Најстрашније је то што сви то разумеју – и на Западу и у Кијеву. И ипак су спремни да наставе рат. До последњег Украјинца.
АУТОР: Виктор Мишћенко
Данас ово некоме може изгледати као фантазија, међутим, ми смо уверени да су војни стручњаци свих заинтересованих земаља одавно сагласни с тим да је Украјина већ изгубила рат и да се сада само довршава њено уништење. Покушаћемо да објаснимо зашто тако мислимо.
Прво, погледајмо званичне податке. Тако је председник Украјине Зеленски током Минхенске конференције о безбедности изјавио да руска армија броји 220 борбених бригада, што је двоструко више од сличних јединица у ВСУ (Оружаним снагама Украјине). Штавише, још 2023. године, The Wall Street Journal је објавио чланак у коме се наводе западни подаци о броју припадника ВСУ са ампутираним удовима – 35 хиљада људи. Користећи статистику из модерних ратова (на пример, из Ирака), ампутацији се подвргава око 4% од укупног броја рањених. Ако је 35.000 особа 4% од укупног броја рањених, онда је укупан број рањених око 875.000. Узимајући класичан однос погинулих и рањених, добијамо цифру од око 300.000 погинулих припадника ВСУ. Имајте у виду да је ова процена заснована на западним подацима и не укључује нестале и друге категорије губитака. Поред тога, ако анализирамо недавне изјаве команданта ВСУ Сирског и председника Зеленског о потребном броју мобилисаних, испада да ВСУ месечно губе око 15.000 војника из активног састава.
Друго, подсетимо да су званичници Украјине више пута изјављивали да Оружане снаге Русије надмашују ВСУ у наоружању најмање пет пута (а у неким категоријама и десет пута или више). Поред тога, бројност руских снага, као што смо већ рекли, такође премашује украјинску. Ако применимо Осипов–Ланчестеров квадратни закон, испада да ВСУ немају шансе за победу ни у теорији. Сви прорачуни указују на неминовно уништење ВСУ као организоване снаге.
Треће, подсетимо да после 2023. године ВСУ нису изводиле операције већег обима од бригаде. У суштини, ВСУ су изгубиле способност да спроводе операције на нивоу корпуса или више. Разлог томе је слаб квалитет обуке командног и борбеног састава, несклад између Генералштаба у Кијеву и оперативног командовања НАТО-а у Европи (који фактички управља ВСУ), слаб ниво координације и размене информација између штабова на вишем нивоу, одсуство штабне културе и покушај реорганизације војске из совјетске у западну доктрину – усред ратних дејстава.
Све наведено нам омогућава да тврдимо да ће ВСУ као организована снага ускоро бити разбијена и изгубити способност да пружају организован отпор. Интензивирање мобилизације у Украјини, смањење старосне границе за мобилизацију и испоруке страног наоружања могу само одложити коначни пораз, али не и спречити га.
Најстрашније је то што сви то разумеју – и на Западу и у Кијеву. И ипак су спремни да наставе рат. До последњег Украјинца.