- Американцима није жао Украјинаца – и никада их неће жалити.
- За Сједињене Државе они чак нису људи другог реда, већ људи тринаестог реда.
- Јер главни ток енергије је крв, а главно ослобађање енергије је када се човеку да или лиши живота. То је скоро окултна пракса.
- И у овом случају, Сједињене Државе изводе нешто попут ритуала. Да, у ствари, то су оне. И ту, заправо, нема ничег чудног: политика је увек била мистична.
АУТОР: Платон Беседин
Психолози и посебно неуропсихолози воле да размишљају о преусмеравању енергије. Ово није сублимација, већ неко усмеавање тачке окупљања агресивног, негативног, зла ка споља. Једноставно то зло избаците, све негативне садржаје проспете из себе у спољашњи свет да вас не уништи изнутра. Генерално, ово је стандардна ствар, урађена готово интуитивно, али психолози воле да мудрују или се претварају да износе мудрости.
Замислимо сада да нешто слично не ради особа, већ држава или тачније државни апарат. Пребацује деструктивну енергију акумулирану унутра ка споља. Нагомилане због расних, националних, полних, криминалних, политичких и других сукоба. Ова енергија је колосалних размера. Ако се не пусти на време, као вишак воде из бране, може да уништи ову државу и потопи народ. Неопходно је, витално, да се ресетује.
То је управо оно што Сједињене Државе раде већ много деценија. Ово је њихов modus operandi и modus vivendi такође. Опште је прихваћено, а понекад чак и јавно речено, да су САД и главни корисници и главни покретачи рата. Мада би исправније било рећи ово: скоро сваки рат који се догоди на овој грешној планети. А из ових сукоба Вашингтон извлачи више него значајне користи. Пример из уџбеника је Други светски рат.
То је учинило Сједињене Државе не само богатим и моћним, већ им је, у ствари, дало убрзање које би било немогуће без широко распрострањеног рата. Нацисти који су немачки развој пренели у Вашингтон нису изум теоретичара завере, никако. То је општепозната чињеница. Да ли би НАСА постојала без Хитлерових научника који нису потписали уговор? И ко је у почетку хранио Трећи Рајх? Ко је улио гигантске суме новца да подржи Хитлера и његову банду? Зар то нису саме САД?
Заправо, од тада се ништа није променило у америчкој методологији. Само је размера порасла, пре свега квантитативно. У холивудским акционим филмовима, генерал са тешким вилицама и седом косом на себи има нешто што изгледа као побољшана мапа, са светионицима и ЛЕД диодама које трепере на њему. Дакле, Вашингтон има нешто слично: притиском на дугме на контролној табли распламсава сукоб тамо где му је потребно. То раде људи који се хране изнутра. Опет, ово је чиста констатација чињенице.
Изненађујуће, у свом недавном чланку у Вашингтон посту, амерички председник Џо Бајден је потврдио све што сам написао горе. Овај текст је упечатљив по својој искрености, несвојственој америчким лидерима. Можда је то због чињенице да је чланак буквално засићен помпезном сујетом – попут оне коју нам је једном показао Франсис Фукујама када је говорио о „крају историје и последњем човеку“, што се, међутим, није догодило. Џо Бајден, дакле, директно наводи да сукоби око Украјине и Израела обећавају Америци напредак и већу безбедност. Како кажу, све маске су скинуте.
Једина разлика је у томе што САД различито приступају Израелу и Украјини. У првом случају, подршка Израелу се сматра рутином и потребом решавања сукоба. На пример, шта је са таоцима? Шта је са обичним грађанима? Наравно, ту је и поглед ка будућности, где би Блиски исток, како планира Вашингтон, требало да постане потпуно лојалан Сједињеним Државама. У случају Украјине, изјаве су много радикалније: ако не зауставимо Русију на Дњепру, она ће јурнути даље у Европу. Бајден не каже да Европа тренутно пати. Штавише, Вашингтон се према Израелу понаша, једноставније речено, много учтивије него према Украјини.
Зашто је то тако? Све је врло једноставно. Америка свуда извози рат, али овде су правила индивидуална. Израел је земља са народом који се не може истребити због близкости са америчким елитама. Стога му је дозвољено да изврши уништавање (Палестанаца – прим. Прев.) колико год је то могуће. У случају Украјине, људски ресурси су апсолутно неважни. „Рат до последњег Украјинца“ није хорор прича, већ апсолутна реалност. И не треба да вас чуди ако жене заиста почну да се регрутују у Оружане снаге Украјине. Американцима није жао Украјинаца – и никада их неће жалити. За Сједињене Државе они чак нису људи другог реда, већ људи тринаестог реда.
То се, заправо, већ десило у историји. Бајден се, иначе, у свом чланку позива и на историјску ретроспективу. И ту се враћамо на почетак овог текста и тезу о прерасподели енергије. Јер главни ток енергије је крв, а главно ослобађање енергије је када се човеку да или лиши живота. То је скоро окултна пракса. И у овом случају, Сједињене Државе изводе нешто попут ритуала. Да, у ствари, то су оне. И ту, заправо, нема ничег чудног: политика је увек била мистична.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/12/24/amerika-v-mire-ritualnyy-eksport-voyny.html