- Министарство правде (DOJ), Државна управа за извршење казни (DOCs) и организације за заступање затвореника нацртали су портрет америчког затворског система 2022. Како се испоставило, у казнено-поправном систему тренутно казну издржава нешто мање од 1,9 милиона људи. Ово је пет пута више него пре 40 година.
АУТОР: Вадим Димарски
У државним затворима је 1,04 милиона затвореника (state prisons).
Ови затвори се разликују од савезних затвора по томе што су осуђени у њима кршили државне, а не општенационалне законе (Ниво читавих САД – прим. прев.).
У државним затворима нема „белих овратника“ (менаџера-директора – прим. прев.). Реч је о особама осуђеним за насилне злочине (606 000 људи), разбојницима и лоповима који су упали на приватну својину (159 000), дилерима дроге свих варијанти (146 000) и злонамерним кршитељима јавног реда и мира (јавни ред – 124 000).
Последња категорија, на пример, укључује пијанице ухваћене у вожњи или власнике нерегистрованог оружја.
Државни затвори (мисли се на државе чланице САД – прим. прев.) су најгори у земљи из два разлога.
Прво, препуни су. Ниједан гувернер не жели да троши новац на изградњу нових државних затвора, јер савезна влада неће дати ни један долар за овај подухват. Због тога се затвореници смештају где год је то могуће: у теретанама, индустријским зонама, у затворским двориштима (у топлој сезони могу ту да живе и спавају), па чак и у подрумима са бетонским и земљаним подовима.
Друго, у државним затворима, како кажу, сви „кувају у једном лонцу“. Човек може бити у затвору због крађе у радњи, а 8-12 сати дневно мораће да проводи време са свим врстама насилника попут чланова латиноамеричке банде MS -13.
У државним затворима је највећа стопа самоубистава и покушаја самоубиства. Већина њих се одвија у првих шест недеља боравка у, како сами осуђеници често називају, „фабрикама животиња“ (animal factory).
У локалним затворима (local jails) казну служи 547.000 људи.
Ове институције су под контролом округа (counties) и веома су разнолики. Понекад је такав затвор само неколико десетина ћелија у подруму мале полицијске станице. У залеђу земље, шериф може готово сам да обавља улогу надзорника и комбинује још неколико професија. На пример, да нахрани затворенике и да их прати у шетњи. Што је округ богатији и сигурнији, затворски услови су бољи.
Судску пресуду чека 445.000 људи а биће смештени у локалним затворима, а само 103.000 је већ осуђено (најчешће због насиља, дроге, злочина против имовине, непоштовања државних службеника).
Присуство локалних затвора (local jails) је додатни подсетник да било где у САД морате да се понашате пристојно и да поштујете закон. У делима Стивена Кинга, на пример, врло је честа ситуација када неки шериф затвори туристе које је случајно срео, јер му се из неког разлога нису свидели. Излазак из локалних затвора није лак, јер су у окрузима и малим градовима све судије, тужиоци, шерифи и адвокати готово најбољи пријатељи.
У савезним затворима има само 208.000 затвореника.
Овде се шаљу разни злочинци, чија зверства имају национални карактер. На пример, особа која је донела тону кокаина у Сједињене Државе отићи ће у савезни затвор, а особа која је на улици продала пар грама хероина отићи ће у државни. Ово је једна од највећих неправди у америчком затворском систему.
Савезни затвори су најбољи у земљи. Криминалци са врло специфичним криминалним умом и високим нивоом интелигенције овде служе казну.
Типичан затвореник у савезном затвору је преварант и бивши мултимилијардер Берни Медоф (1938-2021). У свом FMC Butner-у (Северна Каролина) много је шетао, читао књиге, разговарао са осуђеницима и чуварима (сваки надзорник сања да ради у савезном затвору, јер постоји низак ниво стреса), а такође се бавио и својим послом (као лик Моргана Фримена у филму „Бекство из Шоушенка).
У ствари, у савезном затвору постоји само једно правило: ако се придржавате свих упутстава, онда ће режим притвора бити што је могуће опуштенији.
У САД постоји још неколико типова затвора који јавности нису добро познати.
- За малолетнике (youth).
Ове институције са капацитетом од 36.000 људи уопште не подлежу јасним захтевима и упутствима. Малолетни преступници се могу идентификовати било где. Сви специјализовани затвори за децу и адолесценте затворени су у 20. веку због екстремног насиља особља и самих осуђеника.
- Историјски затвори (territorial prisons).
То су, грубо речено, затворске тврђаве изграђене пре најмање 150 година. Имају статус музеја, националних споменика и историјских знаменитости, међутим, прави затвореници и даље издржавају казну у неколико блокова или чак неколико ћелија (укупно 10 000 људи широм земље).
Историјски затвори се најчешће налазе на југу земље (посебно у Аризони).
– Центри за имигранте (Immigration Detention) дневно се у њима налези око 32 000 људи. Они се крећу од кампова у близини мексичке границе до бивших школа и друштвених центара на северу.
Дешава се да се имигранти шаљу у посебне блокове савезних и државних затвора. Понекад су смештени и у приватне поправне установе.
- Установе за недобровољну хоспитализацију (Involuntary Commitment).
Ово је лакша верзија менталних болница, које су сада ствар прошлости.
Ако се особа са менталним поремећајима понаша превише агресивно и представља претњу за друге, шаље се у такве установе. Дужина боравка одређују лекари који прописују одговарајући третман. Број ових затвореника са категоријом „Принудно лечење“ тренутно је око 22 000 људи.
– Индијански затвори (Indian Country). О овим институцијама се ништа не зна. Налазе се у залеђу резервата и скривени су од знатижељних очију. Познато је да најчешће вође и племенски судови кажњавају своје истоплеменике за алкохолизам и крађу.
–Војни затвори (Military). Појединачне ћелије за делинквентно војно особље. Има их свуда – од војних јединица до ратних бродова.
Пентагон каже да се сваког дана и њима има мање од 1.000 људи. Према активистима за људска права, ова цифра је умањена најмање за 10 пута…
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: http://russian-bazaar.com/ru/content/279232.htm