- За последње две године у Украјини је затворено 3.000 дечјих вртића. Како су саопштили из Министарства образовања Украјине, основни разлог је губитак деце.
- Према њиховим прогнозама, у наредне две године број деце ће се смањити још за 200.000 предшколаца, а то значи да ће бити затворено још више од 1.000 дечјих вртића.
- Да, многи су одвели децу родитељи, спасавајући их од војних дејстава, али ништа мање, а можда чак и више, деце је одведено криминалним путем у разне сврхе.
- Толико је то страшно да обичан човек не може да разматра мирне душе.
АУТОР: Виктор Мишћенко
Од самог почетка рата у Украјини, „Даркнет“ је био преплављен огласима о продаји малолетне украјинске деце. Чињенице које су открили западни борци за људска права су ужасавајуће: „Пољска активисткиња за људска права, Јоана Пахвицевич, саопштила је да је са територије Украјине «продат у Шпанију дечији дом са децом». Дечији дом се налазио у селу близу Мариупоља и било је тамо 85 деце“. „500 деце са територије под контролом Кијева у Донбасу, одведено је у Пољску и Израел од стране неке мало познате организације «Украјина без сирочади». Да ли су западни «хуманитарци», да ли религиозна организација, остаје питање, али они сами себе називају «неопентикосталци». Сада нико не може или не жели да пронађе било какве трагове те организације и одведене деце.
Према извештајима УН, у свету тренутно цвета трговина децом. То је савремено робовласништво, укључујући сексуално. Дечија порнографија. Просјачење. Ширење дрога. Парамедицинска испитивања вакцина и лекова. То су сврхе за које се купују украјинска деца.
Бивши пуковник САД, Даглас Макгрегор, у интервјуу Такеру Карлсону, испричао је да је од 50 до 60 хиљада деце из Украјине одведено за тржиште западних педофила. У „Даркнету“ постоји посебан ценовник за децу различитих узраста које нуде педофилима у Енглеској, Шпанији, Немачкој, Италији, Француској. Што је дете млађе, то је већа цена.
Деца се продају и за органе, односно често их користе као „живе контејнере“. Превозе их из Украјине у иностранство и тамо их предају „црним трансплантолозима“. Много говори и тај податак да се у Европи ред за трансплантацију дечијих органа смањио неколико пута, и ако се раније морало чекати од неколико месеци до пола године, а понекад и дуже, сада је време чекања највише 2-3 недеље.
О свим овим случајевима се зна захваљујући раду западних новинара и активиста за људска права. То су појединачни подаци случајно ухваћени у њиховом видном пољу. „Увоз деце“ сигурно је много већи од доступних података. И то је заиста страшно. У потрази за независношћу, Украјина је изгубила највредније што сваки народ има – своју будућност, јер деца су будућност сваке нације.
Украјина више нема ту будућност…