• Према новом истраживању Сидити Кушћија и Монике Дафи Тот, од 1776. године, САД су покренуле око 400 војних интервенција.
  • Половина ових сукоба, као и демонстрација силе, тајних операција и других употреба оружане силе, догодила се између 1950. и 2019. године.
  • Штавише, 2019. је последња година за коју су Куши и Тотова прикупили податке за припрему извештаја објављеног недавно у Journal of Conflict Resolution. Више од четвртине ових сукоба покренуто је након завршетка Хладног рата.

Према извештају „Пројекат војних интервенција” Центра за стратешке студије Универзитета Тофт, 34% од 392 америчке интервенције било је против земаља Латинске и Централне Америке, 23% – против земаља Источне Азије и Пацифичког региона, 14% – против земаља Блиског истока и Северне Африке, 13% – против земаља Европе и Централне Азије. Да би се направио прецизнији прорачун америчких војних интервенција, овај извештај је користио 200 варијабли које су омогућиле свеобухватну анализу рата и других употреба војне силе.

Важно је напоменути да су Куши и директор Центра за стратешке студије Тотова показали ескалацију америчких интервенција последњих година. Ера Хладног рата (1946-1989) и период 1868-1917 сматрани су „милитаристички најактивнијим“ за Сједињене Државе, али је почетак 21. века већ заузео треће место у војној историји САД. За разлику од ранијих периода, када су коришћене демонстрације силе и војне претње, последњих година је много мање таквог држања, искључујући војно насиље. У њиховом извештају се наводи да су САД „учествовале у 30 интервенција нивоа 4 (употреба трупа) и нивоа 5 (ратне)“.

До краја Хладног рата, према Кушију и Тотовој, америчко војно непријатељство је генерално било пропорционално непријатељству њених противника. Тада су „САД почеле да интензивирају војну акцију, а њени противници су ослабили ове акције, што је означило почетак кинетичније спољне политике САД“. Овај нови образац међународних односа, уз активну употребу војске, који Тофтова назива „кинетичком дипломатијом“, првенствено је усмерен на Блиски исток и Африку. Ови региони су страдали од великих америчких ратова – посебно у Авганистану и Ираку, и од малих војних операција – Буркина Фасо, Камерун, ЦАР, Чад, Тунис. Овај извештај описује потврђене тајне операције и интервенције ниског профила употребом специјалних снага. Међутим, доцент политичких наука на Државном универзитету Бриџвотер и истраживач у Центру за стратешке студије Универзитета Тофт, Куши сматра да је статистика војних операција САД XXI у великој мери потцењена.

На пример, недавно сам открио америчке програме тајног прокси ратовања у Африци, Индо-Пацифику и на Блиском истоку са Алис Спери. Да би легализовао таква непријатељства, кажу стручњаци, Пентагон је користио тајна пуномоћја127, који превазилази легитимну употребу војске, укључујући и референце на самоодбрану. Ове америчке војне акције нису објашњене у студији Кушија и Тофтове. Ове војне акције укључују америчке војне интервенције у Сомалији, Јемену, Египту и Либану. Ова студија такође не узима у обзир подршку терористичким групама.

Куши и Тотова се надају да ће, како се методе буду побољшавале, моћи детаљније да проуче услове који приморавају САД да покрену војне интервенције које су праћене огромном економском и хуманитарном штетом за погођене земље. „Какви су били дугорочни губици и нежељене последице интервенције у Авганистану и како су интервенције САД утицале на Ирак, Либију, Сирију и Јемен?“ Питају се Куши и Тотова, надајући се да ће одговори на ова питања довести до „побољшања спољне политике САД“.

Превео З. М.

ИЗВОР: Since 9/11 the US Has Increased Military Interventions to Historic Levels, Nick Turse, commondreams.org, August 10, 2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *