Број показатеља краја „америчког света“ расте геометријском прогресијом
- Почео је период опадања у историји америчке империје. Свет се враћа нестабилности и мултиваријантности.
- Неизвесност је исцрпљујућа, али то је реалност којој ће сви политички лидери морати да се прилагоде.
- Притисак у светском политичком систему расте, не може се очекивати миран век
АУТОР: Институт међународних политичких и економских стратегија (РУССТРАТ), Москва
Ако је тачна теза да све империје пролазе кроз периоде експанзије и опадања, онда су видљиви сви симптоми повлачења империје САД. Све су то индиректни знаци, али њихова количина прелази у квалитет, а према некима од њих могу се извести прилично поуздани закључци. Размотримо само ова три показатеља:
- Упркос свом притиску САД, Иран се приближио обогаћивању уранијума до нивоа изнад којег почиње поседовање нуклеарног оружја. Иран је, дакле, на ивици да се придружи клубу нуклеарних сила.
- Упркос свом притиску САД, Кина је веома близу интеграције Тајвана у свој поредак. То значи колапс униполарног света под окриљем Сједињених Држава, а они не могу ни да зауставе ни да преокрену овај процес кинеске експанзије.
- Упркос свим притисцима САД, Русија је након распада СССР-а вратила Крим, продубљује интеграције у Евроазијском савезу, а са Белорусијом, иако споро, гради заједничку државу. И овде САД не могу да спрече текућу експанзију Русије.
Другим речима, сужава се сфера у којој САД могу да траже, ако не ширење, онда барем очување своје доминације. То, опет, подразумева далекосежне и дугорочне процесе прерасподеле глобалне равнотеже моћи. Као одговор на ово, сукоб унутар политичких елита Сједињених Држава се интензивира, што доводи до нових кругова преласка ресурса из Сједињених Држава у друге земље, како вазалне, тако и супарничке.
Споразум са Ираном је, да подсетимо, толико снажно поделио амерички естаблишмент да постоји претња смањења утицаја на Израел, Саудијску Арабију и ЕУ. Бајденов низак и све падајући рејтинг прети да поврати Трампа, чији су представници већ рекли да ће одмах отказати нуклеарни споразум са Ираном, ако дођу на власт. ЕУ је против овога, што значи да ће доћи до новог круга удаљавања ЕУ од Сједињених Држава. То ће бити праћено променом распореда снага у ЕУ, где ће јачати антиамеричке, „националистичке“, како кажу у САД, снаге.
Израел ће почети ближе да сарађује са Саудијском Арабијом у области наоружања, како би деловао против Ирана. И овде ће бити мање простора за Сједињене Државе, пошто ће се контакти одвијати без њих. Такође, сфера америчког утицаја се смањује. Они ће задржати одређен утицај, али он се постајати све мањи.
Објашњење зашто се ЕУ колеба ком ће се царству приклонити
Све што САД изгубе узима Кина, Русија и Иран. Ова осовина приморава ЕУ на колебање, у смислу не предузимања мера које намећу САД, које, са друге стране, појачавају притисак на ЕУ. Ово ће изазвати појаву антиамериканизма, што ће поново смањити простор за Сједињене Државе да остваре своје циљеве без штете по њихову моћ.
Чињеница да свака нова америчка администрација почиње обећањем да ће поништити све одлуке претходне администрације утиче да се однос вазала према Сједињеним Државама претвара у ноћну мору. Иран, дакле, добија прилику да изврши притисак на Сједињене Државе, захтевајући гаранције да ће Споразумр бити очуван. Бајден не може да пружи такве гаранције. Ово ће, са друге стране, омогућити Ирану да добије на времену и приближи се циљу.
Сједињене Америчке Државе демонстрирају немоћ, која ће се одмах повећавати атаковањем свих претедената за америчко наслеђе. Лав који слаби је још жив, али други чланови крда већ деле његов плен. ЕУ, Кина, Индија, Иран, Русија, Велика Британија, Турска, Израел, Саудијска Арабија, Катар, Кореја добијају шансу да се уједини без учешћа САД, Јапан, у овом случају иззлази испод амерички кишобран и вратиће се сопственој политици у региону – ево непотпуне листе кандидата за статус центара моћи. Сједињене Државе ће морати да се боре да сачувају сваки делић свог утицаја.
Трагедија Сједињених Државава је у томе што не могу зауставити ниједан од три горе наведена процеса. Они ће наставити да се развијају и нагризају америчку доминацију. Ово је стратегија малих корака, када нема разлога да САД реагују свом снагом, а тихи напредак је неприметан и самим тим константан. После неког времена испоставља се да је жаба кувана.
Сви покушаји да се спречи јачање америчких противника су пропали
У Сједињеним Државама ово добро разумеју и грчевито покушавају да спрече такав развој догађаја. Ово се односи на важне мере које нису предузете, а оне могу бити корисне, али и штетне. Ова уздржаност је, заправо, овде кључна. Раније она није била потребна. Другим речима, сви покушаји да се спречи јачање америчких противника су пропали. Почела је ера опадања америчке империје.
Прво, то се тиче неуспеха политичких пројеката. На крају крајева, још нисмо именовали четврти знак: неуспех са Корејском народно-демократском републиком (КНДР). Тек се тамо распламсала градња нуклеарки. Северна Кореја, Иран – незаустављање ових „земаља одметника“ за Сједињене Државе значи неуспех претензија на хегемонију. Ширење зоне неуспешних пројеката прати и губитак територија.
Поред акција Кине, Ирана, ЕУ и Русије, слабљење САД показују такви знаци као што су активирање Велике Британије и Турске. Ови вазали Сједињених Држава су седели тихо као мишеви под метлом и никоме није пало на памет да ће одлучивати о самосталној политици на читавом спектру простора којим доминирају САД.
Сада се Вашингтон суочава са Анкаром и Лондоном у Сирији и Закавказју, зони у којој САД никоме нису дале сагласност на независност. Њена игра у Закавказју омогућава Турској да гради своје савезе са Русијом, Кином и Ираном, а Велика Британија на леђима Турске улази у ову игру.
Подла Британија
Француску су успели да буквално сатерају у мишју рупу, прекршивши договор са Аустралијом о подморницама, али је то морало да се уради у савезу са Великом Британијом. Ово је болно за Вашингтон: од Рузвелтових дана тамо су најмање размишљали да делују у интересу Лондона. Чињеница да су САД уз помоћ Велике Британије створиле савез АУКУС (Алијанса Британије, Аустралије и САД) да се супротставе Кини, опет показује да САД више немају довољно снаге да решавају сопствене проблеме одвраћања противника.
Аналитичари су се фокусирали на чињеницу савеза и амбиције Француске, али им је промакло да га нису створиле САД, већ Британија, која је остала иза кулиса, – ипак, Аустралија је њена сфера утицаја. Без воље Лондона, савез би био немогућ, он је, а не Вашингтон, кључна карика. И то много говори.
Америчка економија наишла је на проблем дуга и модела емисије долара. Кризу погоршава пандемија, која изазива раскол у елитама у самим САД и удаљавање ЕУ, због чега почиње и раздор. САД не могу да се изборе ни са улогом арбитра, а улога светског полицајца почива на нуклеарном клубу, чије умножавање САД нису могле да спрече.
Политика санкција успорава, али не зауставља конкуренте, и потпуно је неприменљива на сопствене вазале, јер прети губитка утицаја. Тако су САД су дошле до границе легитимно могућег. Сваки даљи притисак изазива распад савеза и војних акција, где победа САД није очигледна, а негде, засигурно, биће Пирова, односно равна поразу. Уосталом, САД нису сачувале ни Авганистан. И ово је пети знак преласка њихове империје у стање опадања.
Чињенички, Трамп је то схватио и пре него што је дошао на власт и желео је да усмери своје напоре на обнову и раст моћи. Оно што сада имамо више није добро показивати: трошкови су све већи, а резултати све нижи. Међутим, сукоб елита у Сједињеним Државама није дозволио (и вероватно неће дозволити да се настави) да се уради оно што је Трамп намеравао. Не даје Бог рогове жедној крави, кажу у Русији.
Оно што се дешава са Сједињеним Државама је објективно корисно за све подносиоце захтева на њихово наследство. Јасно је да је овај процес историјски дуг. Али његов вектор је већ очигледан. Почео је период опадања у историји америчке империје. Свет се враћа нестабилности и мултиваријантности. Неизвесност је исцрпљујућа, али то је реалност којој ће сви политички лидери морати да се прилагоде. Притисак у светском политичком систему расте, не може се очекивати миран век.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://russtrat.ru/analytics/8-dekabrya-2021-0010-7471