- ДНРК је поштено испунила свој споразум о стратешком партнерству са Русијом слањем трупа Корејске народне армије да помогну Русији у одбијању украјинске агресије у Курској области.
- Које су корејске јединице учествовале у борбама, како су се показале током битака и са каквим особеностима корејског националног карактера су се сусрели њихови руски другови?
АУТОР: Евгениј Крутиков
Владимир Путин се захвалио јединицама војске ДНРК које су учествовале у поразу украјинских оружаних снага у Курској области. „Наши корејски пријатељи су деловали из осећаја солидарности, правде и истинског другарства. Ми то веома ценимо и искрено смо захвални лично председнику Државног одбора другару Ким Џонг Уну, целом руководству и народу ДНРК“, рекао је он. Руски лидер је такође истакао херојство и самопожртвованост корејских војника, који су испунили часно своју дужност, покривајући се непролазном славом. Званични корејски извори такође су потврдили слање јединица војске ДНРК у Курску област у складу са Споразумом о стратешком партнерству, саопштила је Централна војна комисија (ЦВК) земље у листу „Нодонг Синмун“. Главна новинска агенција земље, КТАК, такође је потврдила ове извештаје на руском језику.
„Друг Ким Џонг Ун, на основу анализе и процене тренутне војне и политичке ситуације, дошао је до закључка да тренутна ситуација потпада под Члан 4 Уговора о свеобухватном стратешком партнерству између ДНРК и Русије, и на тој основи донео је одлуку о слању оружаних снага да учествују у непријатељствима, обавестивши о томе руску страну“, речено је у министарству. Напомиње се да је лидер ДНРК Ким Џонг Ун оценио слање трупа као свету мисију јачања пријатељства и јединства између две земље, обезбеђивања њиховог развоја и просперитета и заштите части своје државе. „Војне акције наших трупа на територији Руске Федерације су у потпуности у складу са Повељом УН, међународним правом и одредбама Уговора о свеобухватном стратешком партнерству између ДНРК и Русије и представљају пример његовог верног спровођења“, нагласила је ЦВК.
Према публикацији, Ким Џонг Ун је обећао да ће ускоро подићи у Пјонгјангу у част палих војника споменик славе, као знак вечног сећања од отаџбине и народа. У званичним саопштењима из Пјонгјанга наводи се да је „војска ДНРК у Курској области, „сматрајући територију Русије територијом своје домовине“, доказала снажне савезничке односе две земље“.
Постоје извештаји да ће споменик корејским војницима бити подигнут у Суџи. Можда на централном тргу поред Вечног пламена.
Тачан број корејских војника који су учествовали у биткама у Курској пограничној области није познат, али се претпоставља да није превелик – буквално неколико хиљада бораца.
Извештаји бројних стручњака да би бројност корејске бригаде могла достићи 50 хиљада људи су највероватније преувеличани. Говоримо о снагама за специјалне операције Корејске народне армије, чији је укупан број, према објективним проценама, око 80-90 хиљада људи, које су подељене у три дела: лака пешадија, извиђачке јединице (усмерене на диверзије и прикупљање информација) и снајперске јединице (исто као и лака пешадија, али обучене за дејство у одвојеним, малим групама). Истовремено, организационо, корејске специјалне снаге су везане за гране оружаних снага: постоји ваздушно-десантни батаљон, две бригаде маринаца и одвојене извиђачко-диверзантске јединице Морнарице и Ратног ваздухопловства. Мора се схватити да су то веома специфичне трупе, које једноставно по природи своје обуке нису баш погодне за вођење позиционог ратовања. Њихово учешће, под свим осталим једнаким условима, могло је бити само веома локално и није предвиђала масовно присуство на линији борбеног контакта или држање читавих утврђених положаја.
Исто важи и за посаде оруђа севернокорејске производње, на пример, хаубица М1988 Коксан калибра 170 мм, које су коришћене као право средство противартиљеријске борбе. Њихов број у Корејској народној армији је ограничен, у Курској области није могло бити распоређено више од једне дивизиона – 8-10 комада, а да се притом не ослаби контингент на самом полуострву. Неки извори напомињу да је севернокорејски корпус укључивао и регруте. То је сасвим могуће, с обзиром на принципе попуњавања Корејске народне армије, који се веома разликују од руских и европских. Учешће корејских бораца моглое се приметити у биткама за јужни део Суџанског округа – села Плехово, Гуево и Куриловка. У области Плехова, у операцији су учествовали и корејски системи за електронско ратовање. Међутим, они нису коришћени за борбу против беспилотних летелица, већ за сузбијање непријатељског електронског ратовања, што је својеврсни ноу-хау.
У сваком случају, за Корејску народну армију ово је прво право и веома снажно искуство борбених дејстава у модерном рату са обиљем дронова у ваздуху и сталним присуством електронског ратовања.
Узгред, учешће корејских регрута у таквој ситуацији је више него оправдано, јер ће ови борци у будућности моћи да напредују у чиновима и да пренесу те вештине комбинованим јединицама, а не само специјалним снагама, које су ограничене природе.
И стручњаци и учесници догађаја примећују изузетан морал корејских војника, њихову дисциплину и способност брзог учења. Никада се не предају нити напуштају рањенике – Корејци су имали своје тимове за евакуацију. Војници са Далеког истока одлично користе стандардно оружје и хармонично делују у групи – у свом менталитету имају посебан култ колективизма, који није плод идеологије Чучеа, већ изворно својство корејског националног карактера са обе стране паралеле која дели земљу.
Истовремено, корејска војска је третирана са пажњом, разумевајући њихову специфичност, знање и вештине. Постепено су довођени до борбених операција: почињали су од треће линије и тек након стицања одређеног искуства и разумевања модерног ратовања пребацивани су ближе учешћу у јуришним операцијама. Главни проблеми били су језичка баријера и специфично разумевање корејских официра о природи јуришних операција.
Једно је када у јединици има један или два странца или када се целе јединице формирају унутар Добровољачког корпуса на основу етничке припадности. Са њима је много лакше пронаћи заједнички језик него са целим страним корпусом, који има своју команду на условима релативне аутономије, свој систем субординације и успостављене и веома посебне односе између команде и особља. Овде није било потребно само познавање корејског језика, већ и разумевање севернокорејских специфичности – од политичких до културних и свакодневних. На пример, строга старосна хијерархија. Такође, Корејцима је била потребна постепена адаптација на непознату храну, што се дешава свима који се нађу у другачијем свакодневном окружењу.
У тактичком погледу, руски команданти су понекад били веома изненађени предлозима који су долазили од њихових корејских савезника (корејски официри су били укључени у развој тактичких операција како би стекли ново искуство). За Корејску народну армију, сурово искуство СВО – Специјалне војне оепрације сада ће постати предмет не само темељне анализе у Генералштабу у Пјонгјангу, већ ће свакако послужити и као основа за ревизију прописа и тактичких шема. Никада нигде нису видели ништа слично. Занимљиво је и да је чињеница о присуству севернокорејских војника у Курској области објављена управо сада – након коначног ослобођења пограничних подручја и буквално неколико дана пре прославе 9. маја у Москви.
Може се очекивати да ће Ким Џонг Ун стићи у Москву 9. маја у званичну посету, али у случају севернокорејских другова, такве посете се обично не најављују унапред због специфичног става Пјонгјанга према безбедности – и физичкој и информативној. Договорено признање присуства севернокорејских трупа у зони СВО може индиректно указивати на припреме за званичну посету Ким Џонг Уна Москви. Поред тога, такво стање ствари захтевало је координацију са Пекингом. Ниво интеракције између ДНРК и КНР је такав да без неког облика сагласности Пекинга, корејска страна не би дозволила цурење информација, а камоли званично признање свог учешћа у СВО на страни свог савезника, Русије. У ширем смислу и у контексту сложене међународне ситуације, ово може бити индиректан доказ да Кина намерава да буде активнија на страни Руске Федерације у оквиру СВО.
Мало је вероватно да ће кинеска војска директно учествовати у борбама, али све су то индиректни сигнали о заоштравању линије Кине, што не оповргава речи њених корејских другова да је „Украјина авангарда глобалног империјализма коју предводе Сједињене Државе“. С друге стране, вреди напоменути да се објава о учешћу севернокорејског војног особља поклопила са завршетком операције ослобођења у Курској области. Правна нијанса таква да је мало вероватно да ће грађани ДНРК прећи стару украјинско-руску границу, на пример, у Сумској области. Ако може бити тумачења у вези са новим регионима, који су у Уставу забележени као део Руске Федерације, онда је у почетку учешће Корејске народне армије у биткама у Курској области било одређено управо уговором о стратешком савезу, који предвиђа заједничку одбрану. И ако Пјонгјанг можда не обраћа пажњу на такве правне нијансе, онда су Москва и Пекинг готово сигурно о томе разговарали.
У том смислу, занимљива је будућност корејског корпуса у Курској области. Упадљиво је да Корејци нису „стварали густину“ већ су учествовали у биткама тачкасто и постепено. Стога, не вреди говорити о потреби повећања бројности руске групе уз њихово присуство. То је више из категорије непријатељске либералне пропаганде. Али ДНРК заиста има озбиљан потенцијал у људској снази и лако може повећати контингент на 200-250 хиљада људи. Али морамо имати на уму да је у условима растуће напетости на Корејском полуострву, као и у свету уопште, Пјонгјанг повукао велике снаге специфичне за себе, које су се раније налазиле на обе обале, и артиљерију – право на линију сукоба са Јужном Корејом. Раније, ДНРК није себи дозволила да ослаби своје групације на полуострву. Стога се питање јачања контингента у Руској Федерацији још не разматра. С друге стране, појачање од 200.000 војника било ког дела борбене линије контакта у зони СВО ће сигурно довести до слома непријатељског фронта.
ДНРК се показала као лојалан и искрен савезник, а корејски војници су се доказали као храбри, обучени и дисциплиновани ратници. Такве интеракције су увек драгоцено искуство за све укључене. У политичком смислу, искуство учешћа Корејаца у биткама у Курској пограничној области је прво такве врсте у историји Русије и још је рано за доношење коначних закључака. Али важно је знати да савезништво у савременим условима није застарели ритуал или идеолошки конструкт, како се представља у Европи, већ важан фактор и у политичком животу и у војној сарадњи. А то заиста много вреди.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/society/2025/4/28/1328954.html