СОКОЛСКО ДРУШТВО У БЕНКОВЦУ

Соколско друштво Бенковац основано је 6.6.1924. са 90 чланова и чланица. После два месеца приређен је у Бенковцу Соколски слет уз суделовање соколских друштава Шибеник, Дрниш, Кистање и Новиград. Друштво је учествовало на слетовима у Биограду, Преком, Сплиту, Шибенику, Новиграду, Шушаку, Дрнишу и Београду. (1)  Соко у Бенковцу одржао је своју скупштину 18 јануара 1925. Изабрана је управа на челу са старешином Антуном Беговићем.(2)

Половином априла 1925. одржан је у Бенковцу састанак делегата свих соколских друштава из Приморја и Загорја, Северне Далмације. На састанку је основан задарски округ са седиштем у Бенковцу. У оквиру округа била су друштва :  Бенковац, Кистање, Новиград, Нин, Станковци, Биоград, Филип-Јаков, Смиљчић, Земуник и Смоквићи. (3) У „Соколском календару 1928” истакнуто је да је старешина био Антун Ступарић, тајник Петар Милошевић, предавач Нико Петричић. Било је 81 члан, 20 чланица, 17 вежбача, 10 вежбачица, 10 мушког нараштаја, 10 женског нараштаја, 18 мушке деце, 22 женске деце, 13 чланова у одори, Радили су у приватним просторијама, без вежбаонице, имали су јавне вежбе, 1 сарадника и 6 предњака.(4)

У „Соколском календару 1929” истакнуто је да је старешина био Антун Ступарић, начелник Петар Червар, тајник Петар Милошевић, предавач Танасија Калањ. Било је 94 члана, 18 чланица,15 вежбача, 8 мушког нараштаја,12 женског нараштаја, 18 мушке деце, 14 женске деце и 13 чланова у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, јавне вежбе, 3 сарадника, 14 предњака,  и књижница. (5)  Сва друштва Соколске жупе Задар-Шибеник приредила су прославу осамдесетогодишњице председника Чехословачке Масарика, једног од најизразитијих представника соколских тежњи и настојања. Име Томе Масарика било је познато у крајевима жупе још из доба пре Првог светског рата, када долазио и обилазио поједина села шибенске околине. Друштва Сиверић и Шибеник приредила су прославу 8 марта 1930. а већина друштва : Бенковац, Бетина, Дрниш, Кистање, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко одржала су прославу 9 марта 1930. (6)

У „Соколском календару 1931” истакнуто је да је старешина био Петар Милошевић, начелник Петар Червар, начелница Милка Вујичева, тајник Петар Кам, просветар Танасија Калањ. Било је 73 члана, 13 чланица, 16 вежбача, 11 вежбачица, 16 мушког нараштаја, 10 женског нараштаја, 20 мушке деце, 10 женске деце, 11 чланова у одори. Радили су у приватним просторијама, имали су 1 сарадника, 6 предњака, књижницу и музику. (7)

Друштво је 1931. бројало 162 члана и чланице, не рачунајући нараштај и подмладак. Поред музике друштво је имало руче, козу, сталак за скакање, кугле, лопту, штапове и заставице. Крајем 1930. друштво је  почело да оснива сеоске чете. Соколско друштво Бенковац основало је 1930. 3 сеоске соколске чете : у Пристегу, Вукшићу и Полачи. Мада су села удаљена 15 до 20 километара од Бенковца ишли су предњаци бенковачког друштва ка њима редовно, вежбали их и уређивали на велико задовољство мештана. (8)  Соколска друштва Бенковац и Новиград на мору одржали су заједничку јавну вежбу 21. јуна 1925. Тог дана Новиград је са песмом и развијеним државним заставама поздравио долазак Бенковачког сокола. Јавна вежба  је одржана пред општинским домом. Учествовале су  све категорије бенковачког сокола и мушки и женски чланови и мушки и женски подмладак новиградског сокола. Гледаоци су били из Новиграда и дошљаци из разних места околине. После завршене вежбе соколска поворка прошла је кроз град, срдачно поздрављена од становништва. Увече бенковчани кренули су својим кућама срдачно поздрављени од новиграђана. (9)

На иницијативу Соколске жупе Шибеник.-Задар Соколско друштво у Шибенику приредило је излет у Преко 1 августа 1925. На излету су учествовали и соколска друштва из Бетине, Муртера, Биограда на мору и Бенковца као и изасланици других околних друштава. Из Шибеника кренуло је преко 500 излетника са соколском фанфаром и шибенском музиком. Славље је почело говорима, поворком на коју је бацано цвеће. Са излета послат је телеграмом поздрав краљу Александру. При растанку после народног весеља окупило се на хиљаде народа, да поздрави соколе. Пуцало се из мужара, свирала музика, палили се ватромети, а поклици одушевљења орили се. (10)

Соколско друштво у Бенковцу  прославило је Дан Уједињења 1.12. 1930. и соколски дан. У прослави су учествовале чете из Полаче, Буковића, Јагодње и Пристега. У очи самог дана прославе била је бакљада, прангије су пуцале, док је кроз град поносно ступала соколска чета  Буковића предвођена управом друштва и музиком. Поворка се зауставила пред зградом среског начелства, где је доколима и народу говорио срески начелник Угриновић. Сутрадан је организована будилица. Сви соколи су ишли да дочекају соколску чету Буковић. Соколе сељаке поздравио је староста друштва Милошевић и начелник друштва Петар Червар. Сви скупа су отишли на другу страну града, где су дочекали соколске чете из   Полаче, Јагодње и Пристега. Соколи су са четама отишли у соколану где је била приређена закуска у почаст сеоских  соколских чета. Приређен је скуп пред општином. Чете и све категорије друштва биле су постројене око подијума. У свом говору староста друштва Петар Милошевић истакао је „Овом згодом браћо и сестре, који сте потомци и клица наших дједова ове кршне Буковице и равних котара, граничари и соколи наше дивне Југославије, препоручам да устрајете у започетом дијелу, да јачате Ваше мишице и тијело, у којем мора да вјечно борави здрав дух. Нека расте међу вама слога, братство и једнакост … .” Затим је говорио др. Јово Миовић општински начелник, који је говорио о историји, кад је на тај дан ударен камен темељац Југославији. Образложио је важност 6. јануара и 3. октобра. Потом је  срески начелник Угриновић честитао управи сокола у Бенковцу, зато што је за кратко време успела основати 4 сеоске чете.  После тога је уследила предаја застава   сеоским  соколским четама. Предају застава извршио је  староста друштва Петар Милошевић. Старешине чета предале су заставе барјактарима, који су се заклели на верно чување.  Затим су била благодарења у црквама. Соколи су положили венце на гробове умрле браће и сестара. После тога сврстала се дуга поворка, која је марширала местом. После подне била  је академија у част сеоских  соколских чета. Говорио је  брат Дупор  и у свом говору истакао „јер је овај век Славена, који се клањају светим костима својих хероја, а ви се клањате костима Смиљанића, који данас у вама живе.”  Музика је свирала неколико песама, а онда су почеле вежбе категорија. Вежбе су изведене уз пратњу музике и под командом  Петра Червара. Затим је био свечани испраћај чета, које су се свртале у дугу поворку. Допратили су их чланови сокола са музиком и управом друштва до краја моста. У вечер била је приређена забава у соколани. Забаву је отворио ветеринар Мирко Булић. Била је приказана драма у два чина „Српска душа” у којој су играли Милка Вујић, Танасије Калањ и неколико чланова соколске дилетантске цекције. Затим је приредба настављена плесом. Старешине чета биле су у Буковићу Шпиро Воларовић и Милан Јекић, у Пристегу Јаша Куман и Божа Анић, у Јагодњој Мирко Ћоса и Зечавић, а у Полачи Тадија Пераић и Душан Бобановић. (11) Соколско друштво у Бенковцу  од септембра 1930. до 1931. основало је 9 сеоских соколских чета и број чланова повисило од 86 на 730. У 1931. основане су чете у селима  Шкабрње, Галовац, Мурвица, Смоковић и Земуник.  У Шкабрње дочекао  је  делегате сокола учитељ Тешулов. Уписало се 46 чланова. У Мурвици дочекао  је  делегате сокола трговац Арамбашић. Бенковачки староста Милошевић оповргао је све примедбе које су непријатељи сокола ширили. Уписало се 103 члана. У Галовцу дочекао их је учитељ Иван Остика. Уписало се 46 чланова. У Смоковићу дочекао је делегате сокола учитељ Лакић. Говорио је староста Милошевић.  Уписано је 53 члана. У Земунику дочекале су их извјештене заставе и преко 200 особа. У пуној сали говорио је учитељ Мазија. Уписало се 109 чланова. Друштво је до 1931. организовало  11 сеоских соколских чета Основане су чете  у селима  Буковићу, Пристегу, Јагодњи,  Полачи, Шкабрњи, Галовцу, Земунику, Смоковићу, Мурвици, Кули Атлагић и Привлаци са укупно 900 чланова. (12) Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник одржана је 15.2.1931. На скупштини друштва су заступали : Бенковац Милошевић Петар и Червар Петар; Дрниш старешина Аџија Никола; Книн Шимуновић Миро и Покрајац Ђуро; Кистање Јанковић Никола. Друштво Бенковац имало је 86 чланова. (13)

После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској. У часопису „Соко на Јадрану” регистровано је од 1939. до 1940. 90 случајева отпуштања из службе и премештања из дотадашњег места службовања у друго, а све са циљем да се  нашкоди соколима, нарочито на селу, ако се радило о премештању учитеља. Била је распуштена Соколска жупа Шибеник-Задар, затворене  просторије  свих друштава и пописана имовина. (14) Основан је   задарски округ са седиштем у Бенковцу Соколске жупе Шибеник-Задар. Друштво је у међуратном периоду радило на оснивању сеоских соколских чета.

АУТОР: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. „Соколско друштво Бенковац”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, октобар 1930, бр. 10, стр. 121; „Хисторијат Соколског друштва у  Бенковцу”,  „Сокол на Јадрану“, Сплит, јуни-јули 1931, бр.6-7, стр. 179;
2. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3 стр. 56;
3. „Из шибенске жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 122;
4. „Југословенски Соколски календар 1928”, у Љубљани, 1927, стр. 135;
5. „Југословенски Соколски календар 1929”, у Љубљани, 1928, стр. 121;
6. „Соколско друштво Бенковац”, В.Л-р, „Масарикова прослава у Жупи”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1930, бр. 8, стр. 7;
7. „Југословенски Соколски календар 1931”, у Љубљани, 1930, стр. 148;
8. „Соколско друштво Бенковац”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, октобар 1930, бр. 10, стр. 121; „Хисторијат Соколског друштва у  Бенковцу”,  „Сокол на Јадрану“, Сплит, јуни-јули 1931, бр.6-7, стр. 179;
9. „Соколска друштва Бенковац и Новиград”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембар 1925, бр. 8 и 9, стр. 183;
10. „Соколско славље у Преку (Далмација), „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембар 1925, бр. 8 и 9, стр. 185;
11. „Соколско друштво у Бенковцу”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јануар 1931, бр. 1, стр. 20, 21;
12. „Буђење Сјеверне Далмације”, „Сокол на Јадрану“, Сплит,  април 1931, бр. 4,  стр. 90; „Хисторијат Соколског друштва у Бенковцу”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, јуни-јули 1931, бр.6-7, стр. 179;
13. „Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник 15.II.”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, март 1931, бр. 3, стр. 61,62;
14. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр.  72;