У Америци имамо проблем олигарха, и то је много већи од олигархског проблема са којим се Путин суочио, када је постао председник 2000-те. Цео Запад је сада у рукама милијардерских елита, које држе медије, политички естаблишмент, и све наше важне институције.

Последњих година, видели смо како ови олигарси проширују свој утицај са тржишта, финансија и трговине, на политику, социјална питања, па чак и јавно здравље. Утицај који је ова група имала, на ове друге области интересовања, био је запањујући.

Елите естаблишмента и њихови медији, не само да су стајали иза „Русијагејта“, Трамповог импичмента, нереда „БЛМ-а“ и фијаска од 6. јануара, већ су имали и удела у „Цовид“ хистерији, и низу репресивних мера, које су уведене у име јавног здравља.

Оно што бисмо желели да знамо, је у којој мери је ова група активно укључена у обликовање других догађаја, који имају за циљ трансформацију Америчке републике у ауторитарнији систем?

Другим речима, да ли су обавезне инекције, присилна затварања, агресивна цензура коју спроводи влада, сумњиви председнички избори, паљење прехрамбених постројења, искакање возова из шина, напади на електричну мрежу, немири „БЛМ-Антифа“, „драг queen“ представе за школску децу и манијакални фокус на родна питања, само су насумични инциденти који се спонтано дешавају, током периода великих друштвених промена, или су они, у ствари доказ, потајно оркестриране операције, коју су водили агенти држава, која наступа у име својих елитних добротвора?

Већ знамо да су „ФБИ“, „ДОЈ“ и обавештајне агенције, били директно укључени у „Русијагејт“ – што је био прикривени напад на актуелног председника Сједињених Држава. Дакле, није питање „да ли” су ове агенције активно укључене у друга дела издаје, већ у којој мери та дела утичу на животе обичних Американца, нашу политику и државу?

Међутим, пре него што одговоримо на то питање, обратите пажњу на цитат, из недавног интервјуа пуковника Доугласа МацГрегора: „Читао сам документ, чији је аутор Џорџ Сорош пре више од 10 година, у којем говори посебно о овом свеопштем рату, који ће на крају доћи против Русије, где је рекао, да је она „последња националистичка држава, која почива на православним хришћанима, и руским идентитетом у својој сржи, а то се мора уклонити“.

Мислим, да људи који су надлежни на западу, и људи који су задужени у Вашингтону, мисле да су успешно уништили идентитет европских и америчких народа, да немамо осећај за себе, да су наше границе небрањене, да не представљамо отпор надолазећим мигрантима из света у развоју, и да се наши закони не рачунају.

Дакле, рекао бих, да је то тачна процена онога што смо радили. Мислим да је то велика победа Џорџа Сороша и глобалиста, антинационалиста, оних који желе отворене границе, оно што они зову „Отворено друштво“ јер на крају останете без ичега, аморфна маса људи која се бори да преживи, која је сведена на најнижи ниво егзистенције…

Ово није мала ствар. То је врста размишљања која је толико деструктивна и толико зла, по мом мишљењу, да је то оно са чим се заиста бавимо у нашим земљама, и мислим да Путин то препознаје (Доуглас Мацгрегор – Огромна офанзива, You Тубе, 11:20 минут).“

Разлог, због ког сам преписао овај коментар од МацГрегора, је тај, што сумира перцепције великог броја људи, који ствари виде на исти начин. Изражава мржњу коју глобалистички милијардери гаје према хришћанима и патриотама, које виде као препреке њиховом циљу, јединствене светске владе без граница.

МацГрегор разматра овај феномен у односу на Русију, коју Сорош види као „последњу националистичку државу, која почива на темељима ортодоксне хришћанске културе, са руским идентитетом у својој сржи“.

Исто правило би се могло применити и на демонстранте 6. јануара, зар не? Није ли то прави разлог зашто су демонстранти затворени.

Уосталом, сви знају да није било „побуне“ нити је било „белих супремациста“. Демонстранти су затворени, јер су националисти (патриоте) који су природни непријатељи глобалиста. Цитат МацГрегора то приказује црно-бело. Елите не верују да се националисти могу убедити пропагандом. Морају се искоренити кроз затварање или нешто још горе. Није ли то основна порука 6. јануара?

Друга основна порука од 6. јануара је, да обичним људима више није дозвољено да оспоравају ауторитет људи на власти. Опет, политички легитимитет у САД је увек био одређен изборима. Оно што 6. јануар указује, јесте да легитимитет више није битан. Оно што је важно је моћ, а особа која може да вас ухапси због довођења у питање његовог ауторитета, има сву моћ која му је потребна.

Погледајте овај одломак из поста политичког аналитичара Курта Nimmoa на „Субстацк-у“:

„Клаус Шваб, ученик ратног злочинца Хенрија Кисинџера, ментор је социопатама гладних моћи и нарцисоидности. „Велико ресетовање“ WEF-a (World Ецономиц Форум) је осмишљено, да претвори свет у осиромашени друштвени концентрациони логор, где сиромашни кметови „ништа не поседују“ и то ће их, на прави орвеловски начин, ослободити…

Изазивам људе да истраже „Глобалну иницијативу“ за редизајн WEF-a. Према Транснационалном институту у Холандији, ова „иницијатива“ предлаже прелазак са међувладиног одлучивања на систем управљања са више заинтересованих страна. Другим речима, прикривено, они маргинализују признати модел где ми гласамо у владама, које затим преговарају о споразумима које потом ратификују наши изабрани представници, са моделом где самоизабрана група „заинтересованих страна“ доноси одлуке у наше име.

Другим речима, велике транснационалне корпоративне „заинтересоване стране“ ће одлучивати где живите, шта једете (инсекти и коров), како ћете се размножавати (или не размножавати; деца производе емисије угљеника) и шта можете „изнајмити“ од њих, или не смете да изнајмљујете ако се жалите на неизабрани глобалистички „економски“ картел, који доводи човечанство у кметство, светско сиромаштво и депопулацију.” („WEF позива на уништење америчке средње класе“, Курт Nimmo о геополитици)

Оно што Нимо каже, је да су ове милијардерске елите сада толико моћне, да могу отворено да кажу, да ће „прећи са доношења одлука међу владама“ (тј. – представничка влада) на систем „управљања са више заинтересованих страна“. ” Ако се не варам, то је прилично недвосмислена декларација о новом облику наднационалне власти, у којој само милијардери имају право гласа о политици која се спроводи.

Међутим, није ли то већ начин на који ствари функционишу? О било ком броју тема, од ЕСГ-а, преко дигиталних валута, пасоша за вакцине, АИ-а, и 15-минутних градова, до трансхуманизма, и рата са Русијом- све одлуке доноси шачица људи, о којима знамо врло мало.

То нас враћа на наше првобитно питање- Колико су ових чудних догађаја (последњих година) осмислили и спровели агенти дубоке државе, како би унапредили елитистички план?

Сви ови догађаји могу имати за циљ генерисање страха, неизвесности, анксиозности, отуђења, па чак и терора. Да ли су обавештајне агенције раније покретале такве дестабилизујуће операције?

Заиста, јесу, много пута. Ево извода из чланка, који ће вам помоћи да видите куда идем са овим. То је из дела у „The Сакер-у“ под називом „Операција Гладио: НАТО-ов тајни рат за међународни фашизам“. Погледајте, да ли примећујете било какве сличности, са начином на који се ствари одвијају у Америци, последњих неколико година:

Ивес Гуерин-Серац- велемајстор „Блацк Опс“ иза операције „Гладио“… написао је основну обуку и пропагандне приручнике, који се могу описати као „Гладио борбени ред“.

Гуерин-Серац је био ратни херој, агент провокатор, убица, бомбаш, обавештајац, месијански католик и интелектуални велемајстор иза „Стратегије напетости“, суштинске за успех операције „Гладио“.

„Наше уверење је, да би прва фаза политичког деловања требало да буде стварање услова, који погодују успостављању хаоса у свим структурама режима… По нашем мишљењу, први корак који треба да учинимо, јесте да уништимо структуру демократске државе, под изговором комунистичких и просовјетских активности… Штавише, имамо људе који су се инфилтрирали у ове групе.”

Гуерин-Серац наставља:

„Два облика тероризма могу да изазову такву ситуацију [слом државе]- слепи тероризам (недискриминаторно вршење масакра који изазивају велики број жртава) и селективни тероризам (елиминисање изабраних особа)…

Ово уништење државе мора се извршити под окриљем „комунистичких активности.“ Након тога морамо интервенисати у срцу војске, судске власти и цркве, да бисмо утицали на народно мишљење, предложили решење и јасно показујући слабост постојећег правног апарата. Народно мишљење мора бити поларизовано на начин, да се представљамо као једини инструмент који може да спасе нацију.“

Анархично насумично насиље, требало је да буде решење за стварање таквог стања нестабилности, које би омогућило потпуно нови систем, глобални ауторитарни поредак.

Ив Герен-Серак, који је био отворени фашиста, неће бити први који је користио тактику „лажне заставе“, која је коришћена да оправда строгу полицијску и војну контролу од стране државе… („Операција Гладио: НАТО-ов тајни рат за међународни фашизам“, The Сакер)

„Понављам, прва фаза политичког деловања би требало да буде стварање услова, који погодују увођењу хаоса у све структуре режима… Ово уништавање државе мора да се изврши под окриљем (комунистичких) активности… Народно мишљење мора бити поларизовано, на начин да се представљамо као једини инструмент, који може да спасе нацију.“

Другим речима, циљ операције је потпуно пореметити све друштвене односе и интеракцију, неговати осећај неизвесности, поларизације и терора, пронаћи групу која може бити жртвено јагње за широки друштвени колапс, а затим се представити (елите) као најбољи избор за завођење реда.

Да ли се ово дешава?

Врло је могуће. Све би то могло да буде део велике стратегије која има за циљ да се „све избрише са папира”, како би се „прешло са доношења одлука међу владама”, на систем „управљања са више заинтересованих страна”.

То би могло објаснити, зашто је дошло до тако опаког и дуготрајног напада на нашу историју, културу, традицију, верска уверења, споменике, хероје и осниваче. Наш идеализам желе да замене осећањем стида, понижења и кривице.

Они желе да избришу нашу прошлост, наше колективне вредности, наше наслеђе, нашу посвећеност личној слободи, и саму идеју Америке. Желе да све сравне са земљом и да почну испочетка. То је њихов основни план игре.

Уништавање државе, врши се иза наизглед насумичних догађаја који шире хаос, погоршавају политичке поделе, повећавају инциденте јавног хаоса, и отварају пут за насилно реструктурирање власти.

Не могу да изграде нови светски поредак док се стари не уништи.

АУТОР: Mike Whitney (The Unz Review)

ИЗВОР: https://webtribune.rs/svet-koji-je-dosao-sve-odluke-donosi-sacica-ljudi-o-kojima-malo-znamo-i-koji-nikada-nisu-izabrani-na-funkcije/

One thought on “СВЕТ КОЈИ ЈЕ ДОШАО: Све одлуке доноси шачица људи о којима мало знамо и који никада нису изабрани на функције”

Оставите одговор на SVET KOJI JE DOŠAO: Sve odluke donosi šačica ljudi o kojima malo znamo i koji nikada nisu izabrani na funkcije – Sedma Sila Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *