За сада ОТД више покушава да се прикључи другима, него што креира сопствену агенду
- Из свега тога следи да турске власти добро разумеју реалне могућности којима ОТД располаже. Свесни су да, упркос великим амбицијама, не могу преузети улогу језгра интеграције без подршке, или бар без отпора, од стране ЗНД, ШОС и ОДКБ – барем не у наредним годинама. До таквог закључка Турска је могла доћи и због ограничених економских ресурса, али и услед нерешених спорова са Западом, који су, изгледа, постали системски и свеобухватни.
АУТОР: Јуриј Кузњецов
Крајем септембра у Будимпешти је отворен Центар за проучавање турског света. Овај међународни догађај је, с једне стране, поново подсетио на улогу Организације турских држава (ОТД) у свету, а посебно у Средњој Азији. Са друге стране, у последње време су се од водећих „туранофила“ појавиле занимљиве поруке у корист трансформације правца развоја ОТД. Али хајде да идемо редом.
На свечаној церемонији присуствовали су државни секретар Мађарске за међународне комуникације Ковач, амбасадор Турске у Будимпешти Екшиоглу, дипломате, као и, наравно, гости из турских држава. У свом говору, Ковач је истакао стратешки значај односа Мађарске са турским светом, нагласивши да статус посматрача у Организацији турских држава игра важну улогу у формирању новог геополитичког пејзажа 21. века.
Према његовим речима, Центар ће служити као платформа за обуку стручњака и јачање хуманитарних и политичких веза између Мађарске и турских држава. Током догађаја разматране су и теме дипломатије, спољне политике, научне сарадње, као и растуће улоге ОТД у светској политици.
Већ четири године, откако се „Турски савет“ трансформисао у ОТД 2021. године, организација се претворила у обавезујућу структуру са фокусом на политичко-дипломатски правац. Не треба заборавити ни Концепцију турског света до 2040. године, која обухвата области политике и безбедности, економије и развоја индустрије, принцип инфраструктурне међузависности и проширење контаката међу народима. Организација поседује и Стратегију развоја до 2040. године. Поред тога, недавно је основан Турски инвестициони фонд са основним капиталом до 500 милиона долара.
Чланице ОТД посебно истичу проблем транспортне повезаности турских држава, а нарочито потребу за даљим развојем Транскаспијског међународног коридора „Исток–Запад“. На самитима ОТД и другим скуповима, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган више пута је наглашавао да се турске државе налазе на раскрсници стратешких економских коридора, те је нафтовод „Баку–Тбилиси–Џејхан“ називао једним од успешних енергетских пројеката.
Истовремено, приметна је културно-хуманитарна експанзија Анкаре у земље Централне Азије кроз идеју преласка турских држава на заједничко писмо, промовисање заједничке историје турских народа и постепено увођење концепта „Шест држава – једна нација“. Прецизније и искреније било би назвати овај концепт – „Пет држава за једну нацију“.
ОТД већ сада представља прилично озбиљан економски и културни блок са потенцијалом и за војно-политичку компоненту. Страхови у том погледу нису неосновани, јер се у турским медијима тема „турског НАТО-а“ почела интензивно обрађивати након јануарских догађаја 2022. године у Казахстану, када су колективне снаге ОДКБ-а, на позив председника Токајева, учествовале у стабилизацији ситуације након серије масовних нереда и пљачки. Тадашњи министар спољних послова Турске, Мевлут Чавушоглу, директно се запитао – зашто се Казахстан обратио Русима, а не нама, што је било посебно пикантно у контексту хапшења криминалног ауторитета надимка „Дивљи Арман“, једног од организатора нереда, који је у Казахстан стигао директно из Турске.
Ипак, тада се у Турској почело говорити о потреби стварања сопствених турских снага за брзо реаговање, јер је интервенција ОДКБ-а представљала непријатан „аларм“ за турски свет. Штавише, неки елементи војне димензије већ се примећују у организацији, будући да је донета одлука о формирању такозваног „турског МУП-а за ванредне ситуације“.
Уосталом, услов за формирање сличних војних савеза, као што је познато, јесте претходно постизање политичке интеграције. Војни савез је само круна политичке интеграције.
Међутим, тај услов се данас испуњава само код два члана и фактичка суоснивача Организације турских држава (ОТД) – Турске и Азербејџана, које повезује Шушинска декларација и прилично напредан ниво војно-политичке интеграције, о којој ових дана активно расправљају бакински експерти поводом петогодишњице „44-дневног рата“ око Нагорно-Карабаха у јесен 2020. године.
Истовремено, други суоснивач заједно с Турском – Казахстан – фактички је гурнут у страну од стране „турско-азербејџанског братства“. Испада да се „савезници“ унутар ОТД деле на „први“ и „други разред“.
Можда управо зато земље Средње Азије узвраћају Турској истом мером, одбивши да марионетској „Турској Републици Северни Кипар“ доделе статус посматрача у ОТД – захваљујући јединственом ставу Узбекистана и Казахстана? Ташкент и Астана су више пута наглашавали поштовање међународног права и своју подршку територијалном интегритету свих држава, укључујући и Републику Кипар. Њима апсолутно није у интересу да сопственим рукама упале шибицу на опасној бомби по имену „парада суверенитета“.
Поред тога, средњоазијске владајуће елите добро знају да је Турска више пута покушавала да постане „модел за склапање“ држава Блиског истока после тзв. „арапског пролећа“. Резултати настојања самопроглашених наследника Сјајне Порте да учврсте своје вођство у исламском и арапском свету нису били посебно импресивни. Тако је борбу за умове и срца у суседној Сирији (бившој османској провинцији) Турска добила тек уз помоћ оружја, након скоро 15 година учешћа у крвавом грађанском рату, који, по свему судећи, још није окончан. Слична ситуација била је и у Либији, где је турска страна поново показала да је за њу могућност употребе силе главни аргумент.
За сада ОТД не толико ствара сопствену агенду, колико покушава да се бави „индустријском шпијунажом“, играјући на туђем терену. На пример, 2023. године организација је основала „Турско географско друштво“ по узору на „Руско географско друштво“, и то са прилично транспарентном намером.
У међувремену, чини се да последњи међународно-политички догађаји диктирају Анкари и ОТД-у потребу да заузму нешто другачији, кориговани курс. У недавном интервјуу за издање Turkgun, коалициони партнер Ердогана и председник Партије националистичког покрета (ПНП) Девлет Бахчели изнео је неколико изјава које су позване да преокрену уобичајену слику ОТД-а као антируске организације.
Посебно је лидер ПНП-а, Девлет Бахчели, истакао да је за равнотежу у Евроазији, поред ОТД, неопходно и функционисање таквих организација као што су ШОС (Шангајска организација за сарадњу) и ЗНД (Заједница независних држава), које су у стању да врате ред у свет на основу међусобног разумевања, поштовања права и постојања једних других, као и принципа суверене једнакости и владавине права међу државама. Према његовим речима, равноправно учешће у евроазијском региону је од кључног значаја за изградњу просперитетног и мирног региона.
Штавише, главни националиста и тураниста, који је 2021. године поклонио Ердогану карту Евроазије распарчане по етнојезичком принципу, истакао је да, ако се хаос у области међународне безбедности настави, постојаће потреба за удруживањем напора горе поменутих држава – не искључујући ни безбедносни аспект. Посебну пажњу Бахчели је посветио геостратешком значају Каспијског басена, који се налази у средишту Евроазије. По његовом мишљењу, Турска је капија за угљоводоничне ресурсе који долазе из тог региона – она је под његовим утицајем, али и сама утиче на њега.
Занимљиво је и нешто друго. Наводећи чланице ОТД, Бахчели је приметио да од пет сталних чланица, Казахстан и Киргизија припадају ОДКБ-у и ЗНД-у. Лидер Ердогану лојалних националиста напоменуо је да се Русија налази у средишту тих утицајних структура, а да ОТД може постати центар привлачења и снаге у оквиру борбе између Запада, Русије и Кине – на страни ова два последња.
Из свега тога следи да турске власти добро разумеју реалне могућности којима ОТД располаже. Свесни су да, упркос великим амбицијама, не могу преузети улогу језгра интеграције без подршке, или бар без отпора, од стране ЗНД, ШОС и ОДКБ – барем не у наредним годинама. До таквог закључка Турска је могла доћи и због ограничених економских ресурса, али и услед нерешених спорова са Западом, који су, изгледа, постали системски и свеобухватни.
У сваком случају, Русија и Кина би могле искористити прилику – ако не да из основа реорганизују ОТД, онда бар да створе механизме који ће моћи да обуздају експанзију „тураниста“, што би одговарало интересима земаља региона и не би шкодило националним интересима наших држава.
Чини се да би чак и формирање условног саветодавног већа за координацију између ШОС, ОТД и ЗНД било веома корисно. Изјаве Бахчелија, које он тешко да би дао без консултација са Ердоганом, јасно показују да је „прозор могућности“ за то још увек отворен.