Главни правац у развоју биоробота – чиповање људског мозга
- Нове технологије компаније Luna Labs омогућавају стварање стабилног „прикључка“ за повезивање са нервним системом војника-киборга, што може постати одлучујући корак ка стварању неуроинтерфејса који брише границу између војника и борбене машине.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Америчка одбрамбена компанија Luna Labs (Шарлотсвил, Вирџинија) поднела је патент за „Флексибилне електроде и методе њихове израде“.
„Овај проналазак је настао уз подршку владе у оквиру следећих државних уговора: DARPA D16PC00095 и DARPA D17PC00125. Влада има одређена права на проналазак“, наводи се у преамбули патента.
Овај изум омогућава стварање флексибилних неуроинтерфејса који су компатибилни са људским ткивом.
Савремени неуроинтерфејси – електроде које повезују нервни систем човека са рачунаром или протезом – имају основни недостатак: крути су. Живо нервно ткиво, с друге стране, мекано је и еластично. Та неусклађеност доводи до оштећења, стварања ожиљака и на крају до отказа импланта.
Патент компаније Luna Labs решава овај проблем. Уместо крутих материјала, предлаже се употреба „тепиха од нановлакана“ (nanofiber mats), исплетеног од најфинијих полимерних нити. На тај флексибилни „тепих“ наносе се проводне стазе од злата или специјалних полимера. Резултат је електрода која по својој флексибилности и еластичности готово не заостаје за живим нервним ткивом. Она може да се савија и растеже заједно са нервом, без његовог оштећења, што обећава стварање дуготрајних и стабилних неуроинтерфејса.
У опису патента се наводи да ће флексибилне електроде, уз хируршку имплантацију, омогућити „стабилну двосмерну комуникацију са људским ткивом, посебно периферним нервима“.
Ово отвара могућност не само за читање сигнала из мозга, већ и за „уписивање“ информација назад у нервни систем. За војску то отвара широк спектар могућности – од блокирања болног шока до преноса сложених тактичких података и вештачког појачања рефлекса.
Пентагон већ дуже време, као што смо писали, спроводи истраживања у правцу стварања биохибридних војника (biohybrid soldiers) са проширеним способностима.
У јануару 2025. године, агенција DARPA из Пентагона расписала је конкурс за истраживања у области стварања хибридних биоробота. Пројекат је добио назив HyBRIDS (Hybridizing Biology and Robotics through Integration for Deployable Systems).
„Биохибридни робот је скелет опремљен актуаторима, сензорима и контролним механизмима, који може да комуницира са окружењем аутономно или полу-аутономно, настао комбиновањем инжењерских компоненти са биолошким материјалима и структурама“, наводи се у техничком опису пројекта.
Проблем је што савремени биохибридни роботи функционишу слабије од чисто механичких роботских система и за сада су углавном лабораторијски прототипи. DARPA жели да превазиђе тај јаз и створи борбене биохибридне системе који могу да функционишу у реалним условима не горе од холивудских „Терминатора“ – у интересу „различитих контекста националне безбедности“, како је наведено у апликацији DARPA-е.
Главни правац у развоју биоробота је чиповање људског мозга у циљу стварања војника-киборга.
До 2018. године, агенција DARPA је објавила да сарађује са истраживачима из Медицинског центра Wake Forest Baptist и Универзитета Јужне Калифорније у циљу имплантације чипова добровољцима, и установила је да та технологија „побољшава природне функције памћења“. Резултати тестирања показали су и могућност значајног утицаја на расположење пацијената кроз циљану стимулацију њиховог мозга.
Годину дана касније, 2019, у извештају Команде за развој борбених способности америчке војске изнет је прогнозу да би технологије за побољшање функције мозга, посебно у облику имплантата, могле постати уобичајене до 2030. године.
„Како се ова технологија буде развијала, очекује се да ће до 2030. године специјализовани оперативци користити неуронске имплантате за ефикасније управљање ресурсима“, наводи се у извештају. „Међу овим оперативцима биће тимови из специјалних јединица, војни пилоти, оператори беспилотних летелица или копнених возила, као и припадници обавештајних служби.“
То значи да ће „Пентагон моћи да користи мождане имплантате за повезивање војника, специјалаца и пилота са технологијама чији је циљ да америчке борце учине ефикаснијим и смртоноснијим у борби“, прогнозира војни портал Military.com, указујући да следећа прекретница у развоју неуротехнологија може бити „имплантација у мозак за борце“ (The Next Frontier for Warfighters Might Be Implants in Their Brains).
Технологије за чиповање мозга одавно су изашле из научних лабораторија Пентагона и већ се испитују у војним јединицама.
Елитне јединице америчке војске – морнарички фоке (Navy SEALs), „зелени беретки“ копнене војске, специјалци ратног ваздухопловства и јуришни пук маринаца – већ експериментишу са електростимулацијом мозга помоћу уграђених чипова.
„Ова заједница се, у целини гледано, бави унапређењем људских способности“, изјавио је један официр специјалних снага за Military.com. „Извесно је да нас увек гурају ка смртоноснијој граници.“
Америчка војска и њени савезници такође експериментишу са управљањем борбеним платформама путем телепатског напора – односно мислима чипованих војника.
Према извештају под насловом „Киборг-војник 2050: спајање човека и машине и његове последице за будућност Министарства одбране“, који је објављен 2019. године од стране Команде за развој борбених способности америчке војске, унапређење функција слуха, вида, мозга и мишића војника „технички је могуће до 2050. године, а можда и раније“.
Извештај је сачинила истраживачка група Савета за биотехнологије у здравству и људским перформансама при Министарству одбране САД, са задатком да анализира последице увођења војних биотехнологија.
У документу се наводи да „директно неуронско унапређење људског мозга за двосмерни пренос података може да изазове револуцију у начину вођења рата“.
„Очекује се да ће ова технологија олакшати могућност читања и уписивања података између људи и машина, као и између самих људи, кроз интеракцију мозга са мозгом“, стоји у извештају. „Ове интеракције омогућиће борцима да директно комуницирају са беспилотним и аутономним системима, као и са другим људима, ради оптимизације командних и контролних система и операција.“
Према извештају корпорације RAND, киборзи и генетски унапређени „супервојници“ постаће борци будућности.
У извештају објављеном прошле године под насловом „Куге, киборзи и супервојници: људска димензија рата“ (Plagues, Cyborgs, and Supersoldiers: The Human Domain of War), посебна пажња посвећена је напретку у области човек-машина система, као и вештачкој интелигенцији и синтетичкој биологији – као технологијама које ће бити коришћене за пројектовање борца будућности.
Према визији аналитичара RAND-а, ове технологије ће довести до тога да војници добију телепатске способности, којима ће моћи да управљају машинама помоћу мисли, као и до могућности генетске модификације војника, како би могли да преживе у „најсуровијим борбеним условима“.
Истраживања на пољу стварања и киборга и генетски унапређених војника у САД данас воде, како смо већ писали, милијардер Џеф Безос, највећи светски инвестициони фонд BlackRock, као и десетак војних истраживачких центара.
Недавно објављени патент компаније Luna Labs „убија“ одједном два „зецa“ наручена од стране војске: обезбеђује и дуготрајност војника-киборга захваљујући флексибилном неуроинтерфејсу, као и двосмерни пренос података.
Главни проблем сваког биохибридног робота створеног у пентагонским лабораторијама била је његова краткотрајност – јер круте електроде уграђене у мозак изазивале су јак бол и брзо отказивале, заједно са „покусним зечевима“.
Нове технологије компаније Luna Labs омогућавају стварање стабилног „прикључка“ за повезивање са нервним системом војника-киборга, што може постати одлучујући корак ка стварању неуроинтерфејса који брише границу између војника и борбене машине.