- Чермак је показао српско питање на својим сликама. Тежио је да упозна тадашњи свет са српским питањем. Слику „Босна” године 1877” или “Повратак у згариште после битке” завршио је Чермак у последњим годинама свог живота пред почетак Берлинског конгреса.
- Слика је када је била изложена у париском салону, изазвала велику пажњу и како су савременици напомињали, била је једна од великих помоћи дипломатама, којима је било стало до повољних решења за Србе на дипломатским преговорима.
Сликар Јарослав Чермак радио је на духовном братству Чеха и Срба. Чеси су подизали „Чермаков дом” у Сребрном код Купара у Жупи Дубровачкој, где је сликар боравио и радио у најбољим годинама свог радног живота. Из Црвеног Крста су предлагали да се прослави његова успомена у свим оним местима где је боравио, радио и борио се Чермак. По њима та места су била Дубровник и Цетиње. За њима и Мостар из захвалности за уметниково саучешће према Херцеговини. Прославе су требали да изведу месни одбори Црвеног Крста уз помоћ Народне Одбране. Јарослав Чермак се иако слаба здравља, као добровољац борио раме уз раме са Црногорцима и Херцеговцима.(1)
Поводом педесетогодишњице Чермакове смрти приређено је спомен-предавање у Београду које су приредили Југословенско-Чехословачка Лига и Црвени Крст. Предавање је одржано у дворници Новог Универзитета 10 априла 1928 године. Председник Лиге Миша Трифуновић, отворио је свечани састанак пригодним говором. Затим је говорио амбасадор Чехословачке Јан Шеба. У свом предавању под насловом “Јарослав Чермак и Словенски Југ” истакао је да је турским освајањем српски народ пао у ропство које је трајало неколико векова. За њега „То је најцрње, најтеже доба у прошлости српскога народа… “. Јарослав Чермак заинтересовао се за српски народ и његове борбе за слободу. Отишао је у херцеговачке и црногорске кршеве, да се бори раме уз раме са својом браћом са словенског југа. После борбе сликао је и његове слике су биле епопеја патње и борбе српског народа. Поводом педесетогодишњице његове смрти, у Прагу је приређена изложба целокупног његовог рада. Родио се у Прагу 1 августа 1830 године, као син прашког лекара и мајке рођене Весела из чешког села Молиторова.
Као младић повредио је ногу, због чега није имао сасвим чврсто здравље. Мајка га је узела са студија и увидевши његов велики таленат решила да га посвети уметности. Ступио је на прашку сликарску академију. Учествовао је 1848. као чешки патриота и израдио је прашкој студентској легији заставу. Отишао је у Брисел код професора Галета. Израдио је прву велику слику “Словенски исељеници”, која га је прославила. На изложби у Бриселу краљ Леополд одмах је купио слику за своју приватну галерију. Сликар је тежио словенским земљама. Први пут ишао је у Словачку и Далмацију. Задржао се у Дубровнику. Вратио се у Париз са скицама, из којих је извео слике „Црногорка са козом”, „Састанак у планинама” и друге. Долази 1862 године, после две године, поново и насељава се у Жупи код Дубровника у Мандаљени где је боравио три године.
У лето 1862 године пошао је у Црну Гору. Суделовао је у биткама око Цетиња са Турцима. У то доба насликао је своје најпознатије слике „Херцеговка напаја коња”, „Рањени Црногорац”. Слике „Први пољубац”, „Састанак у планинама”, „Отмица Црногорке”, „Црногорски главар са коњем” биле су делимично свршене после повратка на запад у Рим и Париз. Пошто су у последње време доносили листови извештаје о иницијативама и предлозима за рад на пољу културног зближења између наша два народа може се истаћи да је Јарослав Чермак био први пионир овог рада. Јужнословенске области су тада још биле потпуно непознато тло, заборављено од целог света, у оковима.
Чермак је показао српско питање на својим сликама. Тежио је да упозна тадашњи свет са српским питањем. Слику „Босна” године 1877” или “Повратак у згариште после битке” завршио је Чермак у последњим годинама свог живота пред почетак Берлинског конгреса. Слика је када је била изложена у париском салону, изазвала велику пажњу и како су савременици напомињали, била је једна од великих помоћи дипломатама, којима је било стало до повољних решења за Србе на дипломатским преговорима. Чермак је био срећан због успеха, који је постигао са својим сликама. Умро је 20 априла 1878. Када је завршавао слику за прашку галерију „Херцеговачко робље” изразио се кратко пред смрт, да је најсретније доба његовог живота било оно доба, које провео на словенском југу. Предавање Јана Шебе било је праћено дијапозитивима многих Чермакових слика, међу којима су биле слике Башибозуци гоне херцеговачко робље на пазар, Рањени Црногорац, Босански бегунци на згаришту, … . После Јана Шебе говорио је председник Друштва Црвеног Крста д-р Марко Т. Леко. (2)
Наша је дужност да се као народ сећамо људи као што је био Јарослав Чермак који је посветио словенском југу најплодније године свог рада. Нас је волео као и своју чешку отаџбину. Био је први пионир на културном повезивању Чеха и Срба, пре појаве соколског покрета и тако треба наставити.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене:
- -говор г. Д-ра Марка Лека, „О вези између Црвеног Крста и сликарства”, „Гласник друштва Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, 1928, свеска I-III, стр. 96;
- „У славу Јарослава Чермака”, „Гласник друштва Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, 1928, свеска I-III, стр. 91-94;