У Кини говоре о постизању лидерства до 2030. године уз „уређен даљи развој“
- Живети у близини дата-центра постаје неисплативо за обичног Американца, јер су цене струје у тим областима порасле 2–3 пута у последњих 5 година.
- Не може се искључити да ће, као што су пукли „зелени прелаз“ и глобално застрашивање пандемијом, и технолошком мафијом САД надувана „ВИ трка“ такође пући.
- Неконтролисан раст дата-центара може једноставно економски уништити оне земље које се безглаво устреме у „ВИ трку“.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Амерички аналитички центар RAND Corporation објавио је извештај под насловом Evaluating the Risks of Preventive Attack in the Race for Advanced AI („Процена ризика превентивног напада у трци за напредним ВИ“).
У извештају се анализирају и процењују фактори који би могли мотивисати владе водећих држава у „трци за напредни ВИ“ да изведу превентивни војни удар на ривала, како би га спречиле да успешно заврши развој вештачке опште интелигенције (AGI).
AGI, или вештачка општа интелигенција, представља хипотетички облик ВИ способан да извршава било који интелектуални задатак на нивоу човека.
У извештају се описују и могући сценарији у којима би могло доћи до рата између лидера у трци за ВИ.
Кључни фактор који би могао мотивисати владе САД и Кине (полази се од претпоставке да друге државе не учествују у трци) да нанесу превентивни удар конкуренту је:
„Степен веровања владајуће елите у скори и трансформативни (у смислу промене односа снага) развој AGI.“
Судећи по бројним публикацијама и изјавама представника америчке владе и лидера ИИ-компанија, америчка страна показује готово религиозну веру у скори долазак AGI, који ће, као неки „Свети Грал“, донети надмоћ ономе ко га први стекне.
Кина, с друге стране, говори о постизању лидерства до 2030. године и даљем „уређеном развоју“, без експлозивног или драматичног наратива.
Стога, ако се следи логика RAND-а, САД имају већу мотивацију да нанесу први удар.
Према RAND-у, постоје три сценарија за елиминацију конкурента превентивним ударом:
- „Спречити пробој“ – једна страна је веома близу AGI, друга знатно заостаје;
- „Финиш дуел“ – обе стране су близу циља, удар се изводи да би се добиле недеље или месеци предности;
- „Заштита монопола“ – једна страна је већ стекла AGI и напада како би спречила да га добије и ривал.
Намеће се питање: Каква је садашња расподела снага у ВИ између САД и Кине?
Кинеско тржиште вештачке интелигенције бележи експлозиван раст: у другом кварталу 2025. године, кинески ИИ стартапови привукли су 12,3 милијарде долара приватних и државних инвестиција. То је за 27% више него у претходном кварталу и представља рекорд од 2023. године, наводи нови извештај State of AI: China Q2 2025 америчке аналитичке компаније Artificial Analysis.
Из извештаја произлази да је Кина достигла САД у области најмоћнијих ВИ модела у свету, па их чак и претеже када је реч о ВИ моделима са отвореним тежинама. И то упркос томе што амерички ривали имају неограничен приступ најнапреднијим ВИ акцелераторима.
ВИ акцелератор (AI accelerator) или неуронски процесор (Neural Processing Unit, NPU) је специјализовани тип микропроцесора који се користи за убрзавање рада алгоритама неуронских мрежа, компјутерског вида, препознавања гласа, машинског учења и других ВИ метода.
Тежине су нумеричке вредности (параметри) које ВИ модел „научи“ током тренинга. Оне су кључне за његово функционисање.
Креатори таквих модела често објављују фајлове са тежинама и код архитектуре модела, чинећи их доступним другим истраживачима и програмерима. Те моделе је могуће преузети, дообучавати за конкретне потребе или модификовати.
„Кинески ВИ екосистем показује дубину и континуиране иновације: DeepSeek и Alibaba сада објављују моделе у року од неколико недеља након светских ривала, са упоредивим или чак бољим резултатима“, наводи се у извештају Artificial Analysis из Калифорније.
Преко десет кинеских ВИ лабораторија има моделе са импресивним резултатима интелигенције, укључујући:
DeepSeek, Alibaba, ByteDance, Tencent, Moonshot, Zhipu, Stepfun, Xiaomi, Baichuan, MiniMax и 01 AI.
Главни покретач раста јесте активно финансирање од стране кинеске државе. Влада улаже значајна средства у развој генеративног ИИ, аутономних система и индустријских решења. Поред тога, Пекинг је ублажио неке регулаторне баријере, што је омогућило стартаповима да брже тестирају и примењују нове технологије.
Упркос наставку америчких санкција, кинеске компаније интензивно развијају сопствене ВИ платформе, смањујући зависност од западних чипова и софтвера. Извештај истиче да је учешће домаћих решења у корпоративном сектору порасло на 65%, у поређењу са 50% у 2024. години.
На мај 2025. године, DeepSeek R1 0528 и даље задржава интелектуалну предност у односу на Qwen3 235B A22B компаније Alibaba, као водећи кинески ВИ модел. Обе компаније примењују стратегију „отворених тежина“, која се нешто разликује од стратегије „отвореног кода“. На тај начин подржавају широко усвајање својих модела и у земљи и у иностранству.
Аутори извештаја посебно истичу импресивна достигнућа компаније DeepSeek. Њихов модел DeepSeek R1-0528 достигао је интелектуални ниво напредних ВИ система и ставио се раме уз раме са најмоћнијим моделима на свету, као што су Gemini 2.5 Pro компаније Google, новији модели xAI, као и модели компанија Meta (забрањене у Русији)* и Anthropic.
Велике кинеске компаније све чешће уводе ВИ у процесе ради оптимизације производње, предвиђања потражње и управљања ланцима снабдевања. Конкретно, у аутомобилској и електротехничкој индустрији, примена ИИ алгоритама омогућила је смањење трошкова за 15–20%.
Када је реч о генерацији слика и видеа из текста, као и видеа из слика, амерички ВИ модели и даље су на првом месту, док су кинески на другом.
Ипак, остаје само да се нагађа где би се налазио DeepSeek да има исто такав слободан приступ најнапреднијим ВИ акцелераторима као његови амерички конкуренти. Нови модел DeepSeek R2 је већ у фази обучавања, а амерички ривали са стрепњом очекују његову појаву до краја године.
Иако САД и даље предњаче по укупан обим инвестиција у ВИ, Кина постепено смањује заостатак. Аналитичари предвиђају да би до краја 2025. године Кина могла заузети друго место у свету по нивоу финансирања ВИ пројеката.
Резултати извештаја слажу се са подацима Стенфордског института за ВИ. Разлика у резултатима кључних тестова између кинеских и америчких модела смањена је са двоцифрених процената у 2023. години на скоро нулу до краја 2024. године. Кина је постала светски лидер по броју научних публикација и патената у области ВИ, али и даље заостаје за САД када је реч о обиму приватних инвестиција и броју објављених водећих ВИ модела.
Дана 23. јула 2025. године, администрација Доналда Трампа званично је представила America’s AI Action Plan – стратешки план чији је циљ да доведе Сједињене Државе на чело нове технолошке ере, ослањајући се на убрзани развој ВИ.
Документ се представља као научно-развојни програм, али у основи има отворену тежњу да се обезбеди глобална доминација америчког капитала. Формулација да су „Сједињене Државе у трци за глобалну доминацију у области вештачке интелигенције“ указује да се не ради о слободној размени знања, већ о милитаризацији науке у корист америчких корпорација.
У стварности, план представља списак механизама за прерасподелу ресурса: кроз закон CHIPS Act, корпорацијама се додељују десетине милијарди долара, а покрећу се тајне програме у корист компанија као што су Lockheed Martin, Northrop Grumman, Microsoft, Google и Palantir.
Кроз систем грантова и убрзаних јавних набавки (Other Transaction Authority) војни трошкови извлаче се из надзора Конгреса САД.
У документу се отворено наводи: победа у „ВИ трци“ значи обезбеђивање монопола САД над рачунарским ресурсима, алгоритмима и ВИ моделима.
Политика администрације Трампа о „повратку америчке величине“ у пракси се претворила у стратегију неоимперијализма и убрзане милитаризације.
Да ли ће Америка победити у „трци ВИ“, да ли ће Вашингтон започети рат са конкурентима који га сустижу – остаје у домену вероватноће.
Али једно је сигурно – трка у ВИ ће разорити становништво САД.
У 2023. години, нагло растући дата-центри у САД потрошили су 4,4% укупне произведене електричне енергије у земљи. До 2028. године, овај проценат ће се утростручити – на скоро 15%. Све то прати нагли раст цена, што значи да електрична енергија постаје све мање доступна за обичног човека.
Живети у близини дата-центра постаје неприуштиво за обичног Американца, јер су цене струје у тим областима порасле 2–3 пута у последњих 5 година.
Не може се искључити да ће, као што су пукли „зелени прелаз“ и глобално застрашивање пандемијом, и технолошком мафијом САД надувана „ВИ трка“ такође пући.
Неконтролисан раст дата-центара може једноставно економски уништити оне земље које се безглаво устрме у „ВИ трку“.
У сваком случају, амерички ИТ гиганти неће остати на губитку.