Диљем Босне, па и региона, америчка Централна информативна агенција (ЦИА) важи већ годинама за труст обавештајних мозгова, највећу и најопремљенију тајну службу на свету која допире, има прсте и утицај по целој планети. Али, авај, оклизнула се та бренд фирма, онако озбиљно, на примеру Босне и Херцеговине, где је до сада важила за блокбастер агенцију.
Објавила је ажурирани безбедносни извештај у којем се наводи да у БиХ делује корпус Исламске Револуционарне гарде Ирана. У рубрици посвећеној терористичким организацијама наведено је да „у БиХ делује Корпус исламске револуционарне гарде – Снаге Кудс“. ЦИА наводи да су циљеви ове организације „заштита иранске исламске револуције и државе, ширење иранског утицаја, обезбеђивање унутрашње безбедности, укључујући контролу граница, утицај на иранску политику, економију и спољну политику“.
Исламску Револуционарну гарду Ирана амерички стејт департмент је ставио на листу страних терористичких организација 15. априла 2019. године.
И то није нешто ново јер у БиХ се мотају разне белосветске организације и покрети и многе службе многих земаља. То није спорно али је крњо. Али даље у ивештају врви од погрешних података и закључака. На пример, додали су овој земљи двеста хиљада становника више, навели да Срби говоре екавицом, а да Република Српска нема председника. Извештај је рађен пре завршетка судског гоњења Милорада Додика.
Наводимо редом: према подацима ЦИА-е, Босна и Херцеговина данас има 3.798.671 становника, што је око 200 хиљада више у односу на 2013. годину када је био последњи попис. Те информације објављене су на званичној страници ЦИА, у одељку „Светска књига чињеница“, а последња ревизија урађена је 13. августа, дакле у време администрације Доналда Трампа, а на челу агенције је Џон Ратклиф .
Медији у Босни и Херцеговини, који су пренели те податке, оцењују да није јасно како је ЦИА дошла до те процене, с обзиром на то да је, према демографским анализама, од 2013. године Босну и Херцеговину, због политичке нестабилности и тешке економске ситуације, напустило више стотина хиљада људи.
Процене су да стварни број становника у БиХ тренутно није већи од 2,9 милиона. У објављеној информацији наведено је да је северни део земље добио име по реци Босни, док је „мањи јужни до“ (Херцеговина) назван по „старосрпској речи“ херцег, што значи војвода.
У подацима ЦИА у БиХ наведено је да је национални симбол БиХ „златни љиљан“, што не одговара истини. Наведено је и да Срби у БиХ говоре екавицом, што такође није тачно, док се за Бошњаке наводи да су одлучили да промене име „делом да би се разликовали од припадника муслиманске вере“.
„Бошњак је замена за реч Муслиман као етнички термин, делом и како би се избегла забуна с верским термином муслиман – припадник ислама“, стоји на страници ЦИА о БиХ.
У делу која говори о структури власти БиХ, наведено је Председништво БиХ са сва три његова члана и њиховим именима, као и име председнице Федерације БиХ, док нема података о председнику РС. Наведено је да се чланови Председништва БиХ на позицији председавајућег ротирају у складу с изборним резултатима, што такође није тачно.
То је било само после првих послератних избора, а након тога три члана Председништва БиХ се на функцији председавајућег ротирају сваких осам месеци, без обзира на укупан број освојених гласова појединачно. У документу стоји да су последњи избори у БиХ били у фебруару 2023. године, што такође није тачно, већ је крајем јануара те године изабрана нова државна власт у БиХ, после општих избора одржаних у октобру 2022. године.
У документу ЦИА наводи да право гласа на изборима у БиХ имају пунолетни грађани, али и малолетници са напуњених 16 година живота, ако су запослени, што није тачно. Изборни закон БиХ изричито истиче да право гласа имају држављани БиХ са навршеном осамнаестом годином који су уписани у бирачки списак.
Рат у БиХ је описан као борба за независност против које су се побунили Срби, уз помоћ Србије, али, како се тврди, и Хрватске. Наведено је да је БиХ прогласила суверенитет у октобру 1991. године, а независност од СФРЈ 3. марта 1992. године, после референдума који су бојкотовали етнички Срби.
„Формације босанских Срба, уз подршку Србије и Хрватске, потом су покушале преузети контролу над територијама које су сматрале својим. Од 1992. до 1995. године кампање етничког чишћења убиле су хиљаде људи, а раселиле више од два милиона. Дана 21. новембра 1995. године у Дејтону, Охајо, зараћене стране су парафирале мировни споразум, а коначни споразум потписан је у Паризу 14. децембра 1995. године“, стоји на странци ЦИА о БиХ.
Стоји и да је бруто домаћи производ БиХ по глави становника 20.400 долара, иако је, према подацима Светске банке БДП БиХ 8.960 долара, констатује се у текстовима бх. медија који су коментарисали документ ЦИА. Осим тога, као прва НАТО мисија у БиХ наведен је СФОР, који је свој мандат у БиХ почео 1996. године, а не ИФОР, који је имао кључну улогу у првој години после потписивања Дејтонског споразума, 1995. године, на раздвајању зараћених страна.
Ето, тако ЦИА тврди, с дозом супеординације, без примисли да то није баш тако и баш тачно. А само да је питала неког доушника, средњошколца из Босне, не би себи забила гол.
ИЗВОР: Политика