- Својим писмом, 66 грађана Тракије шаље јасну поруку: земља нема луксуз неактивности.
- Позивају на одговорност, интернационализацију турских акција и практично заустављање ревизионизма, упозоравајући да ћутање и чекање могу бити скупи.
- У интервенцији објављеној у новинама „Глас Родопа“, 66 грађана из целе Тракије изражава снажну забринутост због тока грчко-турских односа и недавних потеза Анкаре у Егеју.
Потписници, међу којима су академици, адвокати, лекари, просветни радници, фриленсери, радници, пензионери и умировљеници из Комотинија, Ксантија, Александруполиса, Суфлија, Орестијаде, Дидимотеха и Самотракије, упозоравају да Турска улази у нову фазу преиспитивања грчког суверенитета.
У интервенцији објављеној у новинама „Глас Родопа“, 66 грађана из целе Тракије изражава снажну забринутост због тока грчко-турских односа и недавних потеза Анкаре у Егеју.
Потписници, укључујући академике, адвокате, лекаре, просветне раднике, фриленсере, раднике, пензионере и умировљенике из Комотинија, Ксантија, Александруполиса, Суфлија, Орестијаде, Дидимотеха и Самотраке, упозоравају да Турска улази у нову фазу преиспитивања грчког суверенитета.
У свом писму, они повезују актуелни развој догађаја са дугогодишњом турском стратегијом према хеленизму, позивајући се на инвазију на Кипар 1974. године и практично довођење у питање грчког суверенитета у Егеју. Како тврде, Анкара се спрема да да „нови облик“ својим експанзионистичким плановима, доносећи законе о питањима која се тичу Егеја „као да је део турске територије“.
66 грађана оцењује да ови потези нису фрагментарни, већ су део методичког напора да се хеленизам протера из Егеја и његових острва. У свом тексту користе посебно оштар језик, говорећи о ризику од „трансформације модерне грчке државе у неоосмански вилајет“ и претњи губитка националне територије.
Посебан нагласак стављен је на став Атине. Потписници већ дуго оптужују грчке владе и систем моћи за самозадовољство и неактивност, тврдећи да овај став подстиче турске претензије. „Самозадовољство не производи мир. Неактивност доноси рат“, карактеристично наводе на крају своје интервенције.
Писмо такође има снажан историјски набој. Грађани истичу да долазе из „слободне, али заборављене Тракије“ и да су многи потомци Источних Трачана, Мале Азије и Понта који су преживели прогоне, етничка чишћења и геноциде. Из тог разлога, како напомињу, забринути су и „бунтовни“ због могућности новог историјског повлачења.
Потписници позивају владу и цео политички систем да преузму своје одговорности. Позивају Атину да снажно осуди турске акције на међународној сцени и да одмах настави са институционалним, дипломатским и политичким иницијативама које ће зауставити турски ревизионизам.
Текст интервенције добија посебан значај јер долази из Тракије, региона са великим историјским теретом и трајним геополитичким значајем. Грађани који га потписују нису ограничени на општу забринутост за грчко-турски језик. Они покрећу питање националне стратегије, политичке воље и непосредне реакције на турске потезе.
Њихова интервенција долази у време када Анкара интензивира своју реторику и институционалне потезе око „Плаве домовине“, док се у Грчкој наставља дебата о томе да ли политика „мирних вода“ функционише или на крају ствара још више свршених чинова.
Својим писмом, 66 трачких грађана шаље јасну поруку: земља нема луксуз неактивности. Позивају на одговорност, интернационализацију турских акција и практично заустављање ревизионизма, упозоравајући да ћутање и чекање могу бити скупи.