1. Навика нам је одозго дата:
Она је замена за срећу.
Александар Пушкин. Евгеније Оњегин
2. Све остале ми третирамо као нуле
А себе као јединице.
Александар Пушкин. Евгеније Оњегин
3. Рус има једног непријатеља – непомирљивог, опасног, без кога би био прави див. И тај непријатељ је лењост.
Николај Гогољ. Из писма К. С. Аксакову, 1841.
4. Човек је несрећан зато што не зна да је срећан – само због тога. И то важи за све, без изузетка! Ко то сазна, одмах ће постати срећан, истог тренутка.
Фјодор Достојевски. Зли дуси
5. Ако хоћеш да победиш цео свет, победи себе.
Фјодор Достојевски. Зли дуси
6. Човек је биће које се на све навикава, и ја мислим да је то његова најбоља дефиниција.
Фјодор Достојевски. Записи из мртвог дома
7. Сваки човек, да би дејствовао, мора да доживљава своје деловање као важно и добро.
Лав Толстој. Васкрсење
8. Копкајући по својој души често ископамо и такве ствари које би остале непримећене.
Лав Толстој. Ана Карењина
9. Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.
Лав Толстој. Ана Карењина
10. Ја у животу знам само за две праве несреће – за грижу савести и болест. И срећа се састоји само у одсуству тих двају зала.
Лав Толстој. Рат и мир
11. Не ради се о песимизму нити оптимизму, него о томе што деведесет деветоро од сто немају памети.
Антон Чехов. Дама са псетанцетом
12. Тешко је схватити људску душу, а још теже је схватити своју сопствену.
Антон Чехов. Драма у лову
13. Нема ништа горе него кад знаш туђу тајну а не можеш да помогнеш.
Антон Чехов. Ујка Вања
14. Када је рад задовољство живот је леп! Када је рад обавеза живот је ропство!
Максим Горки. На дну
15. Чини ми се да у расправи уживају само несрећни људи, којима ништа не иде од руке. Срећни живе ћутке.
Максим Горки. Живот Клима Самгина
16. Промена амбијента је традиционална заблуда у коју се узда љубав на издисају и неизлечива туберкулоза.
Владимир Набоков. Лолита
17. Човек је брбљив кад нема шта да каже. Многе дугачке деонице се дешавају услед недостатка мисли и осећања.
Андреј Платонов. Сумњичави Макар
18. Највише волим да будем сам, али близу некога…
Сергеј Довлатов. Кофер
19. Човеку је новац потребан да не би о њему никада размишљао…
Браћа Стругацки. Пикник поред пута
20. После издајничког поступка душа сваку неочекивану ситуацију доживљава као почетак заслужене казне.
Фазил Искандер. Питони и кунићи
ИЗВОР: https://rs.rbth.com/arts/95745-mudri-citati-ruskih-pisaca