Имплементација „Циљева…“ укључује уништавање свега што је створило људску цивилизацију
- Неки кажу: „Па, зашто се опирати, у сваком случају, буржоазија је јака, победиће…“
- Па, прво, није чињеница да ће победити.
- Друго, срамотно је не одупрети се
АУТОР: Андреј Фурсов
Највећа претња савременом свету није демографска, ни клима, ни енергија, како то произилази из бројних извештаја, публикација… Ово је све веома важно, али најважније и најопасније за савремени свет је друштвена катастрофа коју су лидери светских капиталистичких система организовали како би капитализам довели у ново стање, посткапиталистичко.
И то се дешава на различитим нивоима. Врхови против дна, врхови против средњег слоја. Изузетно се заоштрила и борба у врховима разних регионалних група, клановских удружења, разних облика организовања. На пример, финансијери против индустријалаца, еколози против корпоратократије. Односно, другим речима, друштвена катастрофа која се одвија је, заправо, прелазак у нови социјални систем.
Све ово веома личи на оно што се дешавало у Европи од средине 15. до средине 17. века, када је на костима старог система створен нови. А ова претња је најопаснија. Опасност лежи у овоме. Пошто ће главни предмет присвајања у посткапиталистичком друштву бити нематеријални фактори производње, духовни, информациони – односно потребе, вредности, постављање циљева личности – духовна сфера постаје предмет присвајања.
На конференцији у Институту за комплексност Санта Феа (САД), ултраглобалисти су поставили следеће циљеве које желе да постигну за 10-15 година:
- Укидање приватне и личне својине.
- Универзални основни доходак за оне који су прихватили „нову нормалност“.
- укидање готовине, замена дигиталном валутом.
(Додаћу од себе: дигитална валута није новац, већ средство друштвене контроле.)
- Систем рејтинга за угљоводонике које користе државе и корпорације.
- Ригидна друштвена контрола (камере на улици, дигитализација).
- Рационалисање коришћења хране, енергије и природних ресурса.
- Патенти за семенски фонд и ограничење могућности исхране прехрамбених производа сопствене производње.
- Удар на сточарство. Прелазак највећег дела становништва или на вештачку протеинску храну или на вегетаријанску храну.
(Додаћу од себе: у Холандији, у Харлему, од 2023. забрањено је рекламирање месних прерађевина, јела од меса на јавним местима. У наставку: према писању медија, у октобру 2022. донета је одлука у Холандија ће насилно откупити 600 фарми говеда од њихових власника. Збогом сточарству—и висококвалитетној протеинској храни.)
- Контрола рађања. (Ово је депопулација.)
- Обавезна вакцинација.
- Озбиљно ограничење алтернативних облика лечења.
- Замагљивање (и касније поништавање) родних разлика.
Ово последње није ништа друго до ударац не само породици, већ и човеку и човечанству као биолошкој врсти. Енгелс је своје дело о цивилизацији насупрот варварству својевремено назвао „Пореклом породице, приватне својине и државе“. Имплементација „Циљева…“ укључује уништавање свега што је створило људску цивилизацију.
Не ради се само о присвајању духовне сфере, већ њено присвајање постаје главни облик производних односа, како би рекли марксисти. Садашња борба за традиционалне вредности, која се одвија у целом свету, она се само по форми односи на прошлост – борба за традицију, против неке врсте модерности. Ово је погрешан приступ. У ствари, под маском борбе за традиционалне вредности, почиње да се обликује фундаментално нова друштвена, ако хоћете, класна борба посткапиталистичког друштва.
Ултраглобалисти не настоје само да створе посткапитализам који им одговара у глобалним размерама, већ, прво, да поново покрену историју у оном облику у којем се развијала од неолитске револуције, односно последњих 10-12. хиљада година, и усмере је ка институционализованом нео-варваризму, футуро-архаизму, и друго, ставити под контролу (социо-)биолошку еволуцију, окренути је назад и претворити највећи део популације планете у друштвене животиње без квалитета, без идентитета.
Неки кажу: „Па, зашто се опирати, у сваком случају, буржоазија је јака, победиће…“ Па, прво, није чињеница да ће победити. Друго, срамотно је не одупрети се. Али постоји још једна ствар, прилично прагматична. А историја показује да се управо то дешава у животу. Чињеница је да ниједан нови друштвени систем не побеђује нокаутом. То је увек компромис. И што више зуба млади избију грабежљивцима на различитим нивоима, то ће нови систем бити мирнији и хуманији, да тако кажем.
Ево примера. Постојала су три излаза из кризе феудализма: енглески, немачки и француски. Енглеска је постала хегемон капиталистичког система, али је тамошњи врх толико здробио дно да је њихов живот био ноћна мора чак и на крају 19. века. Ни Француска ни Немачка нису постале хегемони. Заузели су достојно место, али нису постали хегемони. Међутим, живот нижих слојева и средње класе у немачким земљама, а од краја 19. века у уједињеној Немачкој и у Француској, био је много лакши и удобнији од живота британских нижих слојева. Зато што су се у XVI-XVII веку и немачко становништво и Французи активно опирали новом систему у настајању, и избио му много зуба.
Дакле, оно што сада видимо у различитим земљама јесте отпор такозваном напретку. (Као што је рекао Јерзи Лец: „Ако људождер почне да користи виљушке и ножеве, да ли је то напредак?“) Нама такав напредак није потребан. И у сваком случају, постоји истина друштвеног система, постоји истина историјског субјекта, људска истина. И зато, ако се напредак не уклапа у ову истину, онда дођавола с њим, са таквим напретком.
На који конкретан начин се може показати нова друштвена борба? То је подржавање традиционалних вредности, поштивање права на приватност, које желе да нам одузму. Право да васпитавамо децу онако како желимо. Односно, право да будемо људи.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/12_tcelej_mirovoj_eliti
[…] Извор: Наука и култура […]