• Телеграм канали и Youtube пуни су видео порука украјинских јединица њиховој команди и Владимиру Зеленском. На шта се све ти људи жале, зашто одбијају да иду у борбу и извршавају наређења? Да ли то значи да је пред нама дуго очекивани психолошки слом украјинске војске?

 АУТОР: Николај Стороженко

 „Вашингтон пост“ објавио је веома значајан материјал о сању Оружаних снага на истоку Украјине. Јунак публикације је командир чете Сергеј Лапко. Можда је његов најјачи утисак била супериорност Оружаних снага РФ у технологији. „Они [Руси] већ знају где смо, а када украјински тенк пуца са наше стране, то одаје нашу позицију. И [Руси] почињу да пуцају на све – на градове, минобацаче. А ви се само молите да преживите.“

Одвојено, командир чете напомиње да је њихова борбена обука трајала тридесет минута, при чему су за сваку вежбу добијали по тридесет метака муниције: „Нема више, прескупо је“. После тога су из Ужгорода пребачени у Лисичанску област.

За три месеца у чети је преостало 54 од 120 људи, остали су убијени, рањени или су дезертирали. Много је притужби на командовање: ако се у почетку смена вршила свака 3-4 дана, али сада смена није послата више од месец дана. Због чега су он и његови борци били принуђени да се повуку са својих положаја и оду у Дружковку да се бар умију.

На истом месту, у Дружковки, Лапко и његов заменик Виталиј Хрус разговарали су са новинаром „Вашингтон поста“. Након тога, обојицу, као и неколико њихових потчињених, ухапсила је СБУ, оптужујући их за дезертерство.

Језик ће до Кијева довести

Очигледно, прича о Лапку и његовим колегама је још један пример слања јединице територијалне одбране (ТрО) на „источни фронт“ од стране украјинске војне команде. У украјинским медијима о овој пракси се почело да често извештава крајем априла, чим су сами борци таквих јединица почели да снимају видео поруке медијима и јавности.

Међутим, у последње време ситуација је почела да се мења. Притварања и хапшења одговор су на ове бројне сигнале. Баш пре неки дан, иста судбина задесила је борце 115. бригаде трупа (Черкаси).

Хапшење не прети не само војницима. Народни посланик из фракције „Слуга народа“ Маријана Безуглаја директно позива СБУ да ухапси новинара Јурија Бутусова, оптужујући га да његове публикације „информативно помажу Русији“. Сам Бутусов пише да заиста постоји реакција власти на његове публикације: забрањено му је да посећује војне јединице.

Разлог за ову реакцију, очигледно, биле су објаве Бутусова о ситуацији у Северодоњецку и Лисичанску: новинар је позвао команду да повуче украјинске снаге одатле како би се избегло њихово опкољење. Занимљиво је да је након напада на новинара Мријане Безгулаје, његову тезу у суштини поновио шеф луганске ОВА Сергеј Гајдај.

СБУ – Служба безбедности Украјине може доћи до Бутусова или територијалаца, али је мало вероватно да ће доћи до Хенрија Кисинџера. Међутим, гнев Зеленског због Кисинџеровог предлога за наставак преговора није могао остати без последица. Дакле, сада бивши државни секретар има личну страницу на „Миротворцу“, где га називају „учесником информативне специјалне операције Русије“, па чак и „саучесником у злочинима Русије“.

Све ове приче нам говоре исто: Кијев свим силама покушава да задржи своје позиције на истоку Украјине. Ипак, још више су љубоморни на монопол на информисање о стању на фронтовима. И сви покушаји да се оспори овај монопол (од стране војске, новинара или било кога другог) биће оштро угушени од стране окружења Зеленског.

Слаба карика

Главни део „побуњеника” су разне бригаде територијалне одбране. За то постоји неколико разлога.

Пре свега, већина ових јединица настала је неколико недеља пре почетка војне операције, или чак и након њеног почетка. У ствари, ово је необучена и неприпремљена милиција са свим проблемима који су карактеристични за такве формације.

Бригаде Територијалне одбране створене су за потпуно другачије услове. Довољно је рећи да је тек почетком маја Врховна рада Украјине правно формализовала испуњавање задатака одбрамбених снага у областима борбених дејстава. Што објашњава зашто војници нису добили писмена наређења за прераспоређивање, већ само усмена. У то време они су једноставно били илегална организација. Истовремено, већ две недеље након ове регистрације, 25 од 32 (!) бригаде је било у зони борбених дејстава.

И поред тога што је још почетком априла влада дозволила да Војска буде опремљена ракетним и артиљеријским оружјем, бројни видео снимци показују да одбрамбена индустрија има проблема чак и са митраљезима и гранатама. Борци Територијалне одбране су углавном људи који су отишли ​​у ове јединице да заштите своје родне градове. Уместо тога, бачени су у прави пакао, па чак и под вођством не увек компетентних људи.

Осим тога, то су углавном цивили са грађанским професијама и животом који није везан за војску. Њима је много лакше да се одлуче на протест и сукоб са командом него обичним јединицама Оружаних снага Украјине.

Коначно, тек крајем маја, након неколико скандалозних видео снимака одједном и смене команданта Територијалне одбране, канцеларија Зеленског је урадила оно што је одавно требало да уради: пружила је одбрани исте погодности које су раније биле загарантоване Оружаним снагама Украјине: плаћање за повреде/инвалидност, новчану помоћ породици у случају смрти, итд. Логично је да после таквих инпута Територијална одбрана треба да ојача.

А шта је са Оружаним снагама Украјине (ОСУ)?

Да ли се само Територијалци буне? Не. Постоји пример 71. јегерске бригаде 14. ОБМр. Међутим, професионална војска је много опрезнија у својим протестима: „Не одбијамо да се боримо, тражимо смену, неколико дана за одмор“. На пример, 58. моторизована бригада: „Тражимо повлачење ради снабдевања људством и опремом… Потребна нам је попуна да бисмо 100% испунили постављене задатке.“

Истина, борци ове бригаде одмах објашњавају разлог своје пажљиве формулације: команда бригаде им прети судом за све што су изнели на снимку.

За разлику од тога, можемо навести апел 95. и 79. засебне јуришне бригаде са истим расположењем „одлучни смо и код нас је све у реду“. Напомињемо само да је, за разлику од свих осталих, прилично старо, већ месец дана.

Као резултат, имамо

Паничне изјаве се заиста често чују са украјинске стране. Ипак, не треба се заваравати. Звуче углавном из јединица трупа које су лоше припремљене за тешке борбене операције. Такве изјаве чују се и из јединица Оружаних снага Украјине, преполовљених у борбама, а које су суочене са избором: у затвор или на онај свет. Колико их реално треба попунити, а колико, заправо, користе овај и друге статутарне разлоге за „италијански штрајк” – нико неће рећи.

У Оружаним снагама Украјине има довољно јединица које не снимају ниједан видео. Они постају јунаци видео снимака украјинских новинара. Да, ово су пропагандни видео снимци и све је у реду са Оружаним снагама Украјине у њима. Међутим, ни њих не треба сматрати недвосмислено инсценираним – иначе би динамика конфронтације оповргла пропаганду.

Коначно, данас, скоро две недеље након почетка предаје гарнизона „Азовстал“, може се констатовати да ако је неко рачунао на некакав велики морални ефекат од предаје, онда се рачуница још није остварила. Одбрана Оружаних снага Украјине након предаје на целом фронту се не руши. Паника, бекство и масовна предаја се не примећују. Напредовање Оружаних снага РФ у Донбасу иде добро, али је још далеко од шетње.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/5/29/1160616.html

One thought on “Шта значе масовне жалбе украјинске војске?”

Оставите одговор на Šta znače masovne žalbe ukrajinske vojske? – Novinarstvo odgovorno za stvarnost Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.