Британци очигледно имају нека „незавршена посла“ у Украјини односно на обалама Црног мора
Када је Доналд Трамп избацио Владимира Зеленског из Беле куће он се није вратио у Кијев него је отишао у Лондон. Тамо је добио подршку од Енглеза који су брзо окупили неколико европских лидера да формирају „коалицију вољних“ која је спремна за наставак рата у Украјини.
Британци су одмах кренули са лицитацијом када и колико ће војника послати у Украјину. Неколико недеља касније, од почетне спремности за упућивање 50.000 војника завршили су са неколико – саопштења.
Британци очигледно имају нека „незавршена посла“ у Украјини односно на обалама Црног мора о чему сведочи и најновија најава о издвајању милијарди фунти како би ојачала своју војно-индустријску базу у припреми за потенцијални сукоб са Русијом
Према писању Би-Би-Сија, очекује се да ће Русија и Кина бити представљене као главне претње Британији у извештају на владином Стратешком прегледу одбране
Британци ће издвојити око две милијарде долара за изградњу шест нових фабрика муниције. У наредних пет година шест милијарди фунти ће уложити у производњу оружја дугог домета, укључујући ракете „сторм шедоу“.
„Ово је порука и Москви. Ово је чврст став Британије – не само да јача наше оружане снаге, већ и јача нашу индустријску базу. То је део наше спремности за борбу, ако је потребно“, рекао је британски министар одбране Џон Хили.
Ни Европска унија не седи скрштених руку, недавно је представила нову безбедносну стратегију за регион Црног мора, са циљем да се супротстави растућим руским претњама.
Висока представница ЕУ Каја Калас представила је недавно „Стратешки приступ ЕУ региону Црног мора“, називајући га неопходним за европску безбедност, трговину и енергетску отпорност.
„Регион Црног мора је од великог стратешког значаја за Европску унију. Али потенцијал региона је нарушен руским ратом,“ рекла је Калас и предложила стварање Центра за поморску безбедност Црног мора.
И Велика Британија, још од Кримских ратова, има аспирације на контролу Црног мора. Међутим, некада најмоћнија поморска сила данас има свега неколико бродова.
Уједињено Краљевство, некадашњи светски поморски хегемон, сада има девет борбених бродова који су способни за пловидбу, не рачунајући подморнице са нуклеарним ракетама које представљају континуирано средство одвраћања Велике Британије на мору.
Упркос томе што је у рату и под строгим санкцијама руска поморска бродоградилишта непрекидно граде нове бродове последњих десет година. Од 2011. године Русија је преузела 27 подморница, 6 фрегата, 9 корвета, 16 малих ракетних бродова и других пловила за логистичку подршку. Много више је у изградњи и стићи ће до краја ове деценије.
Распадом Совјетског Савеза Русија је наследила велики део Црноморске флоте, а са Украјином је имала аранжман о закупу стратешке поморске базе Севастопољ на Криму.
После припајања Крима Русија је обезбедила потпуну контролу над матичном базом флоте, али и додатну територију за доминацију Црним морем.
За Украјину је Црно море још важнија трговинска рута. Пре рата Украјина је преко своје највеће црноморске луке у Одеси обављала више од 50 одсто укупног извоза.
И НАТО има јаке интересе у Црном мору, од 1997. до избијања рата у Украјини, НАТО је тамо сваке године одржавао велике војне вежбе. Међутим, стално присутне су само три НАТО морнарице – Бугарске, Румуније и Турске. Споразум из Монтрее, закључен 1936. Турској гарантује потпуни суверенитет над Босфором и Дарданелима – јединим излазом Црног мора према Средоземном мору.
Одмах по избијању рата, у фебруару 2022. Турска је блокирала пролаз свим ратним бродовима, не само руским, тако да се од тада одржава равнотежа поморских снага у Црном мору.
У Бриселу се Црно море све више види као важан коридор за транспорт робе и енергије између Азије и Европе. С обзиром да Европа жели да постане све независна од руске нафте и гаса, фокус је на све више земаља произвођача на Кавказу, пре свега на Азербејџану.
Пре украјинске контраофанзиве 2023. године више од 2.000 припадника специјалних јединица Оружаних снага Украјине обучавно је у Великој Британији а њихов задата је био освајања полуострва Крим.
Велика Британија се увек трудила да забије клин у односима Русије и Турске и гурне их у Црно море, сматра Владимир Аватков, виши научни сарадник руског националног истраживачког института.
Такав план притиска је део класичне британске политичке школе још од почетка 19. века и он је један ода главних инструмената спољне политике Енглеске.
Велика Британија, после приче о слању војника, лансирала је нову, наоружавање Украјине нуклеарним оружјем.
Коментаришући ову идеју изнету на скупу под називом „Интереси Велике Британије у региону Црног мора“, Маргарита Симоњан је рекла да се ради о ономе што Енглези желе вековима.
Само сада о томе јавно говоре. Мисле да је прави тренутак.
„Барем их сада није срамота да то признају, каже Симоњан.
ИЗВОР: Политика