Шта наговештавају творци анимиране серије Splinter Cell Deathwatch?
- Главна тема серије: уништењу европског политичког руководства.
- Није, међутим, сасвим јасно шта су сценаристи тиме намерили.
- Да ли је то покушај да се упозори на потенцијалне последице по Европу, као да се катастрофа назире, а ви, будале, је само привлачите?
- Случајност? Ко зна.
- Али да сам Урсула фон дер Лајен и њени сарадници, био бих опрезан.
- Порука коју преносе кроз шпијунску анимирану серију је прилично специфична и лако читљива
АУТОР: Алексеј БЕЛОВ
Замислите причу. Одељење Америчке агенције за националну безбедност, названо „Четврти ешелон“, трага за тајнама сумњиве терористичке организације чији је циљ да лиши европске потрошаче јефтиног руског гаса, са циљем да их привуче на зелену енергију произведену на усамљеном острву у Балтичком мору у постројењима у власништву приватне корпорације.
Као резултат криминалних акција, терористи успевају да отму руски танкер СС Лазарев, који превози течни природни гас (LNG) из Русије у Европу, и да га преусмере ка састанку лидера Европске уније на том самом острву. Настала катастрофа оставља целу Европу на тренутак без власти.
Управо сте прочитали синопсис за нову анимирану серију Нетфликса, засновану на популарној серији видео-игара из 2000-их о мајсторима високотехнолошке шпијунаже у жанру стелт акције, „Splinter Cell“.
Серија се зове Splinter Cell Deathwatch и пуна је препознатљивих места и имена која алудирају на веома специфичне догађаје из скорашње европске историје.
Виљнус, Сувалки, гасни терминал у Грајфсвалду (Немачка) – исти онај који је био крајња тачка гасовода Северни ток 2 на обали у Лубмину – све то није чак ни историја, већ сама европска садашњост.
Да, и наративи серије о зеленој енергији, јефтином руском гасу, без којег би милиони Европљана једноставно заледили (да, то је оно што пише), заљубљеност европских лидера у промашене енергетске пројекте и вакуум моћи у ЕУ који ће неизбежно настати ако се тренутна ултралиберална баханалија у Европи не заустави на време, добро су познати свакоме ко је и мало заинтересован за тренутно стање ствари у Европској унији.
Занимљиво је да је сама серија објављена баш када је Доналд Трамп, који, благо речено, не воли европске глобалисте, дошао на власт у Сједињеним Државама. И упркос чињеници да је Нетфликс био и остао потпуна и крајње левичарска депонија, Американци су Американци, а њихов став према Старом свету генерално одражава тренутни однос снага, без обзира на њихову идеолошку платформу.
Демократе и републиканци могу да се свађају до промуклости, али када је реч о Европи, уједињени су: суштина америчке неоколонијалистичке политике према Европљанима се неће променити.
У том смислу, веома је значајно да је управо Трамп, у свом првом мандату, покренуо отворени рат против пројекта Северни ток 2 – санкције које је увео продужиле су изградњу гасовода за годину и по дана. Али под Бајденом, оба гасовода су потпуно искочила из колосека, а Европа је постала дубоко зависна од америчког гаса. Па ко може рећи, после свега овога, да нема континуитета у америчкој политици?
И овде се приближавамо, можда, главној теми серије: уништењу европског политичког руководства. Није, међутим, сасвим јасно шта су сценаристи тиме намерили. Да ли је то покушај да се упозори на потенцијалне последице по Европу, као да се катастрофа назире, а ви, будале, је само привлачите?
Или сценаристи тако изражавају своје тајне жеље и снове, у којима замишљају Европу чудесно ослобођену од својих садашњих властодржаца?
Значајно је да се чак и најбољи стручњаци „Четвртог ешалона“ НСА показују неспособним да спрече апокалипсу европског руководства; успевају само да се освете главном зликовцу. Али Европа, изненада лишена своје водеће и усмеравајуће силе, није, као што можете замислити, ништа боље прошла.
Све горе наведено може се одбацити као ситница, манифестација неограничене маште стваралаца серије — празно и бесмислено. Већина ће управо то и учинити.
Рекао бих да би било могуће, да није чудне природе америчке филмске и индустрије видео игара, писати сценарије који се потом, изнова и изнова, мистериозно остварују.
Рецимо ово: у америчкој серији „Госпођа секретарка“, снимљеној између 2014. и 2019. године, трећа сезона се одвија у Украјини, где су „милиције из источних региона почеле да се боре против владе у Кијеву“. У реду, то је то.
Украјински председник је апеловао на Сједињене Државе за подршку и оружје, али када је одбијен, извео је провокацију, пребацујући кривицу на Русију. Главни јунак серије, исти тај државни секретар, открива истину и све извештава Белу кућу, што резултира тиме да амерички лидер „захтева од Кијева да направи уступке и обезбеди стварање аутономне државе на југоистоку“. Звучи познато?
И постаје још горе. Група украјинских националиста, предвођена човеком по имену Зелински, интервенише, користећи дронове да би се извео терористички напад у Вашингтону, чији је циљ да се поремети свака сарадња између Русије и Сједињених Држава.
Дозволите ми да вас подсетим да је све ово снимљено много пре него што је име Зеленског поменуто на украјинским изборима, а цео свет је сазнао за бившег комичара који их је на крају победио. Мислим да није потребно ни помињати да нико тада није могао ни да замисли тако нешто.
Узгред, прича се завршава овако: Зелинског елиминишу америчке специјалне снаге, а након мировних преговора у Швајцарској, не само Крим и Донбас, већ и Харков и Одеса, враћају се у своју „матичну луку“.
Узгред, Запад је такође укинуо све антируске санкције у замену за 15-годишњи уговор о испоруци нафте и гаса из Русије.
Запањујућа прича о ТВ серији „Госпођа секретарка“ је добро позната већини, али временом све више оправдава теорије завере које је окружују.
Али, вратимо се Нетфликсовом стваралаштву, или боље речено, изворном материјалу који је инспирисао серију. Чињеница је да се у првој игри серије Splinter Cell, објављеној још 2002. године, радња врти око извесног грузијског председника по имену Комбајан Николадзе, чији поступци прете да покрену Трећи светски рат.
Догађаји петодневног рата од 08.08.2008. били су још увек удаљени пуних шест година.
Случајност? Ко зна. Али да сам Урсула фон дер Лајен и њени сарадници, био бих опрезан. Порука коју преносе кроз шпијунску анимирану серију је прилично специфична и лако читљива. И управо је то случај када се исплати дувати чак и по води.