Ознака: српски језик

ЈЕЗИЧКИ АПАРТХЕЈД У СРЦУ БАЛКАНА: Ко у Црној Гори брише српски идентитет?

Док Црна Гора настоји да усклади своје институције са европским стандардима, једно кључно питање остаје нерјешено — статус српског језика и положај српског културног идентитета у држави. Упркос томе што…

РАЗБИЈАЊЕ СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИЧКОГ И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОГ ПРОСТОРА ОД 18. ДО 20. ВЕКА

На почетку рада приказујемо словенско језичко и цивилизацијско јединство, које је постојало од 9. па све до 18. века. Следи кратак приказ реформи руског цара Петра Великог, пре свега на…

О ЈЕДНОМ ПРИМЕРУ НАЦИОНАЛНЕ САМОДЕСТРУКЦИЈЕ У ГРАМАТИЦИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Данијела Милићевић, Сунчица Ракоњац Николов, Граматика. Српски језик и књижевност за осми разред основне школе, Вулкан издаваштво – Вулкан знање, Београд 2022 (3. издање). Циљ овога прилога је да још…

Како Рајка Глушица дискриминише студенте српског језика у Никшићу

Студенти Одсека за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу обратили су се декану и продекану факултета због сталне дискриминације и кршења основних људских права од стране проф,…

О СРПСКИМ ГРАМАТИКАМА ИЗМЕЂУ НАУКЕ И ПОЛИТИКЕ И О НЕКИМ ДРУГИМ ПИТАЊИМА

Поводом питања о месту хрватског језика међу јужнословенским језицима Да се српска национална свест заиста била успавала код потоњих српских лингвиста, како су давно наслутили поједини српски интелектуалци, потврђује податак…

АКАД. АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ – НА РАЗМЕЂУ НАУКЕ И ПОЛИТИКЕ

О шездесетогодишњици смрти Заједно с једним бројем својих сарадника (пре свега Ј. Скерлићем), Белић сноси део одговорности за неговање готово култног односа према „српскохрватском“ књижевном језику, као главном експоненту југословенства,…

УРУШАВАЊЕ МАТЕРЊЕГ – СРПСКОГ – ЈЕЗИКА

Пан­до­ри­на ку­ти­ја је отво­ре­на оног ча­са кад је до­нет за­кон о род­ној рав­но­прав­но­сти је­зи­ка – у срп­ски је­зик уне­те су про­ме­не ко­је су до­не­ла не­струч­на ли­ца. АУТОР: Про­фе­сор Ма­ри­на Сав­ко­вић…

Аустроугарски попис из 1890: Цео Дубровник говорио је српским језиком

Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским…