- Канадски историчар Ирвинг Абела је забележио да је најлакши начин да уђете у Канаду био да покажете СС тетоважу: „То је доказивало да сте антикомуниста“
АУТОР: Борис Над
Бивша министарка спољних послова Канаде и заменица канадског премијера Кристија Фриланд именована је за специјалног представника ове земље за „обнову Украјине“ (читај: за ново наоружавање Украјине). То је сумњив „повратак кући“ за фанатично русофобичну Фриландову, констатује у уводнику на сајту „Фондација стратешке културе“.
Иначе, њен деда, Украјинац Михаило Чомјак, служио је као најбољи нацистички пропагандиста током Другог светског рата у окупираној Пољској и заговарао „коначно решење“ за Јевреје и словенске народе.
Чомјак је после рата побегао у Канаду, као и хиљаде других украјинских ратних злочинаца. Чомјак је у ову земљу доспео „пацовским каналима“, које су успоставиле канадске власти.
Ко је, заправо, Фриландова? Фриландова се већ годинама истиче као један од најватренијих присталица хунте из Кијева. Њено инстинктивну, управо опсесивну русофобију могуће је објаснити њеним нацистичким породичним наслеђем.
Највећи скандал у канадском парламенту
У међународној јавности Фриландова је постала нарочито позната по случају Јарослава Хунке. Поменути Хунка је, у већ поодмаклој доби, свечано дочекан у канадском парламенту, а овај пријем је организован у част Владимира Зеленског.
Тада је бивши председник канадског парламента Ентони Рота изјавио дословце следеће, без иједног знака стида на лицу: „Хунка је Херој Украјине и херој Канаде, који се током Другог светског рата борио против Руса за независност Украјине„.
Овом пријему су присуствовали највиши канадски званичници, укључујући и бившег премијера Џастина Трудоа и његову заменицу Фриландову, начелника канадског генералштаба Вејна Ера и лидери готово свих канадских партија, који су аплаудирали бившем есесовцу. Бившем есесовцу су аплаудирали и чланови дипломатског хора, укључујући и немачког амбасадора.
Ова афера је, забележио је у мају 2025. бивши британски дипломата Ијан Прауд, била велики скандал и „једна од најсрамнијих епизода од почетка рата у Украјини“.
Премијер Трудо је нешто касније изјавио је да је овај „дубоко срамотан“ догађај у канадском парламенту последица „руске пропаганде“. Фриландова је наложила депортацију руских дипломата, оптужујући их да користе свој дипломатски статус „како би се умешали у нашу демократију“.
Да ли то значи, пита се сајт „Грејзоун“, да су им Руси подметнули нацисту у парламент?
Мистични немачки витезови
Хунка је у младости поздравио немачку инвазију у Совјетском Савезу, да би се ускоро прикључио нацистима, злогласној СС дивизији „Галиција“. Он је, заправо, био типични колаборант, који је издао своју отаџбину. „С радошћу смо дочекали немачке војнике“, присетио се Хунка у својим дневничким белешкама. Немци су, за њега, тада били „високоцивилизована нација“.
Када су немачки окупатори ушли у Бережњни, град на западу Украјине, у коме је рођен и одрастао Хунка, то је за њега било мистично откровење; Хунка је у војницима Вермахта препознао „мистичне немачке витезове“.
Виртуелна јеврејска библиотека ту цивилизованост Немаца потанко описује: „Године 1941, на крају совјетске окупације, 12.000 Јевреја живело је у граду Бережњи, а већина њих биле су избеглице које су бежале од ужаса нацизма у Европи.“ Од тих 12.000 Јевреја мање од сто их је преживело Други светски рат.
Касније је Хунка своју срамну улогу колаборанта у СС дивизији „Галиција“ описао као „најсрећнији период у свом животу“. Како је он служио нацистима? Углавном убијајући, без милости, локалне Русе, Пољаке и Јевреје.
СС дивизија „Галиција“ није позната по неким војним успесима. Позната је, слично данашњем нацистичком батаљону „Азов“, по масовним злочинима над цивилима и пуцању у леђа онима који су одлучили да се предају, или да побегну с фронта. Према таквима СС јуришници нису имали милости.
Какав деда, таква и унука
Вратимо се Кристији Фриланд. Она је своју каријеру почела као новинарка, још док је студирала руску књижевност на Харварду где је, уз помоћ „пријатеља“ из Украјине, великим западним медијима достављала „тенденциозне вести о животу у Совјетском Савезу“ и антисовјетски инспирисане наративе.
Како примећује сајт „Грејзоун“, ово уопште није изолован случај. Пре прославе приређене у част Хунке у парламанту, канадска влада је подржала је фашистичке хулигане који су 2014. организовали „Евромајдан“ у Кијеву, а затим су канадски војни званичници надгледали обуку украјинских војних формација, чија је једина идеологија нацизам, ако је нацизам уопште идеологија.
Прича је, међутим, много шира и задире у историју Канаде после Другог светског рата. Одакле толика русофобија у овој наизглед питомој, идиличној земљи?
Канада је после Другог светскога рата натурализовала на хиљаде „познатих украјинских нацистичких колаборациониста“, додаје овај сајт, а потом их је претворила у оружје које је користила против Совјетског Савеза/Русије.
Послератни имиграциони талас укључио је и деду заменице премијера Канаде Кристије Фриланд, Мајкла Чомјака, који је био окорели нациста.
Током своје каријере „новинарке“ и дипломате, Фриландова је наставила да чврсто корача дединим стопама, ширила је отровну антируску пропаганду и јавно величала нацистичке колаборанте у Украјини. Ивер не пада далеко од кладе.
Вртоглава новинарска и политичка каријера Фриландове
Након смрти свог деде 1984. године, Чомјакова унука писала је за разне украјинске националистичке публикације У Канади. Била је један од првих сарадника Кубијовичеве „Енциклопедије Украјине“, где је објављивала прилоге у којима је славила нацисте попут Степана Бандере, називајући га „револуционаром“.
Убрзо је уследила њена вртоглава новинарска, политичка и дипломатска каријера. Под условом да писац има довољно добар желудац, о томе би могао да се напише узбудљив шпијунски или, можда, криминални роман.
Цитирајући досије КГБ–а, Канадијан бродкастинг корпорејшн (ЦБЦ) је својевремено описао Фрилендову као „агента обавештајне службе“. Добро је познавала законе СССР-а и покушавала да избегне контролу совјетских обавештајних служби, а то „знање“ је делила са својим контактима у Украјини, и вешто „трговала дезинформацијама“.
Почетком 90-их, затичемо је у Москви, одакле је извештавала за медије као што су „Фајненшел тајмс“ и „Економист“, да би потом постала главни уредник Ројтерса – медијског гиганта, са седиштем у Британији, који данас функционише као кључни део британских обавештајних операција против Русије.
Године 2013. освојила је место посланика Либералне странке у канадском парламенту. С ове функције наставила је да ради исто што и пре: позивала је на смену режима у Русији. То је радила на једнако прљав начин као и њен деда.
Најгори текст у историји новинарства
Канадски историчар Ирвинг Абела је забележио да је најлакши начин да уђете у Канаду био да покажете СС тетоважу: „То је доказивало да сте антикомуниста.“
Канадска телевизија „60 минута“ назвала је то „канадском мрачном тајном“: дубоке, органске везе између нациста и владајућих либералних кругова на Западу.
Захваљујући деценијама званичних осуда Холокауста, од грађана се тражило да „никада не забораве“ нацистичке злочине. То је постала права звезда водиља западне либералне демократије. У данашњој Канади, међутим, закључује „Грејзоун“, ово се данас третира као нешто поткопава ратне напоре Запада у Украјини.
Али, то није само специфично канадска појава. То је нешто што је дуго тињало на Западу и, најзад, испливало на површину.
Недавно је „Политико“ објавио оно што је неко већ назвао „најгорим текстом у историји новинарства“: текст под насловом „Борба против СССР-а није вас нужно чинила нацистом“.
Нацисти више нису нацисти, сада су „добри момци“
Како примећује америчка новинарка Кејтлин Џонстон, сада на Западу „нацисти више нису нацисти“.
Прошле године, наставља Џонстонова, „либерали су своје политичке противнике називали нацистима и упоређивали Путина са Хитлером. Ове године бране нацисте и говоре да никог не треба да мрзите само зато што се заклео на верност Хитлеру“.
Нацисти сада могу да буду и „добри момци“, под условом да се боре против Руса. Зависи.
Одлуку о именовању Фриландове за специјалног изасланика за Украјину донео је њен нови шеф, премијер Марк Карни. Узгред, Карни је кум детету Фриландове.
Канаде је после рата успоставила „пацовске линије“, сличне Аргентини и другим латиноамеричким диктатурама, како би прихватила нацистичке бегунце, закључује „Фондација стратешке културе“. САД су учиниле исто са операцијом „Спајалица“. То је, у ствари, део само стратегије америчких обавештајних служби.
Ко онда не жели крај рата у Украјини и ко га је испровоцирао? Русија у Украјини не ратује против Украјинаца. Русија ратује против праве западне нацистичке интернационале.
ИЗВОР: РТ Балкан