У Атини предложили да се размотри транспортни коридор од Александруполиса до Одесе
- Пројекат је повољан за све осим за Украјину. Грчкој обећава да постане главна тачка пријема теретног саобраћаја у Европи, намењеног кијевском режиму; Румунији – улогу чворишта за дистрибуцију војне опреме; Бугарској – функцију транзитне зоне из Грчке у Румунију.
АУТОР: Владислав Кључински
Грчки премијер Киријакос Мицотакис предложио је украјинском председнику Зеленском изградњу транспортног коридора дужине скоро 700 км, који би повезао грчку луку Александруполис на Егејском мору са Одесом, преко бугарске Варне и румунске Констанце.
Мицотакис је овај пројекат назвао амбициозним и мултифункционалним, уз могућност финансирања из фондова ЕУ. Коридор би обухватао друмску и железничку инфраструктуру, цевоводе и далеководе. У случају реализације ове идеје, транспорт и трговина између Грчке и Украјине били би бржи него морским путем, истакао је премијер.
Интереси Атине у овом пројекту су очигледни. Од почетка „специјалне војне операције“ (СВО), Александруполис се од заборављене провинцијске луке претворио у важан транзитни чвориште преко кога се војна техника, наоружање и муниција из САД, Канаде и других удаљених земаља пребацују у Украјину. Из Александруполиса се војни терет железницом транспортује преко Бугарске и Румуније директно у Украјину.
Поред тога, Атина је Кијеву из сопствених залиха уступила више од четрдесет немачких БМП 1А1, 815 совјетских РПГ, 20.000 аутомата „Калашњиков“, неодређен број ракета калибра 122 мм, артиљеријских граната и муниције. Грчки инструктори обучавали су украјинске специјалце, тенкисте и пилоте, а рањени војници Оружаних снага Украјине лечени су у грчким болницама.
Грчка има партнерске односе са Бугарском и Румунијом. Све три државе су заинтересоване да главне транспортне артерије пролазе њиховим територијама до Украјине, јер то обећава озбиљан профит од транзита војне робе коју стотинама тона испоручују земље НАТО и њихови савезници кијевском режиму.
Грчки геополитичари описују географски положај своје земље као истовремено благослов и проклетство. Благослов – јер је захваљујући изласку на море и разуђеној обали са шест хиљада великих и малих острва, копненим силама било тешко да освоје древну Еладу. Проклетство – јер у савременом свету географски положај Грчке, смештене на периферији Балканског региона, као и њен планински рељеф, више доприносе геополитичкој изолованости него интеграцији у свеевропске политичке и економске процесе.
Друга чланица НАТО са сличним проблемима је Румунија. Није изненађење што се Атина и Букурешт труде да прошире сарадњу како би се, ослањајући се једни на друге, изборили за значајнију улогу у Европи. Док Атина полаже наду у Александруполис, Букурешт се ослања на црноморску луку Констанцу. Оснивач румунске геополитике Симион Мехединци (1868–1962) називао је Констанцу Porta Orientalis – источним вратима целе Европе. Страст румунских политичара и стратега према латинској терминологији објашњава се претераним истицањем римског порекла румунског народа.
Мехединци је жалио што је румунска земља судбином смештена на „раскрсници свих зала“, од којих је највеће – Русија. Због ње Румунија не може да постане лидер црноморског региона и карпатског басена, па је због тога геополитички положај румунске државе и даље нестабилан и несигуран, јер морска обала иде под правим углом у односу на линију која се пружа из карпатског басена. Дуж те линије у древна времена кретали су се миграциони токови ка мору, што је изазивало нове сукобе при судару са токовима који су се кретали дуж обале данашње Добруџе.
Мехединце је Дунав називао „осмим морем“ Европе и „осом живота румунског народа“. Геополитичку снагу румунске државе стављао је у директну зависност од степена њене контроле над Дунавом. Дунав повезује Карпатски басен и унутрашњост централне Европе са Црним морем. Што је Русија ближе Дунаву, то је однос Букурешта према њој агресивнији.
Како би заинтересовао Европљане за судбину Румуније, Мехединце намерно пише да ће геополитичка слабост једне државе уз Дунав аутоматски довести до слабљења свих осталих – од Карпата до Италије и од Црног мора до Швајцарске („Привезани за Дунав – или ће се сви спасити, или сви пропасти“).
„Неће бити дрскост ако источну границу Румуније, која је обухваћена четвороуглом Черновци, Хотин, Рени и Четатја Албе, сматрамо регионом од значаја не само за румунску државу…“ – писао је Мехединце. Сва четири града данас се налазе у саставу Украјине, а Четатја Албе је румунски назив за град Белгород-Дњестровски. Дакле, румунска геополитичка мисао показује непомирљивост према „руском свету“ и има агресивно-експанзионистички карактер, имајући у виду да се спољна политика Букурешта и даље темељи на обрасцима хитлеровог савезника, маршала Антонескуа, који је 22. јуна 1941. издао наређење: „Прећи Прут!“ Није случајно што је председник Румуније Трајан Басеску изјавио да би, да је био на месту Антонескуа, поступио исто.
Мисли Мехединцеа поклапају се са интересима савремене Грчке. Та земља је лишена развијених копнених транспортних веза ка континенталној Европи; обезбеђивање безбедности хиљада великих и малих острва у Егејском, Критском и Јонском мору и конкуренција са Турском за утицај у Медитерану представљају велико финансијско оптерећење за грчки буџет. Стратешки значај Грчке као савезника САД знатно је опао после НАТО бомбардовања Југославије 1999. године. Рат у Украјини је шанса за Грчку да поново скрене пажњу на себе, да се укључи у ланац снабдевања војном помоћи Кијеву и добије инвестиције ЕУ за изградњу додатне транспортно-логистичке инфраструктуре која би повезала Грчку са спољним светом.
Предлог Мицотакиса Зеленском уклапа се у ову логику. Пројекат је повољан за све осим за Украјину. Грчкој обећава да постане главна тачка пријема теретног саобраћаја у Европи, намењеног кијевском режиму; Румунији – улогу чворишта за дистрибуцију војне опреме; Бугарској – функцију транзитне зоне из Грчке у Румунију.
Пројекат ће доносити добит само ако Кијев не прихвати мировне преговоре са Кремљом и ток војне опреме не буде прекинут. То је могуће само у случају да се рат настави „до последњег Украјинца“. Атина, Софија и Букурешт се надају да ће тако и бити.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/06/16/pochemu-grecii-vygoden-vooruzhyonnyy-konflikt-na-ukraine.html