ФОТО: Споменик у Оломоуцу

После Првог светског рата између Југославије и Чехословачке успостављени су савезнички и братски односи. Обе земље биле су чланице Мале антанте. Трудили су се да се братске везе што више учврсте. У Прагу је деловала Југословенско-чехословачка лига Под управом Лиге у Прагу била је „Штросмајерова књижница и читаоница” која је служила за упознавање југословенске књижевности и развитка преко књига и новина. Истовремено служила је за течајеве српског језика које је приређивала лига, соколска друштва и друге организације. Да би књижницу попунио Савезни Просветни Одбор ССКЈ јој је слао своја издања, а препоручивао је соколским друштвима и жупама да јој пошаљу своја издања. (1) После окупације Чешке 1939. соколи су помагали чешким избеглицама које су бежале преко Југославије.

На пленарној седници Савеза Сокола Краљевине Југославије која је одржана 25 и 26 марта 1939. закључено је да се прикупе подаци о приликама код чехословачког соколства као и положају Савеза словенског соколства. На Главној скупштини жупе Београд 24 и 25 марта 1939. присуствовао је представник Савеза Југословенско-чехословачке лиге Миленко Трифуновић. (2)

У Прагу је 1940 године изашла књига „Vitr od more” (Ветар с мора) коју је написао чешки песник и пријатељ Југославије Адолф Весели. Објављена је под покровитељством Чешко-југословенске лиге, у издању књижарнице Л. Мазача. Књига је имала 160 страна великог формата. Први део епоса „Стражар светионика” догађао се на острву Корчули и приказивао је згоде младог рибара Анте Новљана. Други део епоса, „Дозив мора” био је пун одушевљења лепотом приморја и морске пучине, док трећи део „Сунчани крес” славио  независну југословенску државу која је дошла до свога слободног мора. У чланку „Чешка епопеја о Југославији” у  „Соколском Гласнику” истакнуто  је да је дело Адолфа Веселог било прожето познавањем нашег народа и наших крајева и љубављу за његов напредак и слободу. Будућност своје браће, чешки песник је видео у слози и јединству, у раду и напретку. У својој књизи писац је истакао : „Спајати народ у мисли и духу, прожети сва срца немиром пуним стварања, уништавати све што слаби и раздваја, и свему што цвате даривати сунце! … Дигнути народ свој на светску висину и градити славну Југославију!” Писац књиге желео  је да у том загрљају види и Бугарску : „Четири словенска рода, мушки, један поред другога, једнодушно дижу главе к сунцу и клићу : Живела Југославија, живела славна и заједничка мати наша!” (3)

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Југословенско-чехословачка лига у Прагу”, „Соколска просвета”, Весник просветног одбора Савеза СКЈ, Месечни прилог „Соколског Гласника”, Нови Сад, април 1932, бр. 4, стр. 237;
  2. „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 5, стр. 45, 49;
  3. „Чешка епопеја о Југославији”, „Соколски Гласник”, Београд,  9 август 1940, бр. 32, стр. 2;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *