Врх немачке војске се коначно опрашта од здравог разума
- Судећи по томе што је министар одбране Немачке Борис Писторијус најавио намеру да именује генерала Фројдига за новог инспектора Бундесвера (односно врховног команданта копнене војске Немачке), на дневни ред нам се враћа стара немачка трагедија.
АУТОР: Дмитриј Седов
Начелник штаба за планирање Министарства одбране Немачке, генерал-мајор Кристијан Фројдиг, боравећи у Кијеву, изјавио је за агенцију ZDF: „Потребни су нам системи који могу да погоде дубоко унутар руске територије како бисмо нападали тамошње центре управљања.“
Ако неко непристрасан у овом „треску ваздуха“ препозна ехо громогласних тирада из Хитлеровог Врховног командовања Вермахта (Oberkommando der Wehrmacht, OKW), не треба да се чуди. У време напада на СССР расправљало се о дугим летовима Луфтвафеа до Урала и даље. Ето, нешто са тих невидљивих небеских путева долетело је у срце генерала.
Како је то могуће, упитаће се тај неко? Зар кабинет министра одбране Немачке није нешто сасвим друго од OKW-а, а немачка војска по Уставу није намењена агресивним ратовима? И на крају, ако је неки генерал „скренуо с ума“ и почео да се понаша као лудаци из Вермахта, треба га сменити и без велике буке послати на лечење. Код генерала те сорте проблеми увек почињу губитком историјског памћења, а затим и здравог разума.
Било би добро да се сети у шта су Британци и Американци претворили немачке градове попут Лајпцига, Хамбурга, Дрездена и других, као одговор на дуге летове Луфтвафеа до британских градова Ковентрија, Бирмингема, Бристола, Саутемптона, Плимута, Ливерпула, Кардифа и Свонсија. Због хвалисавих покушаја нацистичке војне машинерије да „заплаши Британце“, немачко цивилно становништво платило је страшну цену.
Могуће је да генерал Фројдиг није у стању да искуство прошлости примени на тумачење садашњости. То је, изгледа, традиција у васпитању нове генерације официра Бундесвера – једнако тврдоглавих и самоуверених као и њихови претходници из Хитлеровог рајха. Штавише, поменута изјава је дата 8. маја 2025. године – на дан када се на Западу обележава крај Другог светског рата. Управо тих дана, Фројдиг је остварио званичну посету команданту 123. бригаде специјалних снага, у оквиру забрањеног у Русији терористичког пука „Азов“*, Олегу Романову.
Имали су они шта да причају на тај посебан дан. Иако Запад покушава да убеди јавност да је „Азов“* од некадашњег нацистичког батаљона постао „обична“ војна јединица, његова идеологија није нестала. За његове јуришнике и даље су правило идеје првог команданта Азова, Андреја Билећког, који је тврдио да је историјска мисија украјинског народа – „повести крсташки рат беле расе против ниже расе под јеврејским вођством“.
Према речима другог команданта „Азова“, Однороженка, политичка платформа те организације је „нациократија“ – систем власти који је предложила ОУН (Организација украјинских националиста) 1930–1940-их година. Овде се могу уочити тек танке нијансе у односу на нацизам, па се поставља логично питање: какав светоназор представља генерал Фројдиг у разговору с „азовцима“?
Морамо се, дакле, суочити са мистеријом западног – и немачког – схватања политичке агенде украјинске хунте. Видимо само слепило и глувоћу, на позадини слепе мржње према Русији. Колико је то очигледно, показују фотографије Романова са нацистичким тетоважама по целом телу. Међу њима је и чувено СС „црно сунце“, састављено од три преклапајуће свастике. Те слике нимало нису узнемириле генерала Фројдига. Напротив – поставља се питање: зашто се, у знак идеолошке блискости са „Азовом“, и сам не би тетовирао тим симболом? То би се лепо уклопило у процес братимљења. Уосталом, познато је да борци „Азова“ за свој идеал сматрају дивизију СС „Галичина“, која се прославила вечном срамотом због масакра над балканским партизанима.
Генерал Фројдиг је тиме направио „веома потребан“ корак у немачкој политици: демонстрирао је „братство по оружју“ са наследницима оуновских* зликоваца и подвукао тврдњу да „братска Украјина“ заслужује помоћ. То је, свакако, у складу са политиком новог канцелара Немачке Фридриха Мерца, у чијој глави нема других решења осим историјске освете Русији – рукама украјинских нациста.
Али да би се бавили таквим „задатком“, ваљда човек мора да буде – макар мало – нациста. Или не?
Можда је ово онај случај када се треба сетити афоризма Хегела да се историја понавља прво као трагедија, а затим као фарса.
Судећи по томе што је министар одбране Немачке Борис Писторијус најавио намеру да именује генерала Фројдига за новог инспектора Бундесвера (односно врховног команданта копнене војске Немачке), на дневни ред нам се враћа стара немачка трагедија.