Шеф Светског економског форума у ​​Давосу Клаус Шваб и генерални секретар УН Антонио Гутереш потписали су Споразум о убрзању спровођења Агенде 2030 (Агенда 2030).

Суштина ове „Агенде…“ је стварање глобалне „економије заједничке потрошње“. Ово је, у ствари, комунистичка економија, доведена до њеног ружног минимализма. УН су се упрегнуле у спровођење ових глобалистичких планова.

Вест о томе је прошла незапажено, као да се није ни догодила. Међутим, ипак је нашла своје скромно, не у реалном значење, место на страницама секундарних америчких медија. Челник Светског економског форума (СЕФ) у Давосу, не помиње се ноћу, Клаус Шваб и генерални секретар УН Антонио Гутереш потписали су споразум о убрзаој имплементацији Агенде 2030 (Агенда 2030). Први „партнерски“ споразум између СЕФ-а и УН потписан је још у јуну 2019. године. Сада се Швабу чинило да нешто иде празним ходом и да је потребно партнерству дати нови замах. Куда се Швабу жури и зашто зове у помоћ УН?

Нећете имати ништа. Све на позајмицу

Затим је 2019. званично објављено да ће партнерство покривати области као што су финансирање Агенде 2030, климатске промене, здравство, сарадња у области дигиталних технологија, родној равноправности, односно промоцији сексуалних перверзија. Ово је само по себи одвратно, али за садашњу светску елиту је поезија. Али у сваком случају, све ове фразе су дим. Права суштина „Агенде…”, скривена иза магле званичног саопштења, јесте стварање глобалне „економије заједничке потрошње”, система тоталне светске централизације власти која утиче на све аспекте људског живота.
Агенда 2030 је део иницијативе познате као „Четврта индустријска револуција“ и коју је Шваб представио на форуму у Давосу 2015. Своје идеје о овој „револуцији” Шваб је развио у иницијативи „Велико ресетовање” (Great Reset), која је 2020. године представљена као излаз из глобалне економске кризе изазване пандемијом.

Шта то Шваб пише

„Четврта индустријска револуција промениће не само оно што радимо, већ и то ко смо. То ће утицати на наш идентитет и сва питања која са њим долазе: наш осећај приватности, наше идеје о имовини, наше обрасце потрошње, време које посвећујемо се раду и игри, и како развијамо наше каријере“.

И даље…

„Свет више неће бити исти, капитализам ће добити другачији облик, имаћемо потпуно нове врсте својине поред приватне и државне. Највеће мултинационалне компаније ће преузети већу друштвену одговорност, активније ће учествовати у јавном животу и сносити одговорност за опште добро.“

Лепо, али нејасно? У ствари, то су планови за изградњу комунистичке привреде, доведени до ружног минимализма. То не даје никаква права за обичне људе. Шваб и цела међународна глобалистичка елита сањају о заједничком друштву у коме људи живе у стамбеним зградама са заједничким кухињама, заједничким купатилима и мало или нимало приватности. Све некретнине би биле изнајмљене или позајмљене. Шеф СЕФ-а заправо каже:

Нећете имати ништа!
Елементи ове економије већ се усађују свуда, па и у Русији. На пример, погледајте на праксу заједничких аутомобила.

Глобалисти желе да изграде друштво у коме нема слободе, где човек постаје роб радећи на земљи у власништву глобалистичке елите. При томе, човеку никада неће бити дозвољено да поседује ову земљу. Штавише, у овом „друштву светле будућности“ свако кретање човека, а посебно његове трошкове, па и оне најмање, контролисаће елита путем електронског новца. И управо ће она утврдити исправност или неисправност понашања особе која ће изгубити приступ свом електронском новцу, а самим тим и храни у случају непослушности онима на власти.

Доктринари

Као што је „Царград“ већ писао, СЕФ је платформа на којој се изговарају и промовишу идеје друштвеног инжењеринга које немају никакве везе са добробитима човека. Голим оком се може видети да су Клаус Шваб и глобалистичке снаге које стоје иза њега у лицу транснационалних корпорација (ТНК) доктринари који дивљају светском влашћу и уводе дигиталне технологије у све сфере људског живота, како би се сачувала ова њихова доминација.
Шваб и Ко(мпанија) су ребрендирали концепт „Новог светског поретка“, који светска заједница већ снажно повезује са неограниченом власти „господара новца“ у финансијској и економској области, у области културе и религије – године, у свеме – и имају постојану негативну конотацију. Стога су измишљени концепти „великог ресетовања“ и „Четврте индустријске револуције“, који замењују концепт „Новог економског поретка“, а заправо ништа не мењају.
Аутори и промотери „великог ресетовања” – овде је можда и новина – представљају се као проналазачи продора и новог излаза из глобалне економске и социјалне кризе, наводно корисног за све људе. Они себе виде као такве „очеве нације“ који својом генијалношћу имају право да целом свету говоре куда да иду и како да живе даље.
У ствари, све се своди на то да ТНК треба да замене националне владе и да буду једини господари света и живота, да диктирају своју вољу свим људима на планети. То је, понављамо, могуће кроз трансформацију планете у електронски концентрациони логор, где ће свако кретање човека, па чак и његове мисли, свака трансакција новца (наравно, електронска) и његова друга активност бити под дигиталном контролом.
А шта ће ту Уједињене нације?

Детаљно смо подсетили на суштину глобалистичких пројеката, чији је фронтмен Шваб, тако да нема сумње шта ће тачно Уједињене нације да предузму да убрзају све ово. Можемо са сигурношћу претпоставити да је брза и готово неповратна промена глобалне ситуације, изазвана почетком руске војне специјалне операције у Украјини, била разлог журбе Шваба и Ко. Они журе са стварима које би требало да доведу до реализације њихових демонских планова за успостављање глобалне доминације ултралибералне елите. Осим тога, јасно је да им недостаје морални ресурс и географска покривеност коју УН још увек имају.

Већ сада је јасно да се УН од 2019. године, барем званично, уклапају у планове СЕФ-а. Поставља се питање, зашто? Да ли све земље чланице УН деле идеје глобалиста? Важно је да бирократија УН и практично све специјализоване агенције УН у потпуности деле ове идеје. И изгледа да их деле и то несебично. За то постоји много доказа, који се, нажалост, често прећуткују и не објављују у светској либералној штампи.

Насупрот здравој логици

Као типичан пример онога што су УН постале, можемо навести „Глобални уговор за безбедне, уређене и регуларне миграције“ који је у децембру 2018. године одобрила Генерална скупштина УН. Овај Уговор буквално поверава целом западном свету улогу „примаоца” који је, хтео то или не, дужан да прими имигранте на њихов први захтев.
Ево дословних цитата из Уговора:
„Уговор има за циљ смањење рањивости миграната и ризика са којима се мигранти суочавају у различитим фазама миграције, поштовањам, заштите и испуњавањем њихових права и пружањем бриге и помоћи.“

„Уговор настоји да створи повољно окружење које ће омогућити свим мигрантима да обогате наше друштво кроз своје људске, економске и друштвене способности и на тај начин промовишу свој допринос одрживом развоју на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу.“
„Морамо омогућити мигрантима да постану пуноправни чланови наших друштава, истаћи њихов позитиван допринос и промовисати њихову интеграцију и друштвену кохезију… Да бисмо то постигли, обавезујемо се да ћемо олакшати и осигурати безопаснуу, уредну и закониту миграцију за добробит свих.“
Шта је ово ако не стварни позив имигрантима да преплаве Европу и Северну Америку? Овај документ објективно провоцира миграциони ток у Стари свет. Само неколико земаља, укључујући Русију, критиковало је споразум. А апсолутна већина, више од 150 земаља, ћутке је све прогутала. Зашто?

Све је под контролом, господо!
Одговор лежи у чињеници да глобални договор о миграцијама од почетка до краја одговара „филозофији“ оснивача Фонда отвореног друштва (Open Society Foundations) Џорџа Сороша, који активно „ради“ унутар зидина УН и користи ову водећу међународну организацију да отелотвори своју „филозофију“ у живот. Ево шта се о миграцији каже на званичном сајту „Фондације за отворено друштво“:

У Европи, многи наши партнери из цивилног друштва подижу свој глас тражећи заједнички европски приступ у складу са међународним обавезама из области људских права. Такође подржавамо законске мере како би се осигурало да владе испуне своје обавезе према међународном праву да се достојанствено односе према свим мигрантима и да им дају азил када то околности захтевају.
Међутим, питање је како Сорош осигурава да документи УН буду у складу са његовим идејама? Сорош има одлучујући утицај на врх бирократије УН. Према речима Вејна Медсена, члана Америчког националног прес клуба, који се бави истраживачким новинарством, све организације у структури УН, укључујући и Високи комесаријат УН за избеглице, „су у центру глобалног плана Сороша, његових невладиних организација, ЦИА и глобалних банкара да прекомпонују мапу света у складу са потребама мултинационалних корпорација, као и Сједињених Држава и НАТО-а“.
В. Медсен напомиње да Сорош утиче на једну од кључних структура УН – „Оквирну групу УН за координацију превентивних акција“, коју чине представници 22 одељења, агенције, фондова и специјализованих програма УН, који „заједнички разрађују међуагенцијску иницијативу за спречавање или трансформацију сукоба“. Све активности Оквирне групе у УН финансирају се Сорошевим новцем“, каже В. Медсен.

Па шта с тим?
Идеје глобалних размера не могу се реализовати без организација и институција чији је рад глобалне природе, посебно без УН. Стога тамо пасу Сорош, Шваб и други лидери трке за „светлу дигиталну и обесправљену будућност“.
Данас примећујемо да се глас Русије у УН не чује. Тачније, чују га само у самој Русији и у неким пријатељским земљама. Али ово није главна ствар. Главно је да су се УН одавно претвориле у оруђе глобалиста за промовисање њихове агенде, у одскочну даску за спровођење њихових планова за изградњу глобалног дигиталног концентрационог логора, где ће ТНК несметано владати.
У међувремену, Русија и даље сматра УН платформом на којој може да решава међународне проблеме и промовише своје идеје. Међутим, у догледно време, можда врло близу, с обзиром на светску ситуацију која се брзо мења, Русија неће имати другог избора него да напусти УН. То је унапред одређено. Или морамо пристати да живимо по правилима сатанског „цивилизованог друштва“ и као послушност њему да прекинемо нашу војну специјалну операцију у Украјини, где нам се супротставља сво светско зло.
С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: http://www.dal.by/news/89/08-05-22-3/

One thought on “Шваб и Сорош пуштају ново ресетовање рукама Уједињених нација”

Оставите одговор на Švab i Soroš puštaju novo resetovanje rukama Ujedinjenih nacija – Novinarstvo odgovorno za stvarnost Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.