ИЛУСТРАЦИЈА – Гнев и јарост
- Уосталом, 2001. године, доградоначелница Петриње је дала своје виђење минулог рата рекавши, парафразирам, да су Срби морали бити почишћени из Хрватске јер крст и враг не иду скупа. Својство врагова се зна коме је намењено.
- Ето, са таквим умом имамо посла још од времена Светог Саве. То се не сме изгубити из вида.
АУТОР: Александар Мандић
Негде у Лици те 1942. године партизани су заробили младог усташу Јоса Орешковића. Иако је имао 19 година већ је имао злочиначки, кољачки стаж. Он је при испитивању споменуо да је био у логору Слана где је први пут окрвавио руке, а онда је даље наставио ту работу по Лици. Међутим, занимљиво је како је то почело.
Јосо је рекао да је 1939. године као ђак гимназије у Госпићу приступио Крижарима. Да подсетим, Крижари су били организација римокатоличке цркве која је имала за циљ окупљање лаика, нарочито омладине, под крило римокатоличке цркве. Из ње је регрутован велики број будућих усташа. Била је то заправо организација која је била део шире, међународне организације која се звала Католичка акција и коју је основао Ватикан са циљем рекатолизације верника у секуларизованим друштвима. Наравно, то је даље водило буђењу и распаљивању крижарског духа код католичке омладине (тим пре имајући у виду да су у оснивање и устрој Акције упетљани језуити). Тако се шеснаестогодишњи Јосо нашао међу њима. Тада је кренуо почетак трансформације једног дечака у папиног крижара и усташу који ће већ са 18 година окрвавити руке. Он је споменуо да су им у Крижарима говорили да ,,у име Криста убију антикриста“, а антихристи су били Срби, Јевреји и комунисти.
53 године након Јосовог заробљавања, Хрватска је спровела Бљесак. Била је то прва велика нападна операција коју је хрватска војска спровела те 1995. године. Том операцијом окончано је српско присуство у Западној Славонији. Онда је следила Олуја која је уништила Републику Српску Крајину и која је изгнала стотине хиљада Срба. Требала је да уследи и трећа операција, Гром, која је требала да уништи последњи део РСК тј. сремско – барањску област. Она није покренута зато што је у међувремену рат у БиХ завршио. Међутим, имена ових операција привлаче пажњу.
Најпре се види да те речи означавају природне појаве на небу. Друго, видљив је и хронолошки редослед. Прво је ишао Бљесак 1. маја 1995. године, па Олуја 4. августа 1995. и на крају Гром који је требао да се догоди негде у позну јесен 1995. Да ли је тај редослед случајан? Зашто, хронолошки гледано, у именовању наведених операција није била прво Олуја (напад на Западну Славонију), Гром (напад на Книн) и Бљесак (напад на сремско – барањску област) или неки други редослед наведених имена? Има то свој разлог. Пратећи хронолошки редослед и узимајући почетна слова имена наведених операција добија се следеће:Б + О + Г= БОГ! Дакле, све што је нама рађено је било у име Бога! Друго, наведена имена која означавају појаве на небу, указују да је Бог био расрђен. Зашто је био на Србе расрђен? Млади Јосо је рекао да смо ми антихристи, слуге ђавола. Због чега смо антихристи? Због тога што никако не желимо да нас обасја светлост, да пређемо на праву страну тако што ћемо клекнути пред онога кога је Бог поставио за свог намесника на земљи. Не хтети његову власт повлачи са собом гнев Божји, а онда он дивно бесни на слуге ђавола тако што на њих пушта ратнике светла у виду усташа и њихових потомака (некад су то усташе, некад НАТО пакт итд.). Уосталом, 2001. године, доградоначелница Петриње је дала своје виђење минулог рата рекавши, парафразирам, да су Срби морали бити почишћени из Хрватске јер крст и враг не иду скупа. Својство врагова се зна коме је намењено.
Ето, са таквим умом имамо посла још од времена Светог Саве. То се не сме изгубити из вида.
Нека је вечна слава жртвама Бљеска.
П.С. Својство сила мрака и слуга ђавола имају и Руси, а на њих јуришају ратници светла у виду бандероваца. Започео сам текст на ту тему (први део објављен), а надам се ускоро да ће и други део доћи…