборства Руси су најдуже пропатили – безмало цео двадесети век. Њихово страдање је личило на мучно путовање кроз дугачки тунел на чијем их је крају чекала дуго прижељкивана спасоносна светлост Светог Православља.
Зелени змај, аждаја, гуштер и змија су, дакле, дали свој максимални допринос тзв. ДЕПОПУЛАЦИЈИ (лепши назив за сатирање човечанства и смањење броја људи на планети), као и општем КРЕТАЊУ УНАЗАД. (Рак и сатански непоменик се тако крећу – два напред, три уназад.) Но, свети списи нас поучавају да увек будемо оптимисти.
Подсетимо се зато Откривења и богонадахнутих речи Светог Јована Богослова:
„И наста рат на небу; Михаило са својим анђелима зарати на аждају. И аждаја и њени анђели заратише, али не одолеше и не нађе им се више места на небу. И би збачена велика аждаја, стара змија, звана ђаво и сатана, која заводи сав свет, она би збачена на земљу и њени анђели беху збачени с њом. И чух снажан глас на небу како говори: сад наста спасење и сила и царство Бога нашега, и власт његовог Месије…“ (Откривење Јованово, гл. 12, 7–10, са старогрчког превео др Емилијан Чарнић, 1992)
Треба, дакле, вазда имати на уму безброј пута доказану истину да БОГА НИКО НИКАДА НИЈЕ ПОБЕДИО. Ни Зелени змај, ни аждаја из бездана, ни окретни гуштер, ни стара змија.
Нити ће.
Амин.
[…] Извор: Наука и култура […]