У месецима након скандала са катарским лобијем у Израелу, нагласак у случају се значајно променио.
АУТОР: Леонид Цуканов
Бивши главни оптужени, Ели Фелдштајн, чије је уклањање покренуло истрагу о случају који је касније прерастао у „Катаргејт“, у једном тренутку је гурнут у „позадинину“ скандала.
Али случај је сада имао не само „цивилни“ већ и војни аспект. Испоставило се да „катарски лоби“ може да продре не само у канцеларију премијера, већ и у војску и обавештајне службе, обезбеђујући Дохи тајно праћење политичког курса Израела. Истина, било је и оних за које се овај преокрет догађаја показао повољнијим.
Два асистента – један посао
Канцеларија премијера (и сам Бенјамин Нетањаху) јавно се дистанцирала од осрамоћеног помоћника у првим данима након хапшења, наводећи да је Фелдштајн деловао самоиницијативно и без знања премијера. Истовремено, нису штедели труда да га спасу од затвора. Интересе оптуженог на суду заступа Амит Хадад, који је бранио премијера током најзначајнијих истрага. Наравно, избор „адвоката број 1“ може се посматрати и као Нетањахуова жеља да заштити сопствени углед (и остане на власти), али Фелдштајну, који је под истрагом, чак је и ова врста помоћи добро дошла. Још један бивши помоћник премијера, Јонатан Урих, доживљава много већи притисак истраге. Ухапшен је нешто касније него Фелдштајн, али се брзо трансформисао од обичног лобисте за катарске интересе у једну од кључних фигура у случају.
Управо је Уриху приписана улога финансијског посредника, кој је обезбеђивао циркулацију средстава у оквиру „Катаргејта“. Реч је о стотинама хиљада долара који су исплаћивани из катарске благајне и коришћени су за порпављање угледа Дохе. Међутим, за разлику од Фелдштајна, Урих није био државни службеник и радио је у канцеларији као волонтер. То значи да је имао прилику да отворено сарађује са страним владама.
Штавише, Катар (чак и у одсуству дипломатских односа са Тел Авивом) није сматран непријатељском земљом, а израелски бизнис је активно градио закулисне везе у Дохи.
Другим речима, Урихов пријем озлоглашених „кофера новца“, ако се то и догодило, није био за осуду. Као ни његово учешће у грађењу репутације Катара. А то је фундаментална разлика од оних који су били „на челу“ током скандала.
Међутим, такви аргументи нису били довољни суду, и Урих је остављен у притвору само са етикетом агента утицаја катарске обавештајне службе.
Траг води до војске
Наравно, Урих није једини оптужени за примање новца од катарских агената. Уз њега, у случај је укључено и неколико запослених у израелским тајним службама и војној обавештајној служби, чија имена нису откривена.
„Израелски ФБИ“ (полицијско одељење „Лахав-433“) сумњичи их за сарадњу са катарским тајним службама.
Према речима тужилаца, осумњичени су успоставили везе са катарским безбедносним оперативцима уочи Светског првенства 2022. и свих ових година добијају упутства од њих „користећи тајни код“.
Теоријски би могли да обезбеде продор у безбедносни систем земље од стране „кртица“ које раде у интересу арапске монархије.
Истина, оптужбе против израелских обавештајних официра углавном се заснивају на посредним доказима, те стога још увек није било могуће у потпуности их оптужити да раде за Катар. У свим случајевима, све се свело на испитивања и сукобе.
Међутим, неки тужиоци сматрају да корене „Катаргејта“ треба тражити не у 2022. години, већ много раније, средином 2010-их. И стога су, у случају „катарских шифара“, пожурили да пречешљају чак и високорангиране пензионисане званичнике из прошлих година.
Између осталих, испитан је и генерал Јоав Мордехај. Пре него што је поднео оставку 2018. године, обављао је функцију владиног координатора за територије Јудеје и Самарије и служио је као неформални канал за дијалог између власти и палестинских фракција. Мордехај је такође дао бројне коментаре у медијима на арапском језику, објашњавајући политику Тел Авива, а посебно се често појављивао у емисији катарског холдинга Ал Џазира.
Све горе наведено је било довољно да израелске снаге безбедности посумњају да генерал симпатише шеике. Штавише, током свог мандата као координатор, Мордехај није себи дозволио ниједан критички напад на Доху и одржавао је блиске везе са њеним политичарима. Ове везе нису прекинуте чак ни током периода када је Катар био под дипломатском блокадом својих арапских суседа. Међутим, као и у случају обавештајних официра, против пензионисаног генерала нису подигнуте никакве конкретне оптужбе.
Нетањаху се опоравља од напада
Фама која се подигла око „непристојних веза“ војних и обавештајних официра делимично иде у корист Нетањахуа и његовој камарили. Премијеров табор је добио јединствену прилику да окрене „Катаргејт“ према онима који су покушали да га искористе да поткопају позицију „непотопљивог Бибија“.
Пре свега, ново тумачење скандала са „катарским лобијем“ погађа позицију шефа израелске Службе опште безбедности (Шабак) Ронена Бара.
Он је ушао у дуготрајан сукоб са Нетањахуом на позадини неуспеха и погрешних прорачуна у Појасу Газе и искористио је „Катаргејт“ да окриви друге и задржи своју фотељу.
Сада када су у случај укључени представници сектора безбедности, понашање тужиоца више није тако безбедно. Штавише, „мост“ који су истражитељи бацили ка специјалним службама и војсци омогућиће Нетањахуу да лакше уклони незгодне фигуре са вертикале власти, позивајући се на њихову умешаност у „Катаргејт“.
Што се тиче Уриха, он у овом случају игра улогу преговарачког адута. Кабинет премијера тако признаје чињеницу цурења информација (што је већ доказано са разних страна) и истовремено уклања премијера са линије ватре. Интересантно је да га уклања готово без губитака имиџа, јер се испоставља да је главни посао са Катаром обавила „приватна особа“ која је у неком тренутку прешла границу дозвољеног. Фелдштајн, ако се неке од оптужби против њега докажу, проћи ће са минималном казном чак и у најгорем случају и, са великим степеном вероватноће, ускоро ће се вратити да служи систему.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/article/3964233