АКАДЕМИКУ МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ ОТВОРЕНО О ЋИРИЛИЦИ

Поштовани господине Бећковићу!

Кад данас пишем угледницима србске елите, очекујући да они својим писањем учине нешто за србску ћирилицу сиротицу, никад нико не одговори. Као да су у неком далеком сазвежђу па пазе да се не упрљају којекаквим приземним питањима, па и ћирилицом.

Онда се сетих да сте  Ви једини човек познат у јавности који ми је одговорио, и то пре три деценије. А било је то овако.

Путовао сам возом из Инђије за Београд, Седишта дрвена, ишарана и прљава. Као да су с почетка двадесетог века, кад је мој ђед Петар Видић, из села Календеровци код Дервенте, први пут сео у воз 1914., приликом  мобилизације у Аустро-Угарску војску у Босанску регименту. У њој су носили фесове не само муслимани, него и Срби и Хрвати..Додуше, није сео у вагон за путнике, него у марвени. Зборно место је била Тузла, где је ђед одмах чувао стражу над ухапшеним угледним Србима таоцима..Чула се потмула грмљавина топова са Дрине, а ђед је молио Бога да га не пошаљу против својих. Имао је среће, па је поново у марвеном вагону који јури за Добој, у којем  ће нешто касније бити формиран логор за Србе. Ту је затворен и мој пранђед Јово Видић, сеоски кнез, који је истом пругом пребачен на робију у Арад.

Из Добоја се воз враћа у Дервенту, па у Брод, а онда негде за Мађарску.

Вагон је пун војске, а Хрвати се напили и ругају се Србима и њиховом краљу. Ђед се уплашен скупио у ћошку и само је мислио о томе да ли ће се икад више вратити својој жени Василији и тек рођеном првом сину Луки. Али један Србин није могао да поднесе вређање свога краља, па се испрсио и рекао; „Краљ Перо коло води“. Зачас га Хрвати убише кундацима и избацише из воза. Мора да је он живео негде подаље од Хрвата, па му није била позната њихова мржња према Србима  Иначе би, као и ђед Петар, трпео увреде.

Оно што је Србин рекао да краљ Перо коло води, подсетило ме је на неки Ваш текст под насловом „Срби су краљевски народ.“ Баш тако,  и Срби са леве стране Дрине су доживљавали краља Петра својим краљем. Кад сам био сасвим мали од тог ђеда Петра сам чуо наук унучадима: прво мајка која вас је родила, па мајка Србија, па мајка Русија. Зато сам Вам и написао да су Срби са леве стране Дрине краљевски народ.

Упознали смо се с почетка овог века на једном скупу на филолошком факултету у Београду, посвећеном ћирилици. Очекивано, и Ви сте се одазвали на позив дипломираног инжењера рударства Владимира Лепојевића, који је све организовао у име београдског огранка тек основаног удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад. Позван сам и ја због мноштва текстова које сам писао за ПОЛИТИКУ. Остало ми је у сећању Ваше казивање како је важан странац у колонијалној управи у БиХ храбрио владику Јефрема да се Срби не требају плашити сарајевске унитаризације, јер имају свој кинески зид – ћирилицу. И ја сам мислио слично странцу, и то овако: ако су нам и укинули србску војску па нема ко да чува гранично камење, ми ћемо учврстити суверенитет над својом земљом тако што ћемо ју обележити ћирилицом.

Али ништа од тога, него је србска елита добровољно срушила до темеља србски одбрамбени идентитетски ћирилички зид.

Последица тога  је  доношење закона у Републици Србској по коме тамо више нико није обавезан да србски језик пише ћирилицом, па ни сама држава.

Још нисам чуо ни са једне стране Дрине да је неко вриснуо због те србске срамоте. Најтеже је и злокобно управо то ћутање елите.. Ако она нешто  и каже, то је да је колонијални управник БиХ наметнуо устав по коме није могуће фаворизовати ћирилицу у србском језику. То није истина, јер уставни пропис о језику и писму гласи овако:

„У Републици Српској у службеној употреби су језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.

Службена писма су ћирилица и латиница.“. .

Ако има србске памети то треба тумачити овако: за србски језик ћирилица , а за бошњачки и хрватски језик латиница.

Новине НОВОСТИ су поставиле у јавности лажно питање „Зашто држава не штити ћирилицу“, а лажно је управо зато што су и те новине, на челу са Милорадом Вучелићем, један од главних државних генератора у латиничењу србског народа.

Дао сам одговор на то постављено питање, али  су га хтела објавити само два портала;  НАУКА И КУЛТУРА и БОРБА ЗА ИСТИНУ.

Имам и један предлог: да и Ви својим стиховима подсетите јавност да је држава Србија  одредила судбину ћирилице тако што јој је саградила музеј код неког манастира у околини Бајине Баште,

Од Бога Вам здравље и свако друго добро!             Немања Видић, дипл.инж. маш.

О Преображењу, лета Господњег 2024.