- Русија треба да се навикне на мисао да ће западно од својих граница имати посла са све више увенулом, оронулом и при том ратоборно-маразматичном регијом.
- Од које неће бити на одмет да се заштити, постави ограда, засечна линија — поготово што је и сами суседи радо граде.
- Макар и од мочваре.
АУТОР: Александар Носович
Анегдотски план европских суседа да претворе границу са Русијом и Белорусијом у мочвару, како руски тенкови не би могли да је пређу (пре месец и по дана многи су мислили да је то шала), све више поприма обрисе стварности. Читав погранични појас са Савезном државом, од Пољске до Финске, озбиљно планирају да претворе у непроходну мочвару. Узори су: Венеција, која је својевремено у мочварама штитила античку цивилизацију од варвара, и Смртоносне мочваре које су чувале улаз у Мордор.
Варшава и Хелсинки се надају да ће обновљене мочваре представљати додатну препреку за кретање војне технике и тиме ојачати одбрану Пољске и Финске. Летонија је прошле недеље већ прогласила обнављање мочвара националним приоритетом: Министарство одбране уврстило је тај пројекат у државни план милитаризације републике. Литванија је саопштила да јој недостаје 100 милиона евра како би замочварила границу са Белорусијом и Русијом.
У овом тренутку, ток апсурда прелази у практичну раван. Јасно је да прича о мочварама није намењена „јачању одбране“. Чак су и њихове интелектуалне способности довољне да схвате да нема смисла мочварити шуме и поља — тенкови се ионако крећу путем. Али извући новац из Европске уније, упаковањем свог сталног просјачења у данас тражену амбалажу „заштите од руске претње“ — то већ има смисла. Зато су Пољска, Финска и балтичке државе већ затражиле суфинансирање свог пројекта мочвара из структурних фондова ЕУ, који су првобитно били намењени развоју заосталих земаља Источне Европе.
Поставићете питање: какав је развој у претварању плодоносне земље у мочвару? Али бриселска бирократија има своју, обичном човеку недокучиву логику. Уосталом, и затварање Игналинске нуклеарне електране у Литванији такође је финансирано из структурних фондова ЕУ. То се такође сматрало инфраструктурним пројектом усмереним на развој и смањење заостајања Литваније. Ако је укидање нуклеарне енергије у Европи — напредак, онда су и мочваре — будућност човечанства.
Узгред о Игналинској нуклеарки, коју је Совјетски Савез изградио Литванији, а затворио Европски савез. У свему што се данас дешава постоји одређена историјска логика и правичност. Мелиорацију земљишта у Балтику спровео је СССР. И то је земљу учинио погодном за пољопривреду на основу позитивне дискриминације: у Летонији је исушено 80 одсто пољопривредних површина, док је у суседној Псковској области РСФСР — само три одсто. Новчана средства за мелиорацију у оба случаја стизала су из Москве.
Са становишта званичне балтичке идеологије, земљиште исушено у привредне сврхе — „наслеђе окупације“. И имају пуно право да га се ослободе и врате изворне, независне мочваре. Као што су се раније ослободили фабрика, предузећа, конструкторских бироа, института и нуклеарне електране. Па би онда требало да се отарасе и путева. И њих је градио Совјетски Савез, а сада би руски тенкови могли да прођу по асфалту који су „окупатори“ поставили.
За Русију, дешавања на западним границама нису разлог за размишљање о односима са суседима, већ о односу према Европи. Проблем није у томе што Пољаци и Балти подносе у ЕУ сулуде финансијске предлоге попут мочваре као инфраструктурног пројекта. Проблем је у томе што они бриселској бирократији проналазе праве речи, на основу којих ти предлози добијају суфинансирање. Оно што се у целом свету зове деградацијом и пропадањем, у савременој Европи се назива развојем и напретком. И такав „развој и напредак“ сада је свеопшта појава. Нуклеарна енергија је укинута не само у Литванији, већ и у Немачкој. Индустријски гиганти се гасе широм Западне Европе исто као што су пре 35 година престајали са радом у Источној. „Руска претња“ — као баба-рога којом се бесконачно може скретати пажња становништва са унутрашњих проблема — сада је универзални алат не само у Балтику, већ и у Скандинавији и Француској.
Русија треба да се навикне на мисао да ће западно од својих граница имати посла са све више увенулом, оронулом и при том ратоборно-маразматичном регијом. Од које неће бити на одмет да се заштити, постави ограда, засечна линија — поготово што је и сами суседи радо граде. Макар и од мочваре.
https://ria.ru/20251002/rossiya-2045678105.html