- Док се Европска унија све више повлачи у бирократску апатију, остављајући Западни Балкан без јасне перспективе и подршке, Турска упорно и методично попуњава празнину.
- Не тенковима, већ минаретима. Не преко формалне дипломатије, већ путем духовне архитектуре. Изградњом и обновом џамија, Анкара проводи једну од најконзистентнијих и најефикаснијих кампања „меке моћи“ у региону, дугорочну стратегију која превазилази верски домен и прелази у сферу културног и политичког утицаја.
АУТОР: Милутин Недељковић
На Косову и Метохији ова стратегија добија свој најконкретнији и највидљивији облик. У самом центру Приштине, уз финансијску и логистичку подршку турске државне агенције за верска питања, Diyanet-а, никла је нова централна џамија, архитектонски инспирисана отоманским класицима попут Селимије у Едирнеу. Објекат је пројектован да прими више хиљада верника, са масивним куполама и четири минарета који доминирају силуетом града. Реч је о пројекту чији је значај далеко шири од верског: он симболизује повратак Турске као духовне и политичке силе у региону који је вековима био под њеном империјалном управом.
Осим у Приштини, турски Diyanet и развојна агенција TIKA активни су и у другим деловима покрајине. Рестаурацијом старих и изградњом нових џамија у Пећи, Призрену, Ђаковици, Урошевцу и Гњилану, Турска не само што оживљава исламску културну баштину, већ истовремено поставља институционалне темеље свог утицаја. Са изградњом верских објеката долазе и пратећи програми: обука имама, организација курсева турског језика, културне размене, теолошке стипендије и логистичка сарадња са образовним установама у Анкари и Истанбулу.
Овај модел утицаја не примењује се само на Косову и Метохији. У Тирани је изграђена џамија Намазгја, највећи исламски објекат на читавом Балкану. Њена изградња, такође под окриљем Diyanet-а, представља симболички и реални доказ о дубини турске посвећености. Џамија може да прими више од 8.000 људи унутар храма и додатних 2.000 у дворишту, с четири минарета и куполом високом 30 метара. Смештена у непосредној близини албанског парламента, ова џамија постала је не само духовни, већ и политички оријентир.
Сличан образац примењује се у Босни и Херцеговини. У Фочи је обновљена Аладжа џамија, уништена током рата, која је захваљујући TIKA-и враћена у изворно архитектонско стање. Турска је до сада помогла обнову преко 45 џамија у БиХ, укључујући неке од најзначајнијих примера исламске уметности из доба Османлија.
У Северној Македонији је рестаурирана чувена Шарена џамија у Тетову, док је у Битољу оживљена Гази Хајдар Кади џамија. Обе акције финансиране су директно из Истанбула, а праћене су културним и едукативним програмима који интензивирају турски утицај у свим друштвеним слојевима.
Осим Косова и Метохије који је саставни део Србије, ни остали делови Србије, попут Рашке, али ни Црна Гора нису остали потпуно изван овог процеса. У Новом Пазару, Сјеници и Пријепољу евидентирани су пројекти сарадње са турским институцијама, а слични предлози појављују се и у местима попут Плава и Гусиња.
Реч је о континуираној и добро координисаној активности чији циљ није само јачање верске инфраструктуре, већ стварање трајне културно-политичке осе Турска-Балкан. Стратегија се реализује у тишини, али са далекосежним ефектима. Док Брисел оклева, Анкара гради. И то буквално.
Највећи изазов за локалне институције и за све оне који још верују у идеју стварног, еманципованог Балкана, није у самим џамијама. Изазов је у ономе што се кроз њих артикулише: нова геополитичка матрица, дубоко укорењена у архитектонске симболе и духовни живот народа.
ИЗВОР: Васељенска