Ако родитељи желе да имају добру, мудру и здраву децу треба да најпре буду сами добри, побожни, послушни Цркви и пуни страха Божијег. Јер деца су у ствари „копије“ својих родитеља. Што у кући виде и чују од својих родитеља, то чине. Васпитање деце почиње управо од дана ступања у брак родитеља, то јест од трена зачећа. Да би имали мудру и побожну децу родитељи треба много да се моле, да редовно одлазе у цркву, да посте током светих постова, да се често исповедају, да одржавају чистоту у прописане дане, да чине милостињу, да буду кротки, смирени и пуни божанске љубави према свима. Супружници су дужни да се уздржавају о празницима и у постовима, и да не чине никакву ђаволску мајсторију како не би имали деце. Најтежи грех супружника јесте побачај, то јест чедоморство. Деца зачета у празничне дане, у постовима, у пијаном стању или након побачаја обично се рађају болесна, немоћна су и понекад чак кљаста.
Након рођења деце родитељи су дужни да се више од свега баве васпитањем и добрим одрастањем деце. Најпре да траже својој деци побожне кумове. Затим да редовно одводе своју децу у цркву, да их причешћују Светим Тајнама свакога месеца, да их одмалена уче молитвама и оним што је добро, да их не саблажњавају својим речима и делима, јер је саблазан коју чине родитељи својој деци тежак грех пред Богом, са ужасним последицама у животу деце. Највише деце постаје зло у животу због грехова на које је навикло из детињства од родитеља.
Такође деца треба да буду подучена од родитеља и кумова, а особито од (парохијског) свештеника страху Божијем, правој вери, човечности, милости, смирењу, послушању и познавању Светога Писма. Од малена треба да буду привикнута посту, редовној молитви, исповести, самилости према оскуднима и поштовању према свим људима. Молитва, читање добрих књига, послушање и поштовање према родитељима, страх Божији и лични пример који дају отац и мајка најсигурнији су путеви и средства хришћанског васпитања деце.
Које су, по Светом Писму, главне дужности родитеља према деци?
Прва дужност родитеља према деци јесте да их воле (Тит. 2, 4). деца треба да буду рођена из љубави и из жеље оба супружника, а не из уживања, из греха или случајно. Друга дужност родитеља према деци јесте да их уче божанском закону (Поновљени закони 4, 9-10; 6, 7; 20, 25; Пс. 77, 5-7, Приче 22, 6, Еф. 6, 4 итд.).
Родитељи имају дужност да уче децу правој вери и страху Божијем (Пост. 18, 19; Пс. 33, 11; Приче 1, 7). Имају дужност да из светих књига причају деци најчудеснија дела Божија (Излазак 13, 14-15; Исус Навин 4, 6; Пс. 43, 1).
Родитељи имају још и дужност да уче децу послушању и покоравању (Приче 4, 3-4, 1. Тим. 3, 49, имају дужност да их благосиљају (Пост. 48, 15-16, Јев. 11, 20), да пазе и штите своју децу (Пс. 102, 11-13), да их упућују и теше (1. Сол. 2, 11), да их добро руководе (1. Тим. 3, 4 и 12), да укоравају децу (1. Књига о царевима 2, 23-24), да их по потреби исправљају и кажњавају (Приче 13, 22; Мт. 7, 9-21; Лк. 11, 11-13; 2. Кор. 12, 14; 1. Тим. 5, 8).
Родитељи имају дужност да се моле за своју децу, за њихову мудрост, за њихово духовно узратстање и за њихово спасење (Пост. 17, 18; 4. Књига о царевима 29, 19). Имају дужност да им помажу током искушења (Јов. 1, 5) и у случају болести (2. Књига о царевима 12, 16), да буду добар пример својој деци (4. Књига о царевима 14, 13; 15, 3) и да уче од младости децу (Приче 22, 6) свим добрим делима и хришћанској љубави, по Светом Јеванђељу. Затим да их повере добрим духовницима.
Које су, по учењу Светога Писма, дужности деце према родитељима?
Главне дужности деце јесу: да чувају закон Божији (Поновљени закони 30, 2; Приче 28, 7), да се боје Бога (Поновљени закони 31, 12-13; Пс. 33, 11), да се боје родитеља и да их поштују (Излазак 20, 12; Левитска 19, 3; Поновљени закони 5, 16; Мт. 15, 4; 19, 19; Мк. 7, 10; 10, 19; Лк. 18, 20; Еф. 6, 2 итд.), да се покоравају родитељима (Приче 1, 8; 3, 4; 4, 1; 20, 21; 5, 1-2; 6, 20-21 итд.), да негују своје родитеље (Пост. 45, 9-12; 47, 11-13; 1. Књига о царевима 22, 3-4; 1. Тим. 5, 4 итд.), да частвују старе (Левитска 19, 32; Приче 23, 22; 1. Пт. 5, 5). Послушна деца веселе родитељско срце (Приче, 10, 1-15 и 20; 23, 15 и 24-25; 27, 11 итд.), послушна деца ће бити благословена (Излазак 20,12; Поновљени закони 5, 16; Јеремија 35, 18-19; Приче 3, 1-4; Еф. 6, 1-2 итд.).
Лоша деца, напротив, не слушају своје родитеље (Рим. 1, 30, 2; 2. Тим. 3, 2), потцењују своје родитеље (Приче, 15, 5 и 20; Језекиљ 2, 27), псују своје родитеље (приче 30, 11) кажњава их Бог због греха према родитељима (Приче 19, 13), проузрокују жалост својим родитељима (Приче 10, 1; 17, 21-25), пљачкају оца, прогоне мајку (Приче 19, 26) не поштују старе (Исаија 3, 5). Свето Писмо говори о претњама, анатемама и казнама које Бог даје деци која потцењују своје родитеље (Поновљени закони 27, 16; Језекиљ 22, 7, 15).
Исте казне долазе и на децу која се не покоравају родитељима (Поновљени закони 21, 18-21), на децу која се ругају својим родитељима (Приче 30, 17), на децу која проклињу родитеље (излазак 21, 17; Левитска 20,9; Приче 20, 20; Мт. 15, 4; Мк. 7, 10), на децу која бију своје родитеље (Излазак 21, 15), на децу која исмевају и потцењују старе (4. Књига о царевима 2, 23-24) и на децу која су пијанице и љубитељи уживања (Поновљени закони 21, 20-21).
О свему овоме опширно се говори у већ наведеном Црквеном правилу архимандрита Никодима Сакеларија.
Старац Клеопа: О браку, дужностима супружника и деце
Како доликује да се млади припремају за брак?
Најбоља припрема младих за живот и брак јесте њихово одрастање у страху и науци Господњој, као што нас учи сасуд изабрани, уста Христова, велики апостол Павле. Најпре се захтева од младих да укратко познају учење православне вере. Да знаду Вјерују наизуст и друге потребне молитве, да имају добре духовнике, да читају Свето Писмо и особито Нови Завет, православни Катихизис и друге душеполезне књиге.
Такође су дужни да живе у девствености до црквенога венчања и да се труде да по својој моћи творе сва добра дела, особито молитву, редовно одлажење у цркву, пост, милостињу, чист живот, послушност родитељима и да се исповедају бар у току четири поста.
Ево како доликује да се припремају сви млади, да би закорачили у живот за брак. Размислимо да је брак најстарија Тајна Цркве, коју је Бог установио још у Рају. Она стоји у основи породице, целога света. Крепост породице зависи и од поштовања моралних закона наше Цркве. Млади треба још од детињства да буду припремани за породични живот. Свештеник, кум са Крштења и родитељи имају у животу младих највећу улогу и одговорност.
Која су канонска правила хришћанскога брака?
Канонска правла која су млади дужни да испуне при хришћанском православном браку јесу једанаест на броју, наиме:
1. Двоје младих који желе да се венчају једно с другим да не буду међу собом ни у каквом сродству телсном или духовном, то јест да не буду кумови са Светога Крштења. Брак између сродника потпуно је забрањен Светим канонима Православне цркве.
2. Родитељи двоје младих треба да се сагласе и да благослове ступање у брак своје деце. Бракови склопљени без приволе родитеља не доносе деци радост и осуђени су 38., 40. и 42. каноном Василија Великог, као и разврат, на три године одлучења од Светога причешћа до помирења двоје младих са својим родитељима.
3. Двоје младих треба да се воле и да се сагласе венчати се један с другим, јер венчају ли се без своје воље, на наговор родитеља или ради материјалне добити, њихов брак не може трајати.
4. Обручење двоје младих да обави свештеник по поретку Цркве, уз одговарајуће канонско испитивање.
5. Обручени млади дужни су да живе код својих родитеља до црквеног венчања и да у чистоти чувају девственост, јер буду ли згрешили пре, осуђује их Црква као развратнике и одлучује на седам година од Светог Причешћа.
6. Недељу или две дана пре црквенога венчања двоје младих је дужно да се исповеди код свог духовника од детињства, или код парохијског свештеника, са постом и молитвама, и ако им је допуштено, да се припремју за свето причешће.
7. Према предању, доликује да се црквено венчање обави изјутра, обично недељом, пре почетка Свете Литургије, а кумови младенаца да буду добри хришћани, способни да своје кумчиће уче и упућују на добар пут.
8. Након службе венчања двоје младих стоје са венцима на глави посред цркве, окружени верницима до краја службе, а свештеник даје благослов Свете литургије и моли се заједно са свим присутнима за помоћ венчанима. Вјерују и Оче наш дужан је да изговори младожења.
9. Кад свештеник каже: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите“, двоје младенаца приступају Светом Путиру и причешћују се Телом и Крвљу Христовом, ако имају допуштење свога духовника.
10. По свршетку Свете литургије, по древном православном обичају, сватови проводе двоје младенаца до женикове куће, где седају за сто, једу и веселе се побожно и благодостојно, у славу Божију, како доликује хришћанима.
11. Ако су се двоје младих причестили, доликује да буду у чистоти до вечера нареднога дана, зарад поштовања Светих Тајни.
То је канонско правило оних што ступају у брак, одређено од Светих Отаца Православне цркве, које у наше дане највише хришћана преступа на своју осуду (Према Христоитији, Добри морал хришћана, гл. 26, стр. 67-69, од Светога Никодима Светогоца).
Који испуњавају ова хришћанска правила при ступању у брак примају благослов од Бога и воде у породици смирен живот и са добрим напретком у свему. А који преступају поредак Цркве при ступању у брак, воде живот са много искушења. По црквеном поретку не обављају се венчања суботом увече, према дану Свете недеље. Једни обављају венчања са циљем добити, да би стекли дарове и велике своте новца, преиначујући Тајну брака Богом одређену у Рају у повод за разврат, за саблазан и за душегубну добит, на своју осуду. Други велики грех чине млади који се венчавају у Цркви само зарад света, не зарад рађања деце, него ради телесног уживања и обављају венчање и гозбу у току светих постова, када је склапање брака забрањено.
Извор: „Велики је Бог“, Старац Клеопа – животопис, разговори, поуке, беседе. Издање: „Образ светачки“, Београд, 1999.
http://borbazaveru.info/content/view/17488/1/