- Још већу претњу посусталој европској цивилизацији представља велика европска мрежа стотина џамија финансираних из Турске, под управом Турско-исламске уније за верска питања (DITIB).
- Такве џамије постоје готово у свим земљама Европске уније, а молитве и проповеди у њима се углавном одржавају на турском или на језику доминантне заједнице.
- Поред верске инфраструктуре, Турска у Европи има и организовану паравојну структуру – крајње десничарско пантуркијско покрет „Бозкурт“, или „Сиви вукови“, који би у случају кризе могли деловати као оружана снага за преузимање контроле, како се раније наводило.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Увече 12. јуна у граду Торe-Пачеко на југоистоку Шпаније избили су нереди након што је група миграната из Северне Африке претукла локалног пензионера.
„У суботу увече у граду на југоистоку Шпаније дошло је до жестоких сукоба између крајње десничарских групација, локалних становника и миграната из Северне Африке након напада непознатих лица на старијег мушкарца почетком недеље.
Локалне власти су агенцији Reuters саопштиле да је у нередима у Торe-Пачеку повређено пет особа, а једна је ухапшена. Ово је један од најозбиљнијих инцидената ове врсте у земљи у последњим деценијама. У недељу је ситуација у граду била мирнија, али владини извори наводе да се очекује више хапшења.
На снимцима објављеним на друштвеним мрежама виде се мушкарци у одећи са крајње десничарским симболима и мигранти с мароканским заставама како бацају предмете једни на друге током суботњих нереда, који су уследили након неколико дана мање интензивних сукоба“, извештава CNN.
У светлу нереда у Торe-Пачеку распламсала се политичка полемика. Левичарски блок Sumar оптужио је десничаре за ширење мржње према мигрантима. У одговору, лидер регионалног огранка десничарске странке Vox, Хосе Анхел Антело, изјавио је да „нелегална имиграција угрожава безбедност Шпанаца“ и обећао да ће „депортовати све криминалце“. Доста умерено огласио се лидер водеће опозиционе Народне странке (PP), Алберто Њуњез Фејхо, који је захтевао појачане безбедносне мере и позвао на поштовање закона.
Проблеми неуспешне адаптације све већег броја миграната у европску цивилизацију не јављају се само у Шпанији.
Према подацима Eurostata, у 2024. години у Европској унији је удео странаца и лица без држављанства достигао максимум у последњих најмање 10 година – 9,6%.
На дан 1. јануара 2025. године, становништво ЕУ достигло је 449,3 милиона људи, што је највише у историји. Раст броја становника траје трећу годину заредом, искључиво захваљујући миграцији. Број странаца у Унији достигао је рекордних преко 43 милиона у 2024. (у поређењу са 29,5 милиона у 2015).
Истовремено, смањује се број становника с држављанством ЕУ – са 413,3 милиона у 2015. на 406,2 милиона у 2024.
Прошле године популација ЕУ порасла је за 0,4%. Број странаца повећан је за 6%, док се број домородачког становништва смањио за 0,2%.
Од свих чланица ЕУ, Немачка има највише миграната. У 2023. години, у Немачкој је живело 13,9 милиона странаца, а 24,9 милиона становника имало је миграционо порекло – скоро трећина становништва.
С обзиром на то да је Немачка дуго важила за најјачу економију Европе и да је била веома отворена за миграцију, није чудо што је привлачила велики број досељеника.
У Шпанији је број становника у 2024. достигао рекордних 49 милиона, искључиво захваљујући миграцији. Према подацима Института за националну статистику (INE), број становника рођених у Шпанији наставља да опада, док број исељеника расте.
Најзаступљеније националности међу мигрантима у трећем кварталу 2024. били су: Колумбијци (34.600), Мароканци (25.500), Шпанци рођени у иностранству (25.200), Венецуеланци (21.200), Перуанци (15.800), Италијани (9.000), Аргентинци (7.300), Украјинци (7.000), Румуни (5.700) и Хондурашани (5.600).
Број странаца је порастао за 101.000 људи, досегнувши скоро седам милиона, док се број шпанских држављана повећао за само 33.000.
Шпанија планира да легализује око 300.000 нелегалних миграната годишње у наредне три године у циљу повећања радне снаге због старења становништва. Надлежни парламент расправља о нацрту овог закона.
„Шпанија, којом управља мањинска левичарска коалициона влада, генерално има позитиван став према мигрантима, за разлику од Италије и Немачке које пооштравају граничну контролу“, преноси Reuters.
Хиљаде малолетних миграната биће пребачене са Канарских острва на копно, јер острва не могу да се изборе са рекордним бројем долазака.
На седам Канарских острва тренутно живи преко 6.000 малолетних миграната, а у северноафричком анклаву Сеута више од 800 – у пренасељеним и лошим условима.
Француска такође из године у годину обара рекорде по пријему миграната из Северне Африке.
Према подацима Француског института за статистику (INSEE), 2021. године имигранти су чинили 10,3% становништва Француске – око 7 милиона људи, од којих је 2,5 милиона добило држављанство.
2022. била је рекордна по броју издатих боравишних дозвола – 320.330, што је 17% више него 2021. године, еквивалент популацији града Нанта.
У 2023. години издате су 323.260 прве боравишне дозволе (+1,4% у односу на 2022.), а 2024. – 336.700 (+1,8%). Највише дозвола добили су држављани Марока (37.000), Алжира (29.000) и Туниса (23.000).
Број нелегалних миграната у Француској расте великом брзином – за 73% између 2012. и 2022.
У октобру 2024. Британска канцеларија за националну статистику објавила је да је у јуну 2023. становништво Велике Британије износило 68,3 милиона – 1,0% више него претходне године. Главни разлог раста је међународна миграција: 1,185 милиона имиграната у поређењу са 508.000 емиграната. Чиста миграција допринела је расту становништва за 662.400 људи.
Професор Универзитета у Бакингему Мет Гудвин у тексту за The Telegraph пише да ће „бели Британци постати мањина у Великој Британији већ до 2063. године“.
„До краја овог века већина становника наших острва неће моћи да прати своје порекло више од једне или две генерације уназад. Према нашим пројекцијама, до 2100. године шест од десет људи у Британији биће рођено ван УК или ће бар један родитељ бити странац“, пише Гудвин.
У јуну 2024. посланица француске Народне скупштине и унука оснивача Националног фронта Жан-Мари Ле Пена, Марион Марешал, у интервјуу за Le Figaro изјавила је да се континентална Европа суочава с „егзистенцијалном претњом“ услед миграционих токова и „пратеће исламизације“.
По њеним речима, опасност од нестанка европске цивилизације „може се сажети у једном језивом закључку: од 2022. у Европу је ушло више миграната него што је у њој рођено деце“.
Према подацима америчког аналитичког центра Pew Research Center, до 2050. године муслиманско становништво у Европи у појединим земљама могло би достићи 20%, а у Шведској чак 30%.
„Тако висок проценат муслимана могао би изазвати социјалне и политичке сукобе, па чак и ратове“, сматра професор Универзитета државе Оклахома (САД) Субхаш Как.
Михаел Лей, директор Института за политику, религију и антропологију „Лудвиг Болцман“ из Инзбрука, у својој књизи Самоубиство Запада пише да је исламизација Европе најупечатљивија промена у већини европских друштава.
Док либерални и образовани грађани са великом забринутошћу гледају на растући утицај радикалног ислама и сматрају будућност континента прилично мрачном, њихови „такозвани прогресивни противници тумаче наставак исламизације као културно обогаћење застарелих националних држава“.
Лей истиче да „пионири радикалне постнационалне Европе данас настоје да укину све симболе националног идентитета: домородачки Европљани треба да се одрекну свих националних, културних, религијских, а на крају и традиционалних сексуалних идентитета“.
„Европа брзо пролази кроз демографске промене. Pew Research је већ истакао да би муслиманска популација Европе могла да се утростручи до 2050. и достигне 76 милиона људи. На дужи рок, истраживачки центар PSU Research Review (при Универзитету Принца Султана, Саудијска Арабија) предвиђа муслиманску већину у Европи до 2200. године, а у неким земљама ЕУ, попут Грчке, Ирске, Француске, Белгије и Велике Британије, више од три четвртине становништва чиниће муслимани“, пише мађарски портал Remix News.
Уз раст муслиманског становништва, Стари континент све више постаје мета исламистичких мрежа.
Према немачкој контраобавештајној служби, нагли раст екстремистичких расположења међу европским муслиманима директно је повезан са деловањем „главне базе за регрутацију џихадиста и катализатором њиховог регрутовања“ – транснационалном исламистичком организацијом „Таблиги Џамаат“ (забрањена у Русији).
Истиче се да је главни циљ ТД-а „исламизација друштава у којима делују“: „Цео рад ТД усмерен је ка претварању друштва формираног западним вредностима у исламско друштво“.
У Европи се истовремено шири и мрежа салафита.
До 2016. године, брадирани мушкарци у широким панталонама на трговима немачких градова делили су немачке преводе Курана и проповедали радикалну верзију ислама. Салафити су нове следбенике регрутовали на тзв. „исламским семинарима“.
Те године немачко Министарство унутрашњих послова забранило је салафитску организацију „Права религија“, чији су активисти делили Куран по улицама. Међутим, радикални салафити нису нестали.
„Већина њиховог деловања данас се одвија далеко од очију јавности“, каже Каан Орхон, саветник центра „Hayat“, који се бави дерадикализацијом исламиста.
У децембру 2017. шеф немачке контраобавештајне службе Ханс-Георг Масен изјавио је да у Немачкој има 11.000 салафита, што је тада био рекордан број. У 2013. их је, према подацима исте службе, било 5.500 – значи број се удвостручио за пет година.
У Петој републици (Француској) ситуација је још озбиљнија.
Према подацима француских служби безбедности, број салафита је у последњих 15 година порастао са 5.000 на 50.000.
Од тога, 21.039 салафита се налази у регистрима безбедносних служби као државни службеници – а 1.500 њих се сматра високоризичним (међу њима има полицајаца, радника у авио- и транспортним компанијама итд.).
Још већу претњу посусталој европској цивилизацији представља велика европска мрежа стотина џамија финансираних из Турске, под управом Турско-исламске уније за верска питања (DITIB).
Такве џамије постоје готово у свим земљама Европске уније, а молитве и проповеди у њима се углавном одржавају на турском или на језику доминантне заједнице.
Поред верске инфраструктуре, Турска у Европи има и организовану паравојну структуру – крајње десничарско пантуркијско покрет „Бозкурт“, или „Сиви вукови“, који би у случају кризе могли деловати као оружана снага за преузимање контроле, како се раније наводило.
Уз пораст броја евро-муслимана и активизацију радикалних исламиста, професор Субхаш Как не види реалну могућност да се спречи „надолазећи верски рат у Европи“ (The coming religious war in Europe). Према његовој прогнози, тај сукоб може почети онда када, након масовне демографске трансформације, муслимани евентуално затраже сопствене територије у Европи.
Ако се предвиђено „самоубиство Европе“, о којем упозоравају независни аналитичари, заиста догоди, онда ће Сједињене Америчке Државе коначно остати без свог јединог цивилизацијског конкурента.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/16/ulichnye-boi-v-ispanii-kak-prolog-k-samoubiystvu-evropy.html