- Соколи су се трудили да зближе словенске народе, да се они што боље упознају. Зато су организовали свесловенске балове. Захваљујући Томи Максимовићу и фабрици Бата најпознатији соколски свесловенски бал је био бал у Борову. У току Другог светског рата Тома Максимовић у Недићевој Србији био је комесар за српске избеглице.
У свом соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал, са програмом игара и песaма словенских народа. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили поворци од преко 200 учесника у народним ношњама, која је прошла кроз дворану декорисаној сликама народних ношњи из свих словенских крајева. Поворка се сврстала у народно коло, којим је приредба отворена. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Гледаоци су плесали народна кола све до зоре. (1) Соколско друштво Борово приредило је 17 фебруара 1940 године у свим просторијама свог дома II свеславенски плес. У „Братству”, гласнику жупе Осијек истакнуто је : „Приредба, организирана у великом обиму показала је свестран успех, нарочито као ревија многобројних народних ношњи готово свију славенских народа и као ревија лепих народних плесова и игара. У обилном програму наступили су Руси, Словаци, Украјинци, Чеси, Бугари, Соколи из Суботице и Борова. (2) Соколско друштво Борово одржало је 17 марта 1940 године главну скупштину. Као атракција приредби у 1939 години био је свеславенски плес. Материјални успех приредбе био је одличан. И 1940 године одржан је плес, чији је успех био двоструко већи него 1939. (3)
О Словенском плесу у Борову које је приредило Соколско друштво Борово у фебруару 1940 године написао је вођа бугарске групе „Средец“ Данчо Николов у 2 броју листа „Средец“, ласкав и опширан чланак о плесу као националној манифестацији, лепом дочеку у Југославији и бурном аплаузу у Борову и о самом Борову у коме нема „излишних људи“. Чланак се завршавао речима : „Благодаримо срдачно Соколском друштву Борово и његовом старешини Максимовићу, почасном члану наше групе, а преко њих свима браћи Југословенима који су нас задужили својим искреним симпатијама“. (4)
Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем. (5)
У „Братству“ су пренели шта су други писали о способности Томе Максимовића. Књижевник Глигорије Божовић написао је у Политици 7 априла 1940 године један приказ у коме је одао признање Томи Максимовићу који је био у стању да „том добру и тој проби постави не обичан, но заиста велики циљ, и то првенствено од јавне, националне ширине и значаја“. Добро „Хамзалија“ је било прво неугледно село а после уређено имање у струмичкој котлини, које је истовремено служило као расадник и за опите. Добро је обухватало 650 хектара узираћене земље и 860 хектара утрине. Вршено је вештачко наводњавање, пошумљавање и подизање винограда (накалемљено 220.000 чокота лозе) и племенитих врста воћа, али главна му је била сврха култивирање памука, јапанске биљке луфе, рицинуса, сунцокрета, соје и рамије биљке из Кореје која је давала најпостојанији конац. Коментар редакције „Братства“ био је : „Некада су довађани и насељавани странци да буду примером како се напредно обрађује земља, данас наши синови постају лучоноше нашега напретка“ (6)
Соколи су се трудили да зближе словенске народе, да се они што боље упознају. Зато су организовали свесловенске балове. Захваљујући Томи Максимовићу и фабрици Бата најпознатији соколски свесловенски бал је био бал у Борову. У току Другог светског рата Тома Максимовић у Недићевој Србији био је комесар за српске избеглице.
АУТОР: Саша Недељковић. члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5; Н. и Б, „Са свеславенског бала у Борову”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 68, 69;
- „Из Вуковарског окружја“, „Братство”, Осијек, 15марта 1940, бр. 3, стр. 42;
- „Из Вуковарско-бродског окружја“, „Братство”, Осијек, 15 априла 1940, бр. 4, стр. 54;
- „Из Вуковарско-бродског окружја“, „Братство”, Осијек, 15 априла 1940, бр. 4, стр. 55;
- Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 5;
- „Из живота нашег народа“, „Братство“, Осијек, 15 априла 1940, бр. 4, стр. 59;